Dostupni linkovi

Eskalacija protesta protiv Borisova i korupcije u Bugarskoj


Demonstranti ispred zgrade bugarskog parlamenta u Sofiji, 2. septembar 2020.

Višenedeljni protesti u Bugarskoj zbog raširene korupcije eskalirali su neredima i sukobima s policijom kod zgrade parlamenta koji treba da počne raspravu o novom ustavu, što opozicija i demonstranti odbacuju kao plan premijera Bojka Borisova da kupi vreme i produži svoj boravak na vlasti, pišu svetski mediji.

"Velika narodna pobuna"

Hiljade Bugara okupile su se u sredu, 2. avgusta, ispred parlamenta na najvećem protestu u dva meseca demonstracija na kojima se traži ostavka premijera Borisova, prenosi Rojters (Reuters).

U večernjim satima narasle su tenzije pošto su demonstranti bacili više od 100 dimnih bombi i petardi na policiju koja je ispred parlamenta donela vodene topove.

Protest u sredu se poklopio s prvom sednicom nove sesije parlamenta posle letnje pauze, ukazuje Rojters. Demonstranti su protest nazvali "Velika narodna pobuna" aludirajući na plan vlade za sazivanje "Velike narodne skupštine" koja bi trebalo da usvoji novi ustav zemlje.

Demonstranti optužuju Borisova i glavnog tužioca Ivana Geševa da se ne bore protiv korupcije koja podriva vladavinu prava i donosi korist moćnim tajkunima u najsiromašnijoj zemlji Evropske unije.

Borisov je, ukazuje Rojters, obećao da će podneti ostavku ako parlament prihvati njegov poziv za raspisivanje izbora za Veliku narodnu skupštinu koja bi glasala o novom ustavu koji bi trebalo da popravi nezavisnost pravosuđa i prepolovi broj poslanika.

Najmanje 55 ljudi je povređeno a skoro 100 privedeno u sredu u Sofiji, javlja agencija Frans pres (Agence France-Presse), ukazujući da je protest ispred parlamenta uveče usledio posle dugog, napetog dana.

Organizatori demonstracija, koji insistiraju na mirnim protestima, kažu da ne znaju ko je gađao policiju u dosad najnasilnijim protestima, navodi AFP, ističući da je više od 100 dimnih bombi, petardi, kamenica, flaša i drugih predmeta bačeno na policajce koji su okruživali parlament. Policajci sa štitovima su posle toga krenuli u juriš na demonstrante i očistili prostor na trgu kod zgrade skupštine.

Bolnički zvaničnici naveli su da je povređeno 37 policajaca i još 18 ljudi, među kojima i nekoliko novinara, dok je policija saopštila da je uveče uhapsila 60 ljudi, čime je ukupan broj privedenih u sredu bio 95.

Šef sofijske policije odbacio je optužbe Bugarskog helsinškog odbora da je policija upotrebila nesrazmernu silu i rekao da je ranije tokom dana uhapšeno više od 35 ljudi, većinom ekstremnih fudbalskih navijača s policijskim dosijeima.

Tokom dana hiljade demonstranata su na ulicama uzvikivale "Ostavka" i "Mafija" dok je parlament počeo sednicu na kojoj treba da raspravlja o planu za novi ustav koji ima za cilj da okonča višenedeljne antivladine proteste. Demonstranti su i tokom dana bacali kamenice, jaja, jabuke i paradajz na policiju, koja je odgovorila topovskim udarima, biber sprejom i suzavcem.

Demonstranti skoro dva meseca svakodnevno blokiraju puteve i protestuju u prestonici i drugim gradovima, tražeći ostavku Borisova i glavnog tužioca Gaševa zbog, kako navode, veze s oligarsima, navodi AFP, dodajući da je premijer smenio nekoliko ključnih ministara i predložio novi ustav, što demonstranti odbijaju.

Opozicione partije i demonstranti odbacuju predlog o novom ustavu kao plan smišljen da Borisov (61) ostane duže na čelu vlade pošto glasanje o tome da li bi Bugarska trebalo da ima novi ustav može biti najranije u novembru.

Poziv predsednika

Bugarski predsednik Rumen Radev pozvao je vladu da se povuče, odražavajući zahtev demonstranata koji traže ostavku premijera i glavnog tužioca zbog navoda da su dozvolili da mafija oligarha kontroliše zemlju, prenosi Asošiejtid pres (Associated Press).

U obraćanju poslanicima na početku nove sesije parlamenta Radev je rekao da su ostavke Borisova i njegovog kabineta jedini izlaz iz političkih nemira. "Nema dugog načina da se izađe iz ovog ćorsokaka osim mirno, uobičajenim političkim činom ostavke kada je poverenje izgubljeno".

Posle ranijih izjava da bi mogao da se povuče, Borisov sada kaže da pokretanjem promene ustava odgovara na zahteve demonstranta za restart političkog sistema, ukazuje AP. Očekuje se da će premijer u četvrtak pokušati da dobije podršku potrebnu većinu za pokretanje parlamentarne debate o novom ustavu koja može trajati pet meseci, što bi moglo da mu omogući da ostane na položaju do redovnih izbora u martu.

Radev je pozvao poslanike da odbace premijerov plan za promenu ustava. "Nije nedostatak novog ustava izveo ljude na ulice, već nedostatak morala kod liderstva, podrivanje državnosti i korupcija", rekao je Radev.

Kupovina vremena

Nemiri u sredu su značajna eskalacija više od dva meseca demonstracija zbog raširene korupcije, ocenjuje Politiko (Politico).

Borisov je sredinom avgusta, u pokušaju da smanji gnev javnosti, rekao da će se povući kada se poslanici dogovore o izboru za Veliku narodnu skupštinu za promenu ustava. On je najavio plan za "restart zemlje" nudeći niz reformi, među kojima su smanjenje broja poslanika sa 240 na 120 i reforma pravosuđa.

Međutim, kako navodi Politiko, i demonstranti i opozicija su odbacili predlog Borisova kao dimnu zavesu za kupovinu vremena da ostane na vlasti.

Kao znak da je vreme od kritičnog značaja, Borisov, koji kao lider stranke GERB s desnog centra dominira bugarskom politikom više od 10 godina, brzo je odbio da podnese ostavku i sada gura plan za novi ustav, iako to deluje nemoguće s obzirom na raspored snaga u parlamentu.

Za sazivanje Velike narodne skupštine i pisanje novog ustava, vladi je potrebna podrška dve trećine poslanika, odnosno najmanje 160 od 240, što deluje nedostižno, ističe Politiko i dodaje da je Borisov u sredu imao podršku 127 poslanika što mu omogućava da makar počne debatu o novom ustavu, iako zna da neće imati kvorum za Veliku narodnu skupštinu.

Nezgodna situacija za Brisel

Bugarska koja je ušla u EU 2007, prema Transparensi internešnalu (Transparency International), rangirana je kao najkorumpiranija članica Unije i još nijedan viši zvaničnik nije uhapšen po optužbi za korupciju, piše Dejli telegraf (The Daily Telegraph).

Uprkos tome, ističe britanski list, vladavina prava u Bugarskoj nije privukla isti nivo pažnje Evropske komisije kao zemlje poput Poljske i Mađarske.

Za razliku od Varšave i Budimpešte, Borisov – majstor karatea i bivši telohranitelj – pazio je da javno iskaže lojalnost EU i posebno uticajnoj Evropskoj narodnoj partiji s desnog centra, ukazuje Telegraf, ali dodaje da se međunarodni pritisak povećava.

U ponedeljak su demonstranti s natpisom "Stop finansiranju naše mafije" okupili ispred kancelarije Evropske komisije u Sofiji.

Stanje demokratije i vladavine prava u Bugarskoj je prošle nedelje spomenuto u Evropskom parlamentu tokom sastanka iza zatvorenih vrata kojim je predsedavala holandska poslanica Sofi In't Veld (Sophie In't Veld), ukazuje Juronjuz (Euronews).

Veld je od bugarskih vlasti tražila dodatna razjašnjenja povodom navoda o korupciji. Ona je takođe pozvala Evropsku komisiju da prestane da zatvara oči pred takvim optužbama, navodeći ako EU treba da podrži narod u Belorusiji koji traži demokratiju, vladavinu zakona i temeljna prava, onda treba zauzeti čvrst stav po tim pitanjima i unutar EU.

Međutim, ističe Juronjuz, to je nezgodna situacija za Brisel, pošto bugarski premijer ima dobre veze u krugovima EU i Evropskoj narodnoj partiji.

Analitičarka Amanda Pol (Paul) iz briselskog tink tenka Juropian polisi senter (European Policy Centre) kaže da su stvari komplikovane kad je reč o unutrašnjim pitanjima članica EU.

"Uvek je delikatno pitanje gledati situaciju u državi članici", rekla je ona. "Videli smo to pre s Mađarskom i Poljskom gde odgovor EU kao kluba možda nije bio brz koliko je trebalo zato što su te zemlje deo kluba, što komplikuje stvari".

XS
SM
MD
LG