Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Potrebno veće angažovanje SAD i EU oko BiH


Paddy Ashdown
SAD i Evropska unija moraju da se mnogo odlučnije angažuju da bi sprečili raspad Bosne i Hercegovine, upozoravaju u tekstu u “Fajnenšel tajmsu” ministar spoljnih poslova britanske vlade u senci Wilijam Hejg i bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun.

U tekstu "Evropa i Amerika moraju da obrate pažnju na razbijenu Bosnu", koji su još potpisali i Džejms O’ Brajen, bivši američki izaslanik za Balkan i Morton Abramovic, nekadašnji pomoćnik američkog ministra odbrane, ističe se da je četrnaesta godišnjica Dejtonskog sporazuma krajem novembra prošla gotovo nezapaženo. Neuspeh diplomatske inicijative SAD i Evropske unije da ubede domaće lidere da prihvate neophodne reforme, takođe skoro da nije registrovana, kao i sama činjenica da je ugrožen „hladni mir“ u Bosni.

Autori teksta ukazuju da Americi i njenim saveznicima, suočenim s teškim zadacima u Avganistanu i drugim delovima sveta, Bosna danas možda deluje manje važna nego pre, ali opasnost od raspada ove države na starom kontinentu ne mogu da ignorišu ni Brisel niti Vašington.

Evropska unija se suočava sa izazovima ozbiljne balkanske diplomatije – previše zemalja koje treba da se dogovore o taktici i koordinišu je, i, istovremeno veoma malo političke volje da se donesu teške odluke.

Brisel se nada da će njegova politika šargarepe bez štapa povezana sa obećanjem članstva u EU na kraju procesa promeniti politiku u BiH i susednoj Srbiji i doprineti političkoj saradnji. SAD podržavaju takav pristup iako je Bosna udaljenija od članstva u EU od bilo kog drugog pretendenta.

JAČA NACIONALISTIČKA RETORIKA

Privreda Bosne se razvijala uz stranu pomoć, ali nije se razvijala i država i danas ne funkcioniše. Bosanski Srbi koriste autonomiju koju su dobili Dejtonskim sporazumom primenjujući pri tom taktiku koja drži Bosnu podeljenom i nefunkcionalnom. Time pothranjuju svoje secesionističke težnje. Istovremeno, i stavovi pojedinih bošnjačkih lidera su rigidni.
Radovan Karadžić je napokon u Hagu gde mu se sudi po optužnici za genocid i ratne zločine... Bilo bi krajnje ironično da se njihovi planovi za cepanje Bosne i Hercegovine ostvare zato što je jednostavno međunarodna zajednica bila prezauzeta da to spreči.

Pojedini otpori su bili prevladani intervencijom međunarodnog predstavnika zaduženog za nadgledanje primene Dejtonskog sporazuma. U međuvremenu, dopušteno je da se derogira pozicija visokog predstavnika tako da sve strane, naročito bosanski Srbi, ignorišu njegove poteze. Sada se traži dalje umanjenje uloge visokog međunarodnog predstavnika koji bi u međuvremenu postao specijalni predstavnik EU, ističu Hejg i Ešdaun.

Kako se približavaju opšti izbori sledeće godine, ponovo jača nacionalistička retorika. Čak su i bosanski Hrvati u poslednje vreme počeli da sve učestalije govore o formiranju vlastitog entiteta i razbijanju bošnjacko-hrvatske federacije.

Raspad Bosne i Hercegovine na nezavisne etničke državice predstavljao bi katastrofu, navode dalje Hejg i Ešdaun. To bi bila ne samo nagrada za etničko čišćenje – što je moralno pitanje - već bi to vodilo nastanku propale države u samom srcu Evrope, zemlje koja bi bila plodno tlo za terorizam i kriminal. To bi bila monstruozna izdaja svih onih koji su preživeli koncentracione logore, masovne grobnice i proterivanja tokom 1990-ih.

Bosna ne može sama da reši svoje probleme, niti je evropska perspektiva sama po sebi dovoljna da je vrati s ruba ponora. Mora se uvažiti činjenica da je sudbina svih zemalja u regionu isprepletana i da se problemi ijedne od njih ne mogu rešavati izolovano.

I ŠTAP I ŠARGAREPA

Hejg i Ešdaun pozivaju SAD i EU da svaka imenuje po specijalnog izaslanika za regiji kako bi uskladili politiku i insistirali na napretku. Bosanskim liderima mora se jasno staviti do znanja da se suverenitet ne sme dovoditi u pitanje i da je raspad zemlje nezamisliv.

Istovremeno, Srbiji i Crnoj Gori, zemljama kandidatima za članstvo u Uniji, mora se jasno predočiti da se od njih očekuje da se pridržavaju zajedničke politike prema Bosni i Hercegovini.

Robustan međunarodni pristup Bosni mora se temeljiti na jednom jedinom cilju: uspostavljanju centralne vlade koja je dovoljno delotvorna da ispuni zahteve članstva u EU-u i NATO-u.

Međunarodna zajednica mora biti spremna da koristi i štap i šargarepu. Postoji obziljan argument da se zapreti sanckijama onim političarima koji podrivaju državu BiH.

Autori teksta takođe se zalažu za očuvanje Ureda visokog predstavnika (OHR) sve do sprovođenja ustavnih reformi i ostanak mirovne misije EU-a na terenu, kako bi svima bilo jasno da se ni secesija ni nasilje neće tolerisati.

“Radovan Karadžić je napokon u Hagu gde mu se sudi po optužnici za genocid i ratne zločine. S obzirom da se on i drugi suočavaju sa odgovornošću za strašne događaje tokom 1990-ih – bilo bi krajnje ironično da se njihovi planovi za cepanje Bosne i Hercegovine ostvare zato što je jednostavno međunarodna zajednica bila prezauzeta da to spreči," zaključuju Hejg i Ešdaun u tekstu u Fajnenšel Tajmsu.
XS
SM
MD
LG