Dostupni linkovi

Brod plovi linijom Dunava koja razdvaja Hrvatsku i Srbiju, ali ne pristaje ni na jednu stranu. Njegovi putnici u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) pokazuju na obalu i uveravaju da je upravo tu država čije dokumente poseduju.

Sećate li se Liberlenda (Liberland)?

Već dve godine traju pokušaji grupe aktivista da izdejstvuju međunarodno priznanje za mikro državu koju nameravaju da nasele na prostoru između Srbije i Hrvatske, to jest u zoni nedefinisane granice koja razdvaja ova dva suseda.

"Ovo je interesantna ideja koja nudi utopiju, ali veoma moguću i ostvarljivu. Mogućnost da živiš svoj život kako želiš čini mi se kao divan poklon", reči su Bendžamina koji je stigao iz Argentine, a već treći mesec plovi Dunavom oko, uveren je, buduće države.

"Često putujem po svetu a trenutno sam u Liberlendu gde volontiram. Uživam svakoga dana u tome", navodi Bendžamin u izjavi za RSE.

Zainteresovani žitelji ove "države u nastajanju" još nisu počeli izgradnju budućeg naselja, ali su do sada izabrali svoj grb, zastavu, ustav i pasoš.

RSE je rečeno da je simbolični putni dokument Liberlenda do sada je dobilo oko 200 ljudi.

Tvrde da se broj zainteresovanih za dobijanje liberlendskog "pasoša" kreće oko pola miliona.

Zamišljena država Liberlend se prostire na prostoru od sedam hektara na hrvatskoj obali Dunava, a prekoputa Parka prirode Gornje Podunavlje sa srpske strane.

Ideja o uspostavljanju Liberlenda nastala je zahvaljujući sporu oko postojeće granice u kojem ni Hrvatska, ni Srbija ne priznaju navedeni prostor kao svoj jer administracija dve države na različite načine definiše liniju razgraničenja.

Naime, Srbija smatra da je Dunav granica između nje i Hrvatske, dok Hrvatska priznaje katastarske granice koje podrazumevaju prostor sa obe strane ove reke.

Umešale su se i sile prirode koje su učinile svoje, pa su vode Dunava vremenom menjale svoj tok.

Sporni prostor se tako nekada nalazio na teritoriji Srbije, a sada je, pak, deo zapadne obale Dunava. Tako se površina na koju pretenduje takozvani Liberlend, kako tvrde njegovi osnivači, tretira kao ničija zemlja (terra nullius) i nju kao takvu može naseliti svako ko želi.

Pritom se osnivači Liberlenda pozivaju na, kako navode, bogatu svetsku istoriju i tradiciju naseljavanja nenaseljenih područja koja su, baš kao i zona između Srbije i Hrvatske danas, nekada smatra ne ničijom zemljom.

Iako spornu teritoriju ne tretiraju kao svoju, Hrvatska ne dozvoljava ulazak na dunavsko poluostrvo i drži ga pod stalnim policijskim nadzorom.

Pola miliona ljudi želi liberlendski "pasoš"
Pola miliona ljudi želi liberlendski "pasoš"

Prilikom pobadanje "zastave" na tlo Liberlenda 2015. godine, uhapšeno je više osoba, a privođen je i Vit Jedlička (34), koji se predstavlja kao predsednik i osnivač države.

Ovaj Čeh predsednik je Partije slobodnih građana koja na upravo završenim parlamentarnim izborima u Češkoj osvojila 1,56 odsto glasova. Stranka okuplja, kako zvanično navode, leve i desne liberale, te se određuje kao evroskeptična grupacija.

Od aktivnosti Jedličke na tlu Srbije i(ili) Hrvatske maja 2015. godine ogradilo se češko Ministarstvo inostranih poslova upozoravajući ga, putem zvaničnog saopštenja, da je dužan da se pridržava pravnog poretka države u kojoj boravi.

Nešto ranije iste godine, saopštenjem se oglasilo i srpsko Ministarstvo inostranih poslova navodeći, između ostalog, da je pokušaj formiranja nove države "neozbiljan postupak koji ne treba ni komentarisati".

Međutim, u odgovoru koje za RSE prosledio putem interneta, Jedlička navodi da su svi dosadašnji susreti sa hrvatskim i srpskim predstavnicima bili prijateljski, mada samo na neformalnom nivou.

"Od Srbije imamo nesumnjivu podršku dok je Hrvatska nešto više uzdržana. Ali mislim da su obe zemlje prijateljske i svi naši susreti su uvek bili iznenađujuće pozitivni. Na žalost, još nije moguće napraviti bilo kakve dugoročne aranžmane", napisao je Jedlička.

Vit Jedlička, predsednik i osnivač Liberlenda
Vit Jedlička, predsednik i osnivač Liberlenda

No, zbog svih tih nerešenih pravno-državnih pitanja potencijalni građani Liberlenda još nisu stupili na tlo države koju bi da uspostave i jedino mogu Dunavom doploviti do njene obale.

Odnedavno to čine brodom Liberti (Liberty) koji plove pod "zastavom” Liberlenda.

Njihov plan je uspostavljanje flote koju bi usidrili naspram liberlandske teritorije, navodi Vladan Jovanović, neoficijelni kapetan lađe Liberti usidrene u apatinskoj marini.

"Naša osnovna ideja je da stvorimo naselje prekoputa Liberlenda u međunarodnim vodama odakle bi mogli da imamo svoj politički uticaj, dok ne dođemo do tog momenta da dođu mašine koje će početi izgradnju naselja u Liberlendu", ističe Jovanović.

"Ovog leta smo imali veliki broj posetilaca iz svih krajeva sveta koji su želeli da otplove do obale Liberlenda. Povećanjem flote mi ćemo i dalje to omogućavati zainteresovanima", dodaje Vladan Jovanović.

Priznanje Somalilenda

U Liberlendu je, ističe neoficijelni kapetan lađe Liberti, pronašao sklonište od modernog i stresnog života.

"Svedoci smo današnje presije dehumanizovanog društva koje je izgubilo svoj humani lik i ovo je nešta veliko ne takvom društvu. Naša ideja je sloboda, a moto 'Živi i pusti druge da žive' ", kaže Jovanović.

On veruje u najave koje je RSE preneo Jedlička, uz tvrdnje da vlada visoko interesovanje za investicije u ovoj maloj oazi.

"Bilo bi teško ovde naseliti sve koji to žele i mi bismo vrlo brzo mogli postati najnaseljenija država na svetu. Zato i dalje tražimo nove teritorije i već smo pronašli sjajna mesta u Africi i Centralnoj Americi. Nadamo se da ćemo i tamo nešto pokrenuti", navodi Jedlička.

Za sad im je stiglo i jedno "priznanje" i to od samoproglašene države Somalilend (Somaliland), to jest od independistički nastrojenih predstavnika ove regije u Somaliji.

Da li je Liberland zaista samo ideal grupe entuzijasta ili, pak, taktika za stvaranje ekonomskog projekta, teško je reći, ali je činjenica da o rešenju Srbija i Hrvatska godinama vode spor.

Neko drugo rešenje nisu ponudili, a i ne nazire se da će ga uskoro dosegnuti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG