Dok Demokratska i Srpska napredna stranka, mesec dana nakon izbora i dalje vagaju da li bi i sa kojim partnerima eventualno mogli da sastave buduću vladu Srbije, pad dinara, koji lančano vodi ka rastu cena i skoku rata kredita, upozorava da je vremena za kalkulacije i pregovore sve manje.
Zbog odbrane domaće valute je od početka godine već prodato oko milijardu i 270 hiljada evra, ali to ipak nije sprečilo dinar da uz ritam “korak napred, dva nazad”, odnosno blag rast pa veliki pad, iz dana u dan ne beleži takozvane “istorijske minimume”.
“U novinama možete da pročitate izjave ekonomista koji kažu da će do kraja godine kurs biti 120 dinara za evro. On je već sada 120. Čini mi se da će biti dobro ako do kraja godine ne pređe 130”, kaže Profesor ekonomije Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
Iako stručnjaci ovaj pad domaće valute ne smatraju direktnom posledicom nedostatka vlade, ukazuju ipak da je činjenica da - kako nema vlasti nema ni mera koje bi omogućile da se taj pad ublaži. I sam guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da će pritisci na slabljenje dinara prema evru u velikoj meri prestati u trenutku kada se nova vlada formira, upozorivši istovremeno da institucija na čijem je čelu ne može dugoročno intervenisati sadašnjim tempom prodaje evra na međubankarskom deviznom tržištu.
U međuvremenu, pad dinara uslovljava rast cena i rata kredita. Građani Srbije, koji zajedno duguju više od pet milijardi evra, sve teže otplaćuju svoja dugovanja, a najteže je onima koji su se zbog kupovine stana zadužili u stranim valutama.
Monopol pokazuje pravu snagu
Da građani Srbije trpe posledice usled odugovlačenja u formiranju vlade primećuju i asocijacije koje brinu o zaštiti potrošača. Goran Papović, direktor Nacionalne organizacije za zaštitu prava potrošača, smatra da je takav odnos političara, u najmanju ruku neodgovoran.
“Za nas kao potrošače i potrošačku organizaciju je neprihvatljivo da pod parolom “nije konstituisan kabinet” sve ostalo zamre. Da li postoje tehničke službe, postoje li službe koje bi morale da rade svoj deo posla? Ne može niko da se pravda time što nije formiran kabinet ili što nije izabran neki novi ministar? A to je prostor koji koriste nesavesni trgovci i proizvođači koji vrše psihološki udar, skok cena i svega ostalog. Ništa novo na polju Srbije. Vidimo da monopol sada pokazuje svoju pravu snagu”, kaže Papović.
Osim da umiri pad domaće valute, buduća vlada mora da se pozabavi i padom bruto društvenog proizvoda, manjkom u budžetu od gotovo 50 milijardi dinara, manjkom u platnom bilansu, odlivom investicija, a posebno javnim dugom koji je na kraju prošle godine dostigao gotovo 50 odsto bdp-a. Ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović, ukazuje da se to mora učiniti što pre.
“Bilo bi poželjno da se vlada formira što pre, da sagleda fiskalnu situaciju, da se pripremi jedan odgovoran budžet koji bi uzeo u obzir trenutni nivo zaduženosti i obaveze po servisiranju javnog duga”, navodi Šestović
Ekonomska politika buduće vlade, koja bi trebalo da te probleme rešava, takođe je predmet razgovora potencijalnih koalicionih partnera, ali je zbog različitih stavova za sada teško reći kako će ona na kraju izgledati.
“Ono što su generalno te loše posledice je naravno da se ne zna kakva će biti politika buduće vlade i da u svetlu toga, investitori koji i tako ne hrle u Srbiju, još manje dolaze i još više čekaju da vide šta će na kraju biti”, ukazuje profesor Miroslav Prokopijević.
Inače, na formiranje nove vlade čekaju i pregovori o "odmrzavanju" aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji su zamrznuti u februaru zbog odstupanja budžeta za 2012. godinu od dogovorenog fiskalnog programa
Zbog odbrane domaće valute je od početka godine već prodato oko milijardu i 270 hiljada evra, ali to ipak nije sprečilo dinar da uz ritam “korak napred, dva nazad”, odnosno blag rast pa veliki pad, iz dana u dan ne beleži takozvane “istorijske minimume”.
“U novinama možete da pročitate izjave ekonomista koji kažu da će do kraja godine kurs biti 120 dinara za evro. On je već sada 120. Čini mi se da će biti dobro ako do kraja godine ne pređe 130”, kaže Profesor ekonomije Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.
Iako stručnjaci ovaj pad domaće valute ne smatraju direktnom posledicom nedostatka vlade, ukazuju ipak da je činjenica da - kako nema vlasti nema ni mera koje bi omogućile da se taj pad ublaži. I sam guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da će pritisci na slabljenje dinara prema evru u velikoj meri prestati u trenutku kada se nova vlada formira, upozorivši istovremeno da institucija na čijem je čelu ne može dugoročno intervenisati sadašnjim tempom prodaje evra na međubankarskom deviznom tržištu.
U međuvremenu, pad dinara uslovljava rast cena i rata kredita. Građani Srbije, koji zajedno duguju više od pet milijardi evra, sve teže otplaćuju svoja dugovanja, a najteže je onima koji su se zbog kupovine stana zadužili u stranim valutama.
Monopol pokazuje pravu snagu
Da građani Srbije trpe posledice usled odugovlačenja u formiranju vlade primećuju i asocijacije koje brinu o zaštiti potrošača. Goran Papović, direktor Nacionalne organizacije za zaštitu prava potrošača, smatra da je takav odnos političara, u najmanju ruku neodgovoran.
“Za nas kao potrošače i potrošačku organizaciju je neprihvatljivo da pod parolom “nije konstituisan kabinet” sve ostalo zamre. Da li postoje tehničke službe, postoje li službe koje bi morale da rade svoj deo posla? Ne može niko da se pravda time što nije formiran kabinet ili što nije izabran neki novi ministar? A to je prostor koji koriste nesavesni trgovci i proizvođači koji vrše psihološki udar, skok cena i svega ostalog. Ništa novo na polju Srbije. Vidimo da monopol sada pokazuje svoju pravu snagu”, kaže Papović.
Osim da umiri pad domaće valute, buduća vlada mora da se pozabavi i padom bruto društvenog proizvoda, manjkom u budžetu od gotovo 50 milijardi dinara, manjkom u platnom bilansu, odlivom investicija, a posebno javnim dugom koji je na kraju prošle godine dostigao gotovo 50 odsto bdp-a. Ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović, ukazuje da se to mora učiniti što pre.
“Bilo bi poželjno da se vlada formira što pre, da sagleda fiskalnu situaciju, da se pripremi jedan odgovoran budžet koji bi uzeo u obzir trenutni nivo zaduženosti i obaveze po servisiranju javnog duga”, navodi Šestović
Ekonomska politika buduće vlade, koja bi trebalo da te probleme rešava, takođe je predmet razgovora potencijalnih koalicionih partnera, ali je zbog različitih stavova za sada teško reći kako će ona na kraju izgledati.
“Ono što su generalno te loše posledice je naravno da se ne zna kakva će biti politika buduće vlade i da u svetlu toga, investitori koji i tako ne hrle u Srbiju, još manje dolaze i još više čekaju da vide šta će na kraju biti”, ukazuje profesor Miroslav Prokopijević.
Inače, na formiranje nove vlade čekaju i pregovori o "odmrzavanju" aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji su zamrznuti u februaru zbog odstupanja budžeta za 2012. godinu od dogovorenog fiskalnog programa
