Zbog sve jače i sofisticiranije pobune na Sinajskom poluostrvu, raste strah i za bezbednost Sueckog kanala jedne od najvažnijih svetskih trgovinskih arterija, pre svega za transport nafte i gasa između Azije i Evrope.
To bi itekako ugrozilo egipatsku ekonomiju, koja zarađuje od taksi za prolaz brodova pet milijardi dolara godišnje, što je od velikog značaja naročito sada kada su opali prihodi od turizma a privreda paralisana zbog političkih nemira nakon Arapskog proleća.
Zabrinutost zbog ranjivosti kanala na terorističke akcije je naročito pojačana nakon što su krajem leta prošle godine militanti snimili svoj napad ručnim bacačima na teretni brod. U januaru ove godine Centar za borbu protiv terorizma sa Vest pointa (West Point) objavio je detaljnu analizu o pobuni na Sinaju i bezbednosnoj pretnji po Suecki kanal koji služi i kao glavna tranzitna ruta za američke ratne brodove između istočnog Mediterana i Crvenog mora.
Ekstremisti iz Brigade al-Furgan, koji su snimili pomenuti napad, zapretili su novim akcijama, mada većina analitičara smatra da je reč o neorganizovanoj grupi koja nije vredna prevelike pažnje. Međutim, kako piše Kejt Džonson (Keith Jonhson) u “Forin polisi” (Foreign Policy), terorističke akcije su u međuvremenu postale sve sofisticiranije.
Ansar Bait al-Magdis, džihadistička grupa inspirisana delovanjem Al Kaide, izvela je terorističke napade na policijske stanice u Egiptu, digla u vazduh nekoliko gasovoda na Sinajskom poluostrvu, oborila helikopter egipatske armije. Iako su akcije ove grupacije bile do sada pre svega usmerene na egipatski bezbednosni aparat, ona je više puta naglašavala da joj je ključni cilj da nanese što veću ekonomsku štetu aktuelnom egipatskom režimu.
Time je, na primer, opravdala napade u januaru na gasovod kojim se ovaj energent izvozi u Jordan kao i fabriku cementra čiji je vlasnik egipatska vojska.
“Ako su zaista ozbiljni u nameri da ugroze ekonomske interese egipatske vlade, onda će Suecki kanal biti na vrhu liste njihovih ciljeva”, kazao je za “Forin polisi” Dejvid Barnet (David Barnett) iz Fondacije za odbranu demokratije (the Foundation for Defense of Democracies).
Skoro 150 godina nakon što je prokopan kroz pustinju (1869. godine. Dugačak je 193 kilometra, dubok je 24, a širok 205 metara), Suecki kanal je važno nego ikada kako za egipatsku državnu kasu tako i globalnu ekonomiju. Naime, Egipat dobija godišnje oko 5 milijardi dolara na ime naplate takse za prolaz brodova, što iznosi oko 2 procenta bruto društvenog proizvoda. To je veoma važan izvor prihoda u stranoj valuti, naročito sada kada je opala zarada od turizma zbog političke nestabilnosti nakon Arapskog proleća. Zbog toga vlasti u vreme Hosnija Mubaraka, potom dok je na kratko predsednik bio Mohamed Morsi, a sada vojna uprava, nisu štedele novca niti truda da osiguraju Suecki kanal kako bi sprečili napade sa Sinaja.
Istovremeno, kanal je od velikog značaja i za globalnu trgovinu. Tako je tokom 2012. njime prevezeno skoro 3 miliona barela nafte dnevno, ili 7 odsto od ukupnog svetskog transporta ovog energenta tankerima. Zbog sve veće upotrebe tečnog gasa, Suec je dobio dodatni značaj poslednjih godina, kroz koji se odvija 13 odsto globalne trgovine ovim energentom.
Kanal je naročito važan kao energetski koridor za Evropu i Mediteranski basen: oko 25 odsto nafte i gasa se transportuje njime ka pomenutim pravcima.
Istovremno, u 2013-oj je smanjem promet robom i energentima iz Evrope i Mediterana ka Crvenom moru i Aziji, pre svega zbog prekida snabdevanja u Libiji kao i problemima sa kojima se suočava sam Egipat u izvozu prirodnog gasa.
Problem je, kako ističe “Forin polisi”, konfiguracija kanala koji je ravan, iskopan u pustinji na nivou mora i na prvi pogled lako dostupan onima koji žele da izazivaju nevolje. Na video snimku koji je postavila ekstremistička grupa al-Furgan u septembru vidi se kako nekoliko džihadista jednostavno hoda iza niskog žbunja i ručnim raketnim bacačima gađa teretne brodove. Međutim, analitičari smatraju da ova vrsta napada nije prava pretnja.
“Potrebno je da izvedu bombaški napad, nalik na USS Cole”, ističe Barnet, misleći na samoubilački bombaški napad na američki ratni brod usidren u Jemenu 2000. godine.
Saobraćaj Sueckom kanalom je usporen, jer je veoma uzak (oko 200 metara), tako da se na pojedinim delovima odvija samo u jednom smeru. To znači da bi u slučaju oštećenja većeg broda plovidbda skoro u potpunosti bila blokirana. Tako je 2012. godine kroz kanal prošlo 17,225 brodova, često u razmaku od samo nekoliko minuta, pa bi saobraćaj u potpunosti bio poremećen.
Mada, kako piše “Global polisi”, pomorski terorizam nije toliko rasprostranjen kao na kopnu, bilo je takvih slučajeva u nedavnoj prošlosti. Osim američkog broda “Cole”, 2002. godine je izveden samoubilački bombaški napad na tanker “Limburg” koji je prevozio naftu kao i na japansku terenti brod u Ormuškom moreuzu 2010.
“Činjenica je da je kanal ranjiv, pa zbog svog velikog simboličkog značaja kao i stvarne važnosti, ostaće poželjna meta za ekstremiste”, procenjuje “Soufan”, konsultantska kuća za bezbednost.
Ekonomske posledice eventualnih terorističkih napada bile bi veoma ozbiljne – ne samo po Egipat. Preusmeravanje teretnih brodova oko Afrike produžilo bi putovanje za nekoliko hiljada kilometara, što bi povećalo troškove ali i rizik od napada pirate.
Suecki kanal je poslednji put bio zatvoren na duže vreme – između 1967. (kada je izbio arapsko-izraelski rat) i 1975. godine. Međutim, u to vreme globalna trgovina je bila manjeg obima, a transport robe u kontejnerima i tečnog gasa u povoju.
Osim pomenutog incidenta krajem leta prošle godine, nije bilo drugih napada ekstremista na brodove u Sueckom kanalu, bez obzira na njihovo sve intezivnije delovanje na Sinaju. Jedan od razloga je i što su egipatske snage bezbednosti pojačale svoje prisustvo sa obe strane kanala, mada ga je, kako ističe Stiven Kuk (Steven Cook) iz Saveta za spoljne odnose (the Council on Foreign Relations), “teško 100-centno osigurati”.
Centar za borbu protiv terorizma sa Vest pointa procenjuje da je sve teže obezbediti Suecki kanal. Brodove se mogu napasti čamcima koje koristi lokalno stanovništvo za ribarenje, istovremeno bomba se može baciti i sa mostova preko kanala, a napad mogu izvesti čak i prodavci DVD-ija i sličnih stvari duž obale.
To bi itekako ugrozilo egipatsku ekonomiju, koja zarađuje od taksi za prolaz brodova pet milijardi dolara godišnje, što je od velikog značaja naročito sada kada su opali prihodi od turizma a privreda paralisana zbog političkih nemira nakon Arapskog proleća.
Zabrinutost zbog ranjivosti kanala na terorističke akcije je naročito pojačana nakon što su krajem leta prošle godine militanti snimili svoj napad ručnim bacačima na teretni brod. U januaru ove godine Centar za borbu protiv terorizma sa Vest pointa (West Point) objavio je detaljnu analizu o pobuni na Sinaju i bezbednosnoj pretnji po Suecki kanal koji služi i kao glavna tranzitna ruta za američke ratne brodove između istočnog Mediterana i Crvenog mora.
Ekstremisti iz Brigade al-Furgan, koji su snimili pomenuti napad, zapretili su novim akcijama, mada većina analitičara smatra da je reč o neorganizovanoj grupi koja nije vredna prevelike pažnje. Međutim, kako piše Kejt Džonson (Keith Jonhson) u “Forin polisi” (Foreign Policy), terorističke akcije su u međuvremenu postale sve sofisticiranije.
Ansar Bait al-Magdis, džihadistička grupa inspirisana delovanjem Al Kaide, izvela je terorističke napade na policijske stanice u Egiptu, digla u vazduh nekoliko gasovoda na Sinajskom poluostrvu, oborila helikopter egipatske armije. Iako su akcije ove grupacije bile do sada pre svega usmerene na egipatski bezbednosni aparat, ona je više puta naglašavala da joj je ključni cilj da nanese što veću ekonomsku štetu aktuelnom egipatskom režimu.
Time je, na primer, opravdala napade u januaru na gasovod kojim se ovaj energent izvozi u Jordan kao i fabriku cementra čiji je vlasnik egipatska vojska.
“Ako su zaista ozbiljni u nameri da ugroze ekonomske interese egipatske vlade, onda će Suecki kanal biti na vrhu liste njihovih ciljeva”, kazao je za “Forin polisi” Dejvid Barnet (David Barnett) iz Fondacije za odbranu demokratije (the Foundation for Defense of Democracies).
Skoro 150 godina nakon što je prokopan kroz pustinju (1869. godine. Dugačak je 193 kilometra, dubok je 24, a širok 205 metara), Suecki kanal je važno nego ikada kako za egipatsku državnu kasu tako i globalnu ekonomiju. Naime, Egipat dobija godišnje oko 5 milijardi dolara na ime naplate takse za prolaz brodova, što iznosi oko 2 procenta bruto društvenog proizvoda. To je veoma važan izvor prihoda u stranoj valuti, naročito sada kada je opala zarada od turizma zbog političke nestabilnosti nakon Arapskog proleća. Zbog toga vlasti u vreme Hosnija Mubaraka, potom dok je na kratko predsednik bio Mohamed Morsi, a sada vojna uprava, nisu štedele novca niti truda da osiguraju Suecki kanal kako bi sprečili napade sa Sinaja.
Istovremeno, kanal je od velikog značaja i za globalnu trgovinu. Tako je tokom 2012. njime prevezeno skoro 3 miliona barela nafte dnevno, ili 7 odsto od ukupnog svetskog transporta ovog energenta tankerima. Zbog sve veće upotrebe tečnog gasa, Suec je dobio dodatni značaj poslednjih godina, kroz koji se odvija 13 odsto globalne trgovine ovim energentom.
Kanal je naročito važan kao energetski koridor za Evropu i Mediteranski basen: oko 25 odsto nafte i gasa se transportuje njime ka pomenutim pravcima.
Istovremno, u 2013-oj je smanjem promet robom i energentima iz Evrope i Mediterana ka Crvenom moru i Aziji, pre svega zbog prekida snabdevanja u Libiji kao i problemima sa kojima se suočava sam Egipat u izvozu prirodnog gasa.
Problem je, kako ističe “Forin polisi”, konfiguracija kanala koji je ravan, iskopan u pustinji na nivou mora i na prvi pogled lako dostupan onima koji žele da izazivaju nevolje. Na video snimku koji je postavila ekstremistička grupa al-Furgan u septembru vidi se kako nekoliko džihadista jednostavno hoda iza niskog žbunja i ručnim raketnim bacačima gađa teretne brodove. Međutim, analitičari smatraju da ova vrsta napada nije prava pretnja.
“Potrebno je da izvedu bombaški napad, nalik na USS Cole”, ističe Barnet, misleći na samoubilački bombaški napad na američki ratni brod usidren u Jemenu 2000. godine.
Saobraćaj Sueckom kanalom je usporen, jer je veoma uzak (oko 200 metara), tako da se na pojedinim delovima odvija samo u jednom smeru. To znači da bi u slučaju oštećenja većeg broda plovidbda skoro u potpunosti bila blokirana. Tako je 2012. godine kroz kanal prošlo 17,225 brodova, često u razmaku od samo nekoliko minuta, pa bi saobraćaj u potpunosti bio poremećen.
Mada, kako piše “Global polisi”, pomorski terorizam nije toliko rasprostranjen kao na kopnu, bilo je takvih slučajeva u nedavnoj prošlosti. Osim američkog broda “Cole”, 2002. godine je izveden samoubilački bombaški napad na tanker “Limburg” koji je prevozio naftu kao i na japansku terenti brod u Ormuškom moreuzu 2010.
“Činjenica je da je kanal ranjiv, pa zbog svog velikog simboličkog značaja kao i stvarne važnosti, ostaće poželjna meta za ekstremiste”, procenjuje “Soufan”, konsultantska kuća za bezbednost.
Ekonomske posledice eventualnih terorističkih napada bile bi veoma ozbiljne – ne samo po Egipat. Preusmeravanje teretnih brodova oko Afrike produžilo bi putovanje za nekoliko hiljada kilometara, što bi povećalo troškove ali i rizik od napada pirate.
Suecki kanal je poslednji put bio zatvoren na duže vreme – između 1967. (kada je izbio arapsko-izraelski rat) i 1975. godine. Međutim, u to vreme globalna trgovina je bila manjeg obima, a transport robe u kontejnerima i tečnog gasa u povoju.
Osim pomenutog incidenta krajem leta prošle godine, nije bilo drugih napada ekstremista na brodove u Sueckom kanalu, bez obzira na njihovo sve intezivnije delovanje na Sinaju. Jedan od razloga je i što su egipatske snage bezbednosti pojačale svoje prisustvo sa obe strane kanala, mada ga je, kako ističe Stiven Kuk (Steven Cook) iz Saveta za spoljne odnose (the Council on Foreign Relations), “teško 100-centno osigurati”.
Centar za borbu protiv terorizma sa Vest pointa procenjuje da je sve teže obezbediti Suecki kanal. Brodove se mogu napasti čamcima koje koristi lokalno stanovništvo za ribarenje, istovremeno bomba se može baciti i sa mostova preko kanala, a napad mogu izvesti čak i prodavci DVD-ija i sličnih stvari duž obale.
