Dostupni linkovi

Država traži mere da smiri štrajkove


Sindikalni protest u Beogradu, 25. mart 2011.
Vlada Srbije pokušava da pronađe nove mere, kojima bi umirila veliko socijalno nezdovoljstvo u zemlji, a usled kog su se na ulicama Beograda, poslednjih meseci gotovo svakodnevno smenjivali policija, lekari i nastavnici.

Rešenje zadovoljavajuće za državu, poslodavce u privatnom sektoru i radnike, sada se traži kroz poseban Sporazum. Osim optimizma da će kompromis biti postignut, za sada je poznato samo da će se dokumentom regulisati i minimalna cena rada, koja je već dugo sporna tačka.

Kako bi se ubuduće sprečili protesti poput masovnog okupljanja prosvetnih radnika ili štrajkovi zbog kojih, na primer, đaci već 70 dana nemaju redovnu nastavu, Socijalno-ekonomski savet srpske Vlade vandredno se sastao u potrazi sa kompromisom između potreba radnika i mogućnosti vlasti.

Prvi korak biće učinjen kroz desetak dana, potpisivanjem Sporazuma, čiji su detalji i dalje predmet pregovora. Za sada se zna da će njime biti obuhvaćen jedan od gorućih problema – cena radnog sata.

„U tom Sporazumu, pošto je na dnevnom redu bila i minimalna zarada, dogovoreno je da ona bude regulisana i da bude deo Sporazuma. U toku naredne nedelje ćemo imati sednicu Socijalno-ekonomskog saveta i nadam se da ćemo do tada usaglasiti stavove o Sporazumu i uspeti da ga potpišemo“, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Radni sat trenutno vredi 0.9 evra. Sindikati su tražili povećanje na nešto više od evro, ali su poslodavci ponudili deseti deo toga. Prvi čovek Unije poslodavaca Nebojša Atanacković, objašnjava da kriza pritiska i njih.

„Bio bih jako zadovoljan i srećan da mogu mojim radnicima da obećam da će ove godine njihove plate pratiti inflaciju i troškove života i da će imati barem 10 odsto veće zarade i sigurna radna mesta“, rekao je Atanacković i dodao da bi država poslodavcima mogla da pomogne tako što privredu ne bi dalje opterećivala nametima.

Teret krize

To je i ono što očekuje od najavljenog Sporazuma.

„Jedna od osnovnih stvari koje ćemo tražiti da uđu u Sporazum je da se ne može povećati finansijsko opterećenje bilo kog privrednog subjekta bez njegove saglasnosti, posebno kroz neprimerene zahteve lokalnih samouprava, koje, kroz smanjenje budžetskih prihoda, povećavaju sopstvene prohode. Imamo i situaciju da se država, često ponaša na način koji je neprimeren, gde samo traži, a ne razmišlja da li je to moguće i da dobije“, kaže Atanacković.

Tema sastanaka bio i je trenutno najaktuelniji i vremenski najduži štrajk - prosvetnih radnika.

FOTOGALERIJA - Sindikalni protesti u Beogradu, 25. mart 2011.


Dok njihovi sindikalni predstavnici očekuju susret sa resornim ministrom, Branislav Čanak, lider “Nezavisnosti” koja obuhvata više granskih sindikata, pa i prosvetu, kaže da se Sporazum koji je u pripremi, odnosi i na njih.

„Očekujemo da bude više svesti od interesa koji se tiču jedne profesije... Da bude svesti za sve koji žive od budžeta, ali i za one koji taj budžet pune. Ovo je prekretnica. Ili ćemo to uraditi ili ćemo svi zajedno izgubiti, pa i prosvetari“, kaže Čanak.

Nakon 8. aprila do kada bi Sporazum trebalo da bude potpisan, naredna važna vest zaposlenima u javnom sektoru bi trebalo da stigne desetak dana kasnije, kada bi trebalo da bude napravljena revizija budžeta, od koje zavisi i eventualno povećanje zarada, rekao je ministar rada Rasim Ljajić.

„Prva realnija projekcija punjenja budžeta biće sačinjena posle 20. aprila i tada će se znati koliko para u budžetu ima i koliko je para moguće utrošiti na eventualno povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru. Dogovorili smo se više puta da teret krize moramo da nosimo ravnopravno. Dakle, ukoliko se budžet puni bolje nego što je planirano, utoliko možemo da govorimo o povećanju plata u javnom sektoru i penzija“,
najavio je ministar Ljajić.

Socijalnom nezdovoljstvu građana Srbije, doprinose i drastična poskupljenja hrane. Od marta do marta ulje, šećer, jaja i mnoge druge namirnice poskupele su 50 do 200 odsto. Teška ekonomska situacija, posebno je uočljivija na pijacama, gde se krompir, osim na kilogram, prodaje i na komad.
XS
SM
MD
LG