Kilometri peščanih sprudova koji su izronili iz vode. Čamci nasukani na suvom rečnom koritu. Splavovi koji su ostali bez reke.
Ovo su poslednjih dana slike Dunava, najveće reke koja teče kroz Srbiju.
Manjak padavina tokom godine i visoke letnje temperature dovele su do najnižeg vodostaja Dunava u poslednjih pedeset godina
Vlado Škerović je kapetan kruzera koji plovi od Amsterdama do Crnog mora. Za Radio Slobodna Evropa priča da je zbog neuobičajeno niskog vodostaja teško za ploviti i putničkim i teretnim brodovima.
"Dosta je promena planova putovanja za putničke brodove. Ture se krate kod mesta gde trenutno ne postoji raspoloživa dubina za bezbednu plovidbu".
"Takođe, brodovi moraju da tovare manju količinu tereta kako bi prilagodili svoj gaz raspoloživim dubinama u plovnom putu", objašnjava.
Problemi u rečnom saobraćaju doveli su i do smanjenog uvoza nafte u Srbiji, a nizak vodostaj preti i da ozbiljno naruši rečni ekosistem.
Dejan Vladiković iz Hidrometereološkog zavoda Srbije za RSE kaže da se do septembra ne očekuje poboljšanje.
"Aktuelne hidrološka situacija je jako nepovoljna i to najizraženije na celom toku Dunava kroz našu zemlju", ukazao je.
Upozorava da situacija nije dobra ni na drugim većim rekama u Srbiji što bi u avgustu moglo da dovede do problema u vodosnabdevanju u istočnim, jugoistočnim i centralnim delovima zemlje.
Nizak vodostaj beleži se u većem delu sliva Dunava, druge po veličini reke u Evropi.
Osim u Srbiji, situacija je kritična i u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji.
Kako trenutno izgleda plovidba Dunavom?
Trenutna situacija najviše pogađa rečni saobraćaj.
Lađar Vlado Šekerović kaže da je od svih evropskih reka kojima plovi, Dunav trenutno "najkritičniji".
"Sve kada bi danas počela da pada kiša, mi bismo tek, možda, za nedelju dana osetili valjan uticaj koji bi mogao biti onako dugoročniji", dodaje.
Priča da je kroz Srbiju najproblematičnija deonica do Beograda.
"Od Beograda do Prahova, usled prevodnica hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2, ima poprilično dobre dubine i tu zaista nema nikakvih prepreka", dodaje.
Napominje da za plovidbu Dunavom kroz Srbiju pomaže to što su plovni putevi dobro obeleženi.
"Elektronske plovidbene karte su dostupne, ažurirane su nedavno i jako su pouzdane", kazao je.
Objašnjava da preko tih karti dobijaju informacije o tome kakvo je rečno korito, gde su eventualne promene, sprudovi, plićaci, te gde postoje neophodne dubine za plovidbu.
"To su nama generalno znakovi kuda treba da da plovimo. A ostalo je sve na praćenju vodostaja, prognoziranju i prilagođavanju uslovima na terenu", dodaje.
Dunav je reka duga 2.857 kilometara. Kroz Srbiju se proteže na 587 kilometara.
Otežan uvoz naftnih derivata
Kod Bezdana je prethodnih dana izmeren vodostaj od minus 120 centimetara, čime se približio istorijskom minimumu od koji je zabeležen pre više od sto godina - 1909. godine.
Zbog tako niskog vodostaja velike barže ne mogu da plove Dunavom, ukazuje i hidrolog Dejan Vladiković.
"Tako da se ide na lakše barže što komplikuje uvoz goriva i ostalih energenata", dodao je.
To je potvrdila i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Ona je saopštila da uz globalne okolnosti, odnosno poremećaja na svetskom tržištu i rasta cena sirove nafte, nizak vodostaj Dunava doprineo je tome da je realizovano samo oko 25 odsto planiranog uvoza naftnih derivata za jul.
"Barže mogu da prevezu samo 30-40 odsto ukupnog kapaciteta. U toj situaciji se realizuje transport kamionima ili železnicom, ali to nije dovoljno da bi se uvezle sve planirane količine, skuplje je i utiče na cene koje su već izuzetno visoke", rekla je 22. jula.
Koji su još problemi niskog vodostaja?
Hidrolog Vladiković kaže da ako se klimatske predikcije za naredne dane ostvare - malo padavina, suša i visoke temperature - očekuje se nepovoljna situacija i na drugim velikim rekama u Srbiji.
"Tu pre svega mislim na Veliku, Južnu i Zapadnu Moravu koje će ići ka svom biološkom minimumu, odnosno jako niskom proticaju. Mi to očekujemo u sledećih desetak dana, kada ćemo izdati i prvo upozorenje", napominje.
Dodaje da to za posledicu može imati redukcije u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje tokom avgusta. Manje vode znači i teže uslove za rad hidroelektrana na Dunavu, ali su iz Elektroprivrede Srbije poručili da je snabdevanje električnom energijom za sada stabilno.
Vladiković iz RHMZ-a upozorava da je na udaru i ekosistem reka.
"Živi svet u rekama je ugrožen, jer to su manje količine vode, brzo se zagrevaju, a visoke temperature vode znače manjak kiseonika. Tako da će i tu biti mnogo problema".
Napominje da postoji mogućnost i pojave nekih zagađenja.
"Posebno zbog toga što ono što se ispušta u reke više nema mogućnost nekog samoprečišćavanja zbog manjka količine vode".
Nizak vodostaj i u drugim zemljama
Nizak vodostaj nije problem samo u Srbiji.
Kapetan Vlado Šekerović kaže da je situacija nepovoljna duž gotovo čitavog Dunava koji izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.
"Kritično je i u Nemačkoj, kroz Austriju, potez ispod Beča prema Bratislavi. Zatim kroz deonicu između Slovačke i Mađarske".
Dodaje da se problemi nastavljaju i nizvodno kroz Mađarsku i Hrvatsku.
U Hrvatskoj je zabeležen istorijski nizak vodostaj Dunava - 17 centimetara niže od najnižeg do sada, izmerenog 2022. godine.
Svojim povlačenjem reka je otkrila potonule brodove, ali i bombe zaostale iz Drugog svetskog rata u mestu Batina, na granici sa Srbijom, gde su se za vreme Drugog svetskog rata vodile velike bitke.
Šekerović napominje da je posle Đerdapa 2 u Srbiji, usled niskog vodostaja došlo do suženja plovnoga puta i da je veoma plitko za plovidbu.
"Znači zajednička deonica između Bugarske i Rumunije je isto kritična".
U Rumuniji je zabeležen najniži vodostaj Dunava od 1996. godine. To je dovelo do uvođenja ograničenja za navodnjavanje u poljoprivredi, poremetilo je i rečni saobraćaj i turizam duž obala.
Kako je došlo do ovoga?
Hidrolog Dejan Vladiković kaže da je "još na proleće bilo jasno da će biti problema sa Dunavom".
"Što se tiče Dunava tu se niski vodostaji, uglavnom, pojave negde u avgustu, septembru. Međutim, ove godine je to već krenulo krajem aprila, početkom maja".
"Uzrok tome je veliki deficit padavina tokom godine u celoj centralnoj Evropi, kao i na izvorištu u južnoj Nemačkoj. Istovremeno, u snegu je bila izuzetno mala zapremina vode", objašnjava.
Klimatološkinja Danijela Božanić ukazuje da je sektor voda jedan od najpogođenijih klimatskim promenama.
"Ključni uzrok problema sa količinom vode, sa aspekta za promene klime, jeste porast temperature i sa njim uvezano smanjenje količina padavina, pogotovo snega tokom zime", objašnjava.
Ipak, napominje, klimatske promene nisu jedini uzrok ovakve situacije.
"Ključni problem je u bahatom i neracionalnom korišćenju vodnih resursa u većini zemalja u razvoju. Pa, mi puštamo u wc šolju vodu koja se pije", dodaje.
Ukazuje da su mnoge razvijene zemlje pre više decenija uvele sisteme za prečišćavanje i razdvojile tehničku i pijaću vodu.
"To je bitno, pa zato što nemate besomučno korišćenje čiste pijaće vode, nego tu prečišćenu vodu koristite za neke druge svrhe ili je vratite u reku".
Kakve su prognoze za naredne godine?
Dejan Vladiković napominje da je reč o "ozbiljnoj situaciji" koja će biti sve češća i sve ekstremnija.
"Na to naša stručna javnost ukazuje već jako dugo. I zbog klimatskih promena, i zbog protoka voda", rekao je Vladiković.
Klimatološkinja Danijela Božanić kaže da je to trend koji može da se očekuje ne samo za Srbiju, nego i globalno.
"To ne znači da ćemo svake godine imati ovakve situacije, desi se da se pojavi neka godina u kojoj imamo odstupanja".
"Kada je reč o nedostatku vode u Srbiji, sa velikom sigurnošću mogu da tvrdim da je pitanje samo u kom delu zemlje, ali da će svake godine postojati problem što u rečnim tokovima, što u podzemnim vodama, odnosno u vodosnabdevanju".
Smatra da su neki od ključnih koraka koje bi trebalo preduzeti da se situacija popravi uspostavljanje sistema prečišćavanja otpadnih voda.
Srbija na najvećem delu svoje teritorije nema razvijene sisteme za prečišćavanje voda.
Na to je, kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, godinama upozorava Brisel.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2025. godinu, ističe se da su među prioritetima izgradnja i održavanje postrojenja za preradu otpadnih voda.