Evropska unija je 9. septembra pojačala nastojanja da zaštiti stanovništvo od dramatičnog povećanja cena energenata koje preti da ove zime milione ljudi gurne u hladnoću i siromaštvo, dok jača napetost s Rusijom zbog rata u Ukrajini, piše AP.
Ministri energetike 27 zemalja EU okupili su se na hitnom sastanku u nadi da će prevazići različita mišljenja o predlozima da se cene prirodnog gasa i električne energije vrate na pristupačne.
Mere se kreću od niza dažbina za naftne i gasne kompanije čiji su profiti porasli zajedno sa brzim rastom cena, do postavljanja gornje granice cena ruskog gasa.
Nekoliko ministara je podvuklo da postizanje sporazuma neće biti lako, s obzirom na različite vrste, izvore i količine energenata u zemljama-članicama, zalihe i potrebe svake zemlje.
Rusija je smanjila isporuke prirodnog gasa koji koriste fabrike, elektrane i kuće i stanovi, podižući cene na rekordno visoke nivoe i podstičući inflaciju koja Evropu može da ove godine odvede u recesiju.
"Veliko je mešanje ruske države. Oni praktično koriste gas kao ratno oružje", rekao je irski ministar za transport, životnu sredinu i klimu Eamon Rajan novinarima u Briselu. "Moramo da intervenišemo jer se oni igraju s celim tržištem".
Rajan je insistirao da se akcija mora preduzeti "u roku od nekoliko nedelja, a ne meseci" jer će se već najesen "zaista videti da visoke cene imaju efekta" i već tada će biti potrebna podrška.
Ministri bi se mogli složiti da pruže podršku energetskim kompanijama koje su u nevolji primorane da kupuju po naduvanim cenama i da podrže nametanje smanjenja potrošnje električne energije, slično merama koje su već dogovorene za gas.
"Nema vremena za čekanje i moramo biti brzi i ujedinjeni", rekao je i Jozef Sikela, ministar industrije Češke ; koja je predsedavala današnjim sastankom.
Uprkos hitnosti, ministri će samo dati smernice izvršnoj vlasti EU - Evropskoj komisiji koja će sledeće nedelje predstaviti predlog zemljama-članicama. One će potom proceniti predlog, a odluka bi mogla biti doneta početkom sledećeg meseca.
Komisija je već tražila ograničenje cene ruskog prirodnog gasa, a traži i "solidarni doprinos" evropskih naftnih i gasnih kompanija koje su ostvarile izuzetan profit od povećanja cena energenata.
Nemački ministar ekonomije i energetike Robert Habek je rekao da je važno naći način da se "bez uništavanja tržišnih mehanizama" cene prirodnog gasa razdvoje od cena svih drugih oblika energije, posebno iz relativno jeftinih obnovljivih izvora.
Iako se nada brzom napretku ka zajedničkoj odluci, Nemačka drži otvorenom opciju nametanja poreza na visoke energetske profite koji bi kroz niže maloprodajne cene bili prosleđeni potrošačima, rekao je on.
Energetska kriza preti i domaćinstvima, i industriji, a fabrike koje su veliki potrošači energenata su već prinuđene da se zatvore.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je da Rusija "ucenjuje" EU pretnjom da će joj sasvim isključiti gas. Moskva je već delimično ili u potpunosti prekinula isporuke za 13 zemalja EU, izgovarajući se tehničkim problemima i sankcijama.
Ruski gas iz gasovoda činio je 40 odsto ukupnog gasa iz uvoza u EU pre no što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu u februaru, ali sada čini samo devet procenata.
Evropska komisija veruje da je EU spremna za zimu, sa sadašnjim zajedničkim nivoom popunjenosti skladišta gasa od 82 odsto, što je nešto iznad cilja postavljenog za kraj oktobra - 80 odsto.
