Dostupni linkovi

Emirati prva zemlja arapskog sveta čija je letelica ušla u Marsovu orbitu


Radost u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog ulaska sonde "Nada" u Marsovu orbitu, Dubai, 9. februar 2021.
Radost u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog ulaska sonde "Nada" u Marsovu orbitu, Dubai, 9. februar 2021.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) pridružili su se malom broju zemalja koje su uspešno poslale letelicu do Marsa u istorijskom poduhvatu za malu zalivsku zemlju bogatom naftom, ali i šireg arapskog sveta, nudeći inspiraciju za region koji je često zahvaćen previranjima i nemirima, pišu svetski mediji.

Trijumf Nade

Svemirska letelica UAE u utorak, 9. februara, ušla je u orbitu Marsa u momentu trijumfu za prvu međuplanetarnu misiju arapskog sveta, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).

Kontrolori u svemirskom centru UAE u Dubaiju ustali su i aplaudirali kad se saznalo da je bespilotna letelica Amal, što na arapskom znači "nada", stigla na kraj gotovo sedmomesečnog puta od preko 490 miliona kilometara i počela da kruži oko crvene planete, gde će prikupljati detaljne podatke o atmosferi Marsa.

Kao prvi poduhvat Emirata izvan Zemljine orbite, let do Marsa je izvor snažnog ponosa u zemlji bogatoj naftom koja traži budućnost u svemiru, ističe AP. Razdragani Mohamed bin Zajed, koji je praktično vladar UAE, bio je u kontroli misije gde je rekao: "Čestitam liderstvu i narodu UAE za neopisivu radosti dolaska do Marsa."

Oko 60 odsto svih misija na Mars završilo je neuspehom, padom ili nekom drugom nezgodom što, kako ukazuje AP, svedoči o složenosti međuplanetarnih putovanja i poteškoćama spuštanja kroz retku atmosferu Marsa.

Letelica je uključila svoje glavne motore 27 minuta u komplikovanom manevru s visokim ulozima za usporavanje. Tada je bilo potrebno još oko 15 napetih minuta dok signal s potvrdom uspeha nije stigao do zemlje.

U kontroli misije je bilo napeto imajući u vidu da je Mars groblje neuspelih misija iz različitih zemalja, ali je vidno rasterećeni direktor misije Omran Šaraf poručio uz ovacije: "Narodu UAE i arapskim i islamskim nacijama objavljujemo uspeh UAE u dolasku do Marsa."

Ključni trenutak misije

Sonda "Nada" u istorijskom letu do Marsa kretala tolikom brzinom da je moglo da se desi, da nije dovoljno usporila, da je gravitacija Crvene planete izbaci u duboki svemir, ukazuje CNN.

Gotovo polovina goriva svemirske letelice iskorišćeno je za usporavanje da gravitacija Marsa može da je uhvati i zadrži u orbiti planete.

Paljenjem motora 30 minuta pre dolaska do Marsa, letelica je usporila s brzine od preko 120.000 kilometara na sat na veće od 75.185 milja na sat na 18.000 kilometara na sat.

Tim sonde "Nada", ističe američka televizija, smatrao je da je ova faza leta do Marsa, podjednako kritična i rizična kao i samo lansiranje.

Pošto je gravitacija Marsa uhvatila "Nadu", letelica je ušla je u eliptičnu orbitu oko planete u kojoj će se približiti do 1.000 kilometara od njene površine, dok će u najudaljenoj tački biti 50.000 kilometara.

Ulazak u mali klub

Ujedinjeni Arapski Emirati postali su tek peta država koja je uspešno poslala svemirsku letelicu do Marsa, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da je to i prva međuplanetarna misija neke arapske zemlje.

Poslednjih dana brojne istaknute zgrade i spomenici u naftom bogatoj zemlji noću su bile osvetljene crvenom bojom u čast Crvene planete.

Misija "Nada" je neobična saradnja UAE i Laboratorije za fiziku atmosfere i svemira, istraživačkog instituta na Univerzitetu u Koloradu koji na svemirskim misijama radi više od pola veka. Iako je letelica napravljena u Koloradu, mnogi inženjeri iz UAE su godinama živeli tamo, stičući ekspertizu dok su sarađivali s iskusnijim američkim kolegama.

Sarah al-Amiri, koja je na čelu naučnog dela misije, rekla je da je ovaj poduhvat takođe podstakao šire interesovanje za svemir – ljudi u UAE su postavljali pitanja poput zašto postoji kašnjenje u komunikaciji između Zemlje i Marsa i zašto je teško ući u orbitu Crvene planete. "Dobijeno je razumevanje u oblasti koja je uveliko ignorisana, ne samo u ovoj zemlji, već i u regionu", rekla je ona.

Dosad su letelicu do Marsa uspešno poslali SAD, Sovjetski Savez, Evropa i Indija.

Cilj misije

Posle ulaska "Nade" u Marsovu atmosferu, naučnici iz UAE mogu početi proučavanje atmosfere te planete, ističe BBC.

Sonda nosi tri instrumenta koji će, između ostalog, posmatrati kako neutralni atomi vodonika i kiseonika – ostaci nekada obilnih voda na Marsu – cure u svemir. U tom procesu, dodaje britanski javni servis, "Nada" bi na Zemlju trebalo da pošalje spektakularne slike fotografije planete u visokoj rezoluciji.

"Nada" se sada kreće u početnoj elipsi oko Marsa s najbližom tačkom do površine planete na 1.000 kilometara, a najdaljom na skoro 50.000 kilometara. Tokom sledećih meseci preći će u orbitu s nagibom od 25 stepeni u odnosi na ekvator i najbližom tačkom 22.000 kilometara od Marsa, a najdaljom od 43.000 kilometara.

Ta putanja je dosta različita od ranijih satelita koji su bili bliži Marsu, ali će, kako objašnjava BBC, s te visine moći da sprovede neka nova istraživanja – pratiće kako se energija kreće atmosferom od samog dna do njenog vrha. Ključni faktor u tom pogledu je prašina koja povremeno može prerasti u oluje koje zahvataju celu planetu.

Dalji planovi

Misija "Nada" pored naučnih ciljeva takođe je osmišljena da inspiriše region koji često zahvataju previranja i podseti na procvat nauke u tom delu sveta tokom srednjeg veka, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse) i ističe da UAE imaju šire ambicije.

UAE imaju 12 satelita u Zemljinoj orbiti i planiraju lansiranje još nekoliko u narednim godinama. U septembru 2019. prvi Emiraćanin je poslat u svemir u okviru tročlane posade u Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Ali, ističe AFP, ambicije UAE idu mnogo dalje, s ciljem izgradnje ljudskog naselja na Marsu do 2117. godine. U međuvremenu zemlja planira da u pustinjama izvan Dubaija stvori zasvođeni "Naučni grad" za simulaciju marsovskih uslova i razvoj tehnologije potrebne za kolonizaciju planete.

UAE takođe planiraju da do 2024. na Mesec pošalju rover, dok razmatraju rudarske projekte izvan Zemlje, kao i svemirski turizam.

Zalivska zemlja potpisala memorandum o razumevanju s kompanijom Ričarda Brensona (Richard Branson) za svemirski turizam Virdžin galaktik (Virgin Galactic) i najavila osnivanje "svemirskog suda" za rešavanje komercijalnih sporova u vezi sa svemirskom industrijom.

Gužva na Marsu

Dan posle sonde UAE, u orbitu Marsa bi trebalo da uđe kineska letelica Tianven-1, a zatim 18. februara na površinu Marsa bi trebalo da se spusti američki rover Perserverans (Perseverance), ukazuje Gardijan (The Guardian) u tekstu pod naslovom "Tenzije rastu dok se sonde za Mars približavaju svojoj konačnoj destinaciji".

Ta izuzetna armada otkriva sve veću želju mnogih država da razviju sopstvenu svemirsku tehnologiju i istražuju Sunčev sistem, ističe britanski list, dodajući da ostaje da se vidi koliko će biti uspešne imajući u vidu da je Mars nemilosrdno mesto.

Za razliku od sonde UAE koja će ostati u orbiti, kineski Tianven-1 bi posle nekoliko meseci osmatranja Marsa iz orbite trebalo da na planetu pusti sondu s robotskim roverom od 250 kilograma. Ako misija uspe, ukazuje Gardijan, Kina će postati tek druga zemlja na svetu koja je uspešno spustila robotsko vozilo na drugi svet.

SAD su već spuštale rovere na Mars, ali Perseverans je mnogo teži – veličine SUV vozila ima više od tone.

Ključno je, ističe Gardijan, što su te tri sonde predvodnica misija u narednim godinama koje bi trebalo da transformišu naše znanje o Crvenoj planeti, s donošenjem uzoraka marsovskih stena i tla na Zemlju radi proučavanja. Taj zadatak započinje Perseverans, koji treba da precizno odredi perspektivna geološka nalazišta, izvadi uzorke tla i ostavi ih na odabranim lokacijama, da bi ih buduće misije, koje uključuju Evropu i SAD, preuzele i donele na Zemlju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG