Dostupni linkovi

Vanredna vijest

U Srbiji postoji strah od Mladićevog svedočenja


Zgrada Tribunala u Hagu, arhivska fotografija, foto: Branko Vučković
Eric Gordy, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, kaže da Srbija i Kosovo, ako imaju minimum političke volje, mogu naći kompromisno rešenje za Mitrovicu koje bi podsećalo na distrikt Brčko u Bosni i Hercegovini. A kako suđenje Karadžiću bude odmicalo, veruje da će se pred Srbiju sve ozbiljnije postavljati zahtev da izruči Mladića.

Razlog što Beograd odugovlači njegovo hapšenje i isporuku Hagu, ocenjuje Gordy, verovatno leži u strahu vlasti u Srbiji od onog što bi Mladić rekao na svom suđenju u Tribunalu.

RFE
: Evropski savet je preporučio svojim parlamentima da odmrznu proces ratifikacije Sporazuma Evropske unije i Srbije o stabilizaciji i asocijaciji, ali je istovremeno holandski šef diplomatije Martin Verhagen rekao da se Srbija neće pomeriti ni korak dalje u evrointegraciji ukoliko ne uhapsi i isporuči Mladića. Kako vi sagledavate poziciju u kojoj se sada Srbija nalazi?
Gordy: To je stav Holandije, ali i Belgije i Nemačke. Mislim da će zahtevi da se Mladić isporuči postajati sve glasniji i odlučniji kako bude odmicalo suđenje Karadžiću. Osim toga, Tribunal je prošle nedelje izrekao još dve presude za genocid, tako je jasno da Sud želi da završi suđenja optuženima za genocid u Srebrenici. Što se tiče Srbije, situacija je veoma teška. Postoji dovoljno dokaza da su neki ljudi u vojnim i bezbednosnim službama znali Mladićeve putanje kretanja i skrivanja bar do 2003. godine, tako da će tvrdnje Beograda da ne zna gde je Mladić postajati sve manje uverljive. Zatim će se veoma oštro postaviti pitanje zašto se on uporno ne hapsi. Mislim da je odgovor na to pitanje najverovatnije strah Beograda od toga šta bi Mladić rekao u svojoj odbrani u Hagu. Zato što bi njegova najbolja odbrana bila da kaže da ili on nije bio direktni komandant ili da nije bio jedini koji je imao komandu. Ukoliko bi se suđenje Karadžiću i Mladiću spojilo, vrlo je verovatno da bi njih dvojica bacali krivicu jedan na drugoga. Ako se setite onog što je Kosta Čavoški pisao kao deo odbrane Karadžića, njegov argument je bio da Karadžić nije komandovao snagama u Srebrenici nego je upro prstom u
Mislim da će zahtevi da se Mladić isporuči postajati sve glasniji i odlučniji kako bude odmicalo suđenje Karadžiću.
Mladića, ali i u Miloševića i Jugoslovensku narodnu armiju. Mislim da se srpska vlada pribojava upravo takvih tvrdnji i dokaza ako bi se Mladiću sudilo u Hagu.

RFE:
Čak iako zna da neisporučivanje Mladića može doneti blokadu dalje evrointegracije zemlje?
Gordy: Da, može uslediti blokada, ali moguće je da Srbija kalkuliše ovako: pošto ionako nije verovato da će u bliskoj budućnosti biti primljena u Evropsku uniju jer Evropska unija nije raspoložena za dalje širenje, to je zapravo perfektna prilika da se kupi još nekoliko godina i sačeka na dalji razvoj događaja. Ima još jedan pravac razvoja u koji vlada polaže mnogo nade, posebno od predsedničkih izbora u Hrvatskoj. Od tada se dogodilo mnogo aktivizma u smeru politike pomirenja između Srbije i Hrvatske. Vremenom, takva politika mogla bi se pretvoriti u argument vlada u regionu da nema mnogo smisla baviti se beskonačno samo otpuženicima za ratne zločine nego da se treba usredsrediti na sadašnjost. Razume se, svi napori regiona ka pomiranju moraju se pozdraviti kao veoma pozitivni pomaci.

RFE:
Verovatno znate da je gospodin Sulejman Tihić posetio Beograd i da je doneo veoma pomirljive poruke. Kako ocenjujete značaj te posete?
Gordy: Mislim da je to veoma pozitivan korak, kao i činjenica da je bilo moguće da se nešto ranije dogodi sarajevski samit. Smatram da svi političari u regionu postaju polako svesni činjenice da moraju da teže ka saradnji i pomirenju i da je to i u interesu svih njih.

RFE:
U kom pravcu očekujete da će se u narednih par godina razvijati srpska politika prema Kosovu? Možete li anticipirati kuda bi takva politika mogla voditi?
Gordy: Siguran sam da među ozbiljnim političarima u Srbiji postoji svest da politika prema Kosovu Srbiji neće biti od pomoći, ali s druge strane, velika prepreka da se bilo šta u kosovskoj politici promeni jeste njihov strah da će izgubiti političku podršku među biračima. Međutim, nužnost da se nađe kompromis neće moći da se zaobiđe i ja se nadam da će do njega i doći jer je u interesu i Srbije i Kosova da uspostave odnose saradnje. Ako bih morao da anticipiram, rekao bih da je prostor gde bi se mogao tražiti kompromis verovatno Mitrovica. Tu bi kompromisno rešenje možda moglo biti ili da se status Mitrovice ostavi otvorenim ili da se uspostavi distrikt, poput distrikta, odnosno neutralne administrativne jedinice, koji postoji u Brčkom.
Verovatno bi s takvim rešenjem političari i u Prištini i u Beogradu mogli izaći pred svoje birače i reći: rešili smo problem i rešenje nas nije skupo koštalo.
Siguran sam da među ozbiljnim političarima u Srbiji postoji svest da politika prema Kosovu Srbiji neće biti od pomoći, ali s druge strane, velika prepreka da se bilo šta u kosovskoj politici promeni jeste njihov strah da će izgubiti političku podršku među biračima.


RFE:
Kao što znate, u Srbiji se mnogo nade polaže u odluku Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova iako nije jasno zašto se toliko očekuje od nečega što je samo savetodavno mišljenje i što neće moći da promeni stanje na terenu. Gde onda vidite taj prostor za manevar, za pronalaženje kompromisa o kome govorite?
Gordy: Ja očekujem od Međunarodnog suda pravde kompromisno rešenje, ono koje će i jednoj i drugoj strani ostaviti polupunu čašu. Ovaj sud je poznat po tome da u veoma kontroverunim slučajevima inklinira upravo takvim rešenjima. To je uradio i u slučaju tužbe Bosne protiv Srbije za genocid. Izašli su sa presudom u stilu – da, jeste bilo nešto genocida, ali niko nije bio označen kao konkretno odgovoran. To se zaista moglo shvatiti skoro kao poruka da se ne očekuje od Suda da rešava takve probleme, a s druge strane, kao poziv političarima da sami traže rešenja. Očekujem, dakle, da će Sud i u slučaju Kosova doneti sličnu odluku – da je proglašenje nezavisnosti bilo delimično legalno, a delimično nelegalno, da politička realnost utiče na međunarodni status i da političari treba da ulože napor da nađu rešenje. Takva odluka, međutim, uz malo političke volje Prištine i Beograda, može otvoriti vrata za kompromis.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG