Egzodus etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha u Jermeniju nastavljen je 10 dana posle munjevite azerbejdžanske vojne ofanzive kojom je Baku zadobio potpunu kontrolu nad tim otcepljenim regionom.
Nazeli Bagdasarian, portparolka premijera Nikola Pašinjana, rekla je da je ukupno 84.770 ljudi ušlo u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha do šest sati ujutro po lokalnom vremenu 29. septembra, što je više od dve trećine od oko 120.000 etničkih Jermena koji su živeli na toj teritoriji koja zvanično pripada Azerbejžanu.
Pašinjan je optužio Azerbejdžan za "etničko čišćenje" i upozorio da nijedan Jermen neće ostati u tom regionu.
"Ovo je direktan čin etničkog čišćenja na koji smo upozorili međunarodnu zajednicu", rekao je Pašinjan na sednici vlade 28. septembra, pozivajući na konkretno delovanje međunarodne zajednice.
Baku je odbacio optužbe za etničko čišćenje i navodi da želi da "reintegriše" etničko jermensko stanovništvo enklave u Azerbejdžan.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je 28. septembra pozvalo etničke Jermene da ostanu u Nagorno-Karabahu.
"Pozivamo jermenske stanovnike da ne napuštaju svoje domove i postanu deo multietničkog društva Azerbejdžana", navodi se u saopštenju ministarstva.
Rusija, koja je nekada bila glavni vojni oslonac Jermenije, ali je kritikovana iz Jerevana zbog neuspeha njenih mirovnih snaga da spreče pad Nagorno-Karabaha, rekla je da Jermeni koji beže nemaju čega da se plaše.
"Teško je reći ko je kriv (za egzodus), nema direktnog razloga za takve akcije", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, odbacujući tvrdnje Jermenije o etničkom čišćenju.
Američki ambasador u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Majkl Karpenter (Michael Carpenter) rekao je da bi etnički Jermeni u Nagorno-Karabahu trebalo da budu u mogućnosti da ostanu u svojim domovima uz poštovanje njihovih prava i bezbednosti, dok onima koji odlaze treba da bude omogućen bezbedan prolaz pod nadzorom neutralne, nezavisne treće strane.
On je na Stalnom savetu OEBS-a u Beču rekao da Azerbejdžan ima odgovornost da zaštiti civile i da obezbedi human tretman prema svima, uključujući i one za koje sumnja da su borci.
Posle munjevite akcije vojske Azerbejdžana, 20. septembra su dve strane potpisale sporazum o primirju.
Jermenija i Azerbejdžan vodili su dva rata u poslednje tri decenije oko regiona, koji je od raspada Sovjetskog Saveza bila većinska etnička jermenska enklava unutar međunarodno priznate granice Azerbejdžana.
Region je isprva došao pod kontrolu etničkih jermenskih snaga, pomognutih jermenskom vojskom, u separatističkim borbama koje su završile 1994. Međutim, tokom rata 2020. Azerbejdžan je vratio delove Nagorno-Karabaha zajedno s okolnim teritorijama.
