Snabdevanje gasom i oslobađanje od zavisnosti od ruskog gasa ostaju izazovi i pred ovu zimu, rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Grujičić, šef sektora za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice.
Upravo zbog toga Evropska unija (EU) je preko Energetske zajednice (organizacije koja se sastoji od EU i niza zemalja koje nisu članice EU), pozvala države Zapadnog Balkana i druge članice Energetske zajednice - Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju da se priključe zajedničkoj platformi EU za kupovinu gasa.
"EU je to ponudila kao odgovor na energetsku krizu, da se ponudi državama i kompanijama iz Centralne i Istočne Evrope koje se nikad nisu bavile LNG-om (tečni prirodni gas), inicijativa da počnu da diverzifikuju svoje izvore snabdevanja i da počnu da pregovaraju sa nekim drugim trgovcima koji nisu nužno iz Rusije", rekao je Grujičić.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine zatekla je države Zapadnog Balkana u znatnoj zavisnosti od ruskog gasa, nakon čega su pojedine pribegle traženju alterantivnih izvora.
Evropa, koja 40 odsto svojih gasnih potreba podmiruje iz Rusije, i pre rata u Ukrajini počela je sa energetskom diverzifikacijom kako bi smanjila svoju zavisnost. Rat u Ukrajini samo je ubrzao taj proces, a plan je da EU do 2027. više ne kupuje ruski gas.
Važan interkonektor Srbija-Bugarska
RSE: Prema procenama Sekretarijata Energetske zajednice, kakva zima očekuje potrošače u državama Zapadnog Balkana i šta prepoznajete kao najveće izazove?
Grujičić: Oni se nisu značajno promenili od prošle godine. Ima nekih novosti, ali u suštini su obrasci rizika slični. Malo su naše države spremnije za ovu zimu nego za prethodnu. Razlozi za to su brojni. Imate iskustva od prethodne zime, imate ipak povoljniju situaciju na tržištu gasa, imate veću dostupnost gasa i niže cene.
Vi imate znatno niže cene na berzama i uopšte Evropi u odnosu na prošlu godinu, kada su cene gasa bile do šest ili sedam puta više nego danas. Nikada u istoriji trgovine prirodnim gasom nisu bile tako visoke cene. Sada se cena kreće oko 40 do 50 evra po megavat času. Novo je da postoje neki infrastrukturni projekti koji se polako privode kraju. Da biste diversifikovali svoje izvore, vi pre svega morate da imate infrastrukturu i da ta infrastruktura zaista bude otvorena za druge izvore snabdevanja. Nažalost, ovo drugo nije slučaj, još uvek imamo neotvorenost nekih kapaciteta.
Recimo, Srbija nikada nije otvorila gasovod osim za Srbijagas i Gasprom iz Mađarske za Horgoš (gasovod kojim se pre izgradnje Turskog toka i ruske invazije na Ukrajinu gas do Srbije dopremao iz Rusije, preko Ukrajine i Mađarske). Tu bi moglo da dođe još nekoliko drugih trgovaca i to bi značajno povećalo likvidnost na tržištu prirodnog gasa u Srbiji. Ne samo, naravno, trgovci iz Mađarske, došli bi trgovci i iz drugih država. Takođe, u smislu diversifikacije, važan je novi interkonektor Srbija-Bugarska, koji bi trebalo uskoro da bude otvoren. Reč je o potpuno nezavisnom gasovodu, čiji će vlasnici biti Srbija i Bugarska.
Bosna i Hercegovina je problem za sebe. Tu postoje neki operatori koji bi nešto da otvore, ali cela država nema regulatorno pitanje oko prirodnog gasa. Republika Srpska je previše malo tržište, Federacija Bosne i Hercegovine ima potpuno zatvoreno tržište. A Severna Makedonija, koja se trudi da sa svoje strane odradi posao, ona tek treba da otvori potpuno svoje kapacitete sa bugarske strane. Severna Makedonija takođe gradi novi gasovod sa Grčkom, mada će tu biti potrebne dve i po do tri godine da se to završi. Postoje takođe planovi da se Srbija poveže sa Severnom Makedonijom.
Srbija jedna od samo tri države koje žele u platformu
RSE: Govoreći o tome kakva je situacija uoči predstojeće zime u odnosu na prošlu godinu, rekli ste da su cene gasa niže na tržištu. U Srbiji će od prvog novembra za potrošače gas poskupeti za 10 odsto, a to je treće poskupljenje gasa ove godine. Kako to objašnjavate?
Grujičić: U Srbiji nikada cena gasa za snabdevanje nije bila određivana tržišnim mehanizmima. Srbijagas (javno preduzeće) je uvek prodavao po svojim nekim cenama, koje nisu bile održive. Srbija je imala taj dugoročni ugovor sa Rusijom, koji je navodno prošle godine imao dosta bolje uslove, imao je cene koje su negde na ovodišnjem nivou. Znači, Srbija nije osećala znatno tržišne cene gasa.
RSE: Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je početkom oktobra da je veliki uspeh što je formirana zajednička platforma za kupovinu gasa, kojoj se pridružila i Srbija. Koje države Zapadnog Balkana su se priključile platformi EU za nabavku gasa?
Grujičić: Mi smo bili najlepše zamoljeni od Evropske komisije da približimo ovu platformu našim ugovornim stranama, odnosno članicama, i to ne samo državama, već i svim trgovcima i kompanijama, čak i velikim potrošačima. Suština je bila da im objasnimo ceo mehanizam platforme. Priključivanje platformi nije obaveza, to je mogućnost. Tri države su do sada prijavile i iskazale interesovanje, i to prilično interesovanje. To su bile Ukrajina i Moldavija, od Zapadnog Balkana - samo Srbija. Bosna i Hercegovina nije još uvek u tom mehanizmu, sa Severnom Makedonijom smo imali neke kontakte, ali na kraju se nisu javili.
Platforma spaja ponuđače i dobavljače
RSE: Šta konkretno znači zajednička platforma EU za nabavku gasa?
Grujičić: Mehanizam radi na sledećem principu – svaka, ne država, nego kompanija (za trgovinu gasom) izražava svoje želje i održavaju se tenderi na svakih nekoliko meseci i onda se ta potražnja objedini, što znači da vi imate sa jedne strane objedinjenu potražnju, a sa druge strane imate snabdevače koji daju svoje ponude. Zadatak svih tih pravila je bio da se ta dva subjekta - ponuđači i dobavljači sretnu na toj platformi, da se spoje. Tu se završava uticaj EU ili Evropske komisije i svih tih institucija.
Onda imate taj tradicionalni pregovarački deo između kompanija koje nude gas i kompanija koje traže gas u okviru kog se dogovara cena. Ne završi se svako spajanje ponuđača i tražioca zaključivanjem ugovora (o kupovini gasa). Koliko znam, Srbija još nije zaključila nijedan ugovor preko ove platforme, i neke druge zemlje takođe, jer su smatrali da im je cena ipak u tom trenutku bila veća nego što je cena ovog dugoročnog ugovora koji imaju sa Gaspromom.
Energetska kriza kao šansa
RSE: Ako sam Vas dobro razumela to znači da sa ovom platformom Evropska unija stvara prostor za jedinstvenu berzu gasom?
Grujičić: Da, to je tako. Vi u Evropi već imate dosta likvidnih berzi, poput one u Holandiji, Velikoj Britaniji, donekle i u Nemačkoj, Belgiji. Ova platforma je mnogo manja i tu su se dosta manje količine gasa provrtele. Ali, ono što je značajno, zašto je EU to ponudila kao odgovor na energetsku krizu, jeste da se ponudi državama i kompanijama iz Centralne i Istočne Evrope koje se nikad nisu bavile LNG-om, koje možda nemaju izlaz na more, kao što su Mađarska, Srbija, Slovačka… da se njima polako da neka inicijativa da počnu da diverzifikuju svoje izvore snabdevanja i da počnu da pregovaraju sa nekim drugim trgovcima koji nisu nužno iz Rusije.
RSE: U kojoj meri je energetska kriza uticala na reforme u državama Zapadnog Balkana kada govorimo o punoj primeni evropske regulative? Da li je energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini ubrzala ili usporila taj proces, ili je negde u stagnaciji?
Grujičić: Ja mogu da govorim samo o sektoru gasa. Energetska kriza je, moram da tako kažem, šansa. Zavisi od zemlje do zemlje, od slučaja do slučaja. Primera radi, tokom ove krize u Moldaviji su na tom planu u dve godine uradili nešto što nisu uradili za prethodnih deset godina. Na Zapadnom Balkanu, donekle. Primetili smo da je u Severnoj Makedoniji proces reformi bio ubrzan i da su neke stvari konačno počele da se rešavaju.
U Bosni i Hercegovini je bilo vrlo malo pomaka. Bio je jedan mali napredak ove godine gde je jedan operator gasa uveo neke novine i učinio je uslove za trgovanje gasom nešto povoljnijim.
U Srbiji kriza kao takva u gasnom sektoru ne vidim da je dovela do nekih reformi. Što se tiče skladištenja gasa, tu je počelo mnogo više da se razmišlja. Srbija je napunila i prepunila svoje skladište, odnosno ono što deli sa ruskim Gaspromom u Banatskom dvoru, i skladišti još gasa u Mađarskoj. Tu je malo bezbednost snabdevanja gasom podignuta. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija razmišljaju o tome.
Facebook Forum