Kako će se živeti uz smanjenje plata u javnom sektoru, koje će uslediti kao jedna od mera za ekonomski spas Srbije, od iduće godine osetiće i univerzitetski profesori i lekari.
Visokoobrazovani ljudi u Srbiji najčešće rade u uslovima koji su daleko od evropskih, a takva su im i primanja, pa su nove ekonomske mere Vlade za lekare i profesore došle kao iznenađujuća loša vest.
Čedomir Čupić (66), dugogodišnji profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, kaže za RSE da će smanjenje plata biti udarac za srednju klasu.
„Mi kao profesori iz budžeta imamo plate oko 70.000, što znači da ne bi bilo veliko smanjenje, ali druga je priča ako nam smanje ono što dobijamo od samofinansirajućih studenata jer to je ukupno nešto više od 100.000 dinara. Mnogima to izgleda kao velika plata, ali sa aspekta života to je zaista minimum. Najteže će nas pogoditi to što ćemo morati da se odreknemo naših primarnih sredstava za rad, a to je kupovina knjiga. Nećemo imati ni za zamenu dotrajalih kompjutera dok tehnologija stalno ide napred. Teško će profesori sa još nižim primanjima to moći sebi da priušte. To je ono što, na neki način, dovodi u pitanje razvoj ove zemlje", ocenjuje Čupić.
Manje zarade, između ostalih, ubuduće će imati ministri i njihovi savetnici, sudije, policijski i vojni oficiri. Kako su objasnili u vladi, smanjenja od 20 i 25 odsto na plate preko 60.000 (525 evra) i 100.000 dinara (875 evra) obračunavaće se na iznose preko tih limita. Tako da će onaj ko zarađuje 70.000 imati neto platu od 68.000 dok će, na primer, plate od 130.000 biti smanjene na 114.500 dinara.
Slavka Mitričević, lekar specijalista sa 27 godina staža i direktorka Doma zdravlja u Užicu, ne vidi ništa dobro u porezu na zarade lekara jer je njihov posao već plaćen manje od zaposlenih u državnim službama.
“Moja plata je 80.000 dinara, i smatram da ona nikako nije velika. Školska sprema, fakultet i specijalizacija iziskuju dosta vremena, truda i odricanja. Važna je i odgovornost koju nosi svaki lekar. Teške su intervencije, nekada su i sekunde u pitanju, složeni su medicinski zahvati… Sve to mora da bude adekvatno plaćeno. Tako je u svakoj državi", konstatuje Mitričević.
Paketom novih ekonomskih mera država planira da uštedi 300 do 400 miliona evra godišnje a u senci brojnih komentara političara o tome kako će država do toga doći, propraćenih po ko zna koji put izrečenim obećanjima da se većina državnih činovnika više neće voziti luksuznim automobilima i bespotrebno putovati u inostranstvo, ostali su problemi običnih ljudi.
Među onima čija zarada ipak neće biti smanjena je doktor opšte prakse Dušan Zeković (33), jer je za posao kojim se bavi u lazarevačkom Domu zdravlja plaćen manje od 60.000 dinara. Ovaj najzaposleniji lekar u Srbiji, koji vodi brigu o zdravlju čak 3.500 građana, kaže za RSE da je svestan da će veliki broj njegovih kolega, koji često rade u teškim uslovima, sada biti u još goroj situaciji.
“Ima ljudi koji rade još ozbiljniji posao od nas u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kardiohirurzi i neurohirurzi koji naporno rade u bolnicama, čini mi se da im je već mala plata i da nema razloga da im se smanjuje. Ja imam i po 70 pacijenata dnevno, ide nekako, fin sam sa njima i oni sa mnom… Svako ima svoju muku a ja gledam da ih saslušam i pomognem koliko mogu. Mislim da me cene zato što sam iskren sa njima, što sve podelimo, znam da ih primim lepo, da im olakšam problem. Mislim da je samo to u pitanju", navodi Zeković.
Profesor Čedomir Čupić tvrdi, da uprkos svemu, manja plata za njega neće značiti i manjak motivacije za rad sa studentima.
“Kod čoveka koji drži do svoje profesije nema te nepogode ili nevremena zbog kojih bi snizio svoje kriterijume. Takav čovek nikada neće izdati svoj poziv. Ni po koju cenu neću uraditi išta što bi bilo ispod onoga što sam do sada radio. Savesno sam radio i 1993. godine kada nam je plata bila svega osam nemačkih maraka. Održavao sam standard svoje profesije jer to je smisao mog života. Ako ukinete smisao života postavlja se pitanje da li onda uopšte vredi živeti", napominje Čupić.
I mladi lekar Dušan Zeković, koji bar nema brigu da će mu plata biti smanjena, kaže da će na poslu do kog iz Beograda putuje 55 kilometara raditi kao i do sada, savesno i odgovorno, ali i dalje sa zebnjom da li će to biti dovoljno za pristojan život.
“Teško je i naporno. Malo ranije krećem na posao, svaki dan u putu izgubim po dva i po sata, voleo bih da to vreme imam slobodno. Teško je vreme i mislim da svako zaslužuje veću platu. Ne mislim samo na sebe, ima još mnogo branši koje su tu vezane. Ja sam do sada bio sam i moglo se živeti sa ovakvim primanjima. Ali nedavno sam se oženio. Moja supruga je isto završila medicinski fakultet, trenutno je na stažu i neće imati posao, pa ćemo da vidimo kako ćemo da izvedemo tu magiju i snađemo se sa jednom platom", zaključuje Zeković.
Visokoobrazovani ljudi u Srbiji najčešće rade u uslovima koji su daleko od evropskih, a takva su im i primanja, pa su nove ekonomske mere Vlade za lekare i profesore došle kao iznenađujuća loša vest.
Čedomir Čupić (66), dugogodišnji profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, kaže za RSE da će smanjenje plata biti udarac za srednju klasu.
„Mi kao profesori iz budžeta imamo plate oko 70.000, što znači da ne bi bilo veliko smanjenje, ali druga je priča ako nam smanje ono što dobijamo od samofinansirajućih studenata jer to je ukupno nešto više od 100.000 dinara. Mnogima to izgleda kao velika plata, ali sa aspekta života to je zaista minimum. Najteže će nas pogoditi to što ćemo morati da se odreknemo naših primarnih sredstava za rad, a to je kupovina knjiga. Nećemo imati ni za zamenu dotrajalih kompjutera dok tehnologija stalno ide napred. Teško će profesori sa još nižim primanjima to moći sebi da priušte. To je ono što, na neki način, dovodi u pitanje razvoj ove zemlje", ocenjuje Čupić.
Manje zarade, između ostalih, ubuduće će imati ministri i njihovi savetnici, sudije, policijski i vojni oficiri. Kako su objasnili u vladi, smanjenja od 20 i 25 odsto na plate preko 60.000 (525 evra) i 100.000 dinara (875 evra) obračunavaće se na iznose preko tih limita. Tako da će onaj ko zarađuje 70.000 imati neto platu od 68.000 dok će, na primer, plate od 130.000 biti smanjene na 114.500 dinara.
Slavka Mitričević, lekar specijalista sa 27 godina staža i direktorka Doma zdravlja u Užicu, ne vidi ništa dobro u porezu na zarade lekara jer je njihov posao već plaćen manje od zaposlenih u državnim službama.
“Moja plata je 80.000 dinara, i smatram da ona nikako nije velika. Školska sprema, fakultet i specijalizacija iziskuju dosta vremena, truda i odricanja. Važna je i odgovornost koju nosi svaki lekar. Teške su intervencije, nekada su i sekunde u pitanju, složeni su medicinski zahvati… Sve to mora da bude adekvatno plaćeno. Tako je u svakoj državi", konstatuje Mitričević.
Paketom novih ekonomskih mera država planira da uštedi 300 do 400 miliona evra godišnje a u senci brojnih komentara političara o tome kako će država do toga doći, propraćenih po ko zna koji put izrečenim obećanjima da se većina državnih činovnika više neće voziti luksuznim automobilima i bespotrebno putovati u inostranstvo, ostali su problemi običnih ljudi.
Među onima čija zarada ipak neće biti smanjena je doktor opšte prakse Dušan Zeković (33), jer je za posao kojim se bavi u lazarevačkom Domu zdravlja plaćen manje od 60.000 dinara. Ovaj najzaposleniji lekar u Srbiji, koji vodi brigu o zdravlju čak 3.500 građana, kaže za RSE da je svestan da će veliki broj njegovih kolega, koji često rade u teškim uslovima, sada biti u još goroj situaciji.
“Ima ljudi koji rade još ozbiljniji posao od nas u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Kardiohirurzi i neurohirurzi koji naporno rade u bolnicama, čini mi se da im je već mala plata i da nema razloga da im se smanjuje. Ja imam i po 70 pacijenata dnevno, ide nekako, fin sam sa njima i oni sa mnom… Svako ima svoju muku a ja gledam da ih saslušam i pomognem koliko mogu. Mislim da me cene zato što sam iskren sa njima, što sve podelimo, znam da ih primim lepo, da im olakšam problem. Mislim da je samo to u pitanju", navodi Zeković.
Profesor Čedomir Čupić tvrdi, da uprkos svemu, manja plata za njega neće značiti i manjak motivacije za rad sa studentima.
“Kod čoveka koji drži do svoje profesije nema te nepogode ili nevremena zbog kojih bi snizio svoje kriterijume. Takav čovek nikada neće izdati svoj poziv. Ni po koju cenu neću uraditi išta što bi bilo ispod onoga što sam do sada radio. Savesno sam radio i 1993. godine kada nam je plata bila svega osam nemačkih maraka. Održavao sam standard svoje profesije jer to je smisao mog života. Ako ukinete smisao života postavlja se pitanje da li onda uopšte vredi živeti", napominje Čupić.
I mladi lekar Dušan Zeković, koji bar nema brigu da će mu plata biti smanjena, kaže da će na poslu do kog iz Beograda putuje 55 kilometara raditi kao i do sada, savesno i odgovorno, ali i dalje sa zebnjom da li će to biti dovoljno za pristojan život.
“Teško je i naporno. Malo ranije krećem na posao, svaki dan u putu izgubim po dva i po sata, voleo bih da to vreme imam slobodno. Teško je vreme i mislim da svako zaslužuje veću platu. Ne mislim samo na sebe, ima još mnogo branši koje su tu vezane. Ja sam do sada bio sam i moglo se živeti sa ovakvim primanjima. Ali nedavno sam se oženio. Moja supruga je isto završila medicinski fakultet, trenutno je na stažu i neće imati posao, pa ćemo da vidimo kako ćemo da izvedemo tu magiju i snađemo se sa jednom platom", zaključuje Zeković.
