Američka spisateljica Šeri Dzouns, autorka kontraverzne knjige “Dragulj Medine” koja je prošle godine izazvala burne reakcije islamskih zvaničnika u Srbiji, promovisala je u ponedeljak u Beogradu svoju najnoviju knjigu “Mač Medine”, koja se još u junu pojavila na ovdašnjem izdavačkom tržištu. Knjiga je, praktično, nastavak priče o Ajši, jednoj od životnih saputnica proroka Muhameda.
Američka spisateljica Šeri Dzouns dobro je poznata čitalackoj publici u Srbiji, budući da je njen prethodni roman “Dragulj Medine” jedna od najtiražnijih knjiga u prethodnoj godini. Najverovatnije, zahvaljujuci publicitetu, koji je iz sebe oštra reakcija Islamske zajednice u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru i tvrdnja da je reč o delu koje na pornografski način opisuje život Ajše, sedme i, kako se veruje, najomiljenije žene proroka Muhameda.
Odbacujuci takve tvrdnje, Šeri Džouns objašnjava šta je želela da postigne svojim knjigama:
”Činjenica je da se sve ovo odigralo veoma davno i da o ovom periodu postoje nesuglasice, čak i među samim učenicima islama, tako da ove knjige predstavljaju samo jednu – moju interpretaciju istorije islama, i toga ko su bili Muhamed i Ajša.”
Uprkos činjenici da shvata koliko je to osetljiv teren, Šeri Džouns priznaje da nije očekivala da ce “Dragulj Medine” izazvati tako oštre reakcije:
“U svakom slučaju, želim da naglasim da su žestoke reakcije i pretnje, koje su se pojavile nakon objavljivanja knjige “Dragulj Medine”, uglanom dolazile iz zemalja u kojima knjiga nije ni objavljena. Jedan profesor je, čak, tvrdio da je knjiga pornografija, i da će probuti bes u muslimaskom svetu. Međutim, ko god je pročitao knjigu mogao je da se uveri da su takve tvrdnje neistinite. Knjiga nije seksistička. Zaista smatram da nasilje i pretnje nisu adekvatan odgovor ni za šta, sem u slučaju samoodbrane, kako je, uostalom, govorio i sam prorok Muhamed.”
Nastavak priče o Ajši, interpretiran pod naslovom “Mač Medine”, iako objavljen još u junu, ni izbliza nije ponovio prethodnu situaciju. Izdavači ne govore o tiražu, a ne oglašavaju se ni predstavnici Islamske verske zajednice.
Interesantna je činjenica, da je “Dragulj Medine” jedino zvanično reagovanje doživeo samo u Srbiji.
Izdavač - Aleksandar Jasić , vlasnik “Beobuka” :
“Beobuk je bio izdavačka kuća koja je prva u svetu obavila ovu knjigu, a potom je došlo do jednog neprimerenog reagovanja lidera islamske zajednice u Srbiji, gospodina Muamera Zukorlića, posle koje smo mi odlučili da knjigu privremeno povučemo iz prodaje. Ona je u međuvremenu prevedena na oko 20 svetskih jezika i želim da vas podsetim da nigde u svetu nikakvih reakcija islamskih zvaničnika, osim u Srbiji, nije bilo.”
Iako roman “Dragulj Medine”, po sudu književnog kritičara Teofila Pančića nema neku posebnu estetsku vrednost, on, ipak, upozorava:
“U jednom sekularnom društvu ne može nijedan verski autoritet da određuje koje knjige će se štampati, a koje neće. Verski argument na evropskom kontinentu u najmanju ruku nakon francuske buržoaske revolucije, ne bi ni mogao ni smeo da bude, ni u kom slučaju – bez obzira na veru, relevantan za pitanje objavljivanja ili ne objavljivanja jedne knjige. To je bio ključni element spora, a ne sama estetska vrednost o kojoj svako može da prosuđuje po vlastitim merilima, ukusima i znanju.”
S druge strane, kao što su to pokazali i brojni slični primeri, takva reakcija dala je knjizi poseban publicitet i uvrstila “Dragulj Medine” u kategoriju najtiražnijih izdanja u protekloj godini.
Teofil Pančić:
“Dosta se govorilo o tome i ljude je ta knjiga zaintrigirala. Na neki način je Zukorlić učinio medveđu uslugu vlastitom nastojanju, jer zapravo da nije bilo njegove intervencije, ta kniga, pretpostavljam, ne bi doživela ni deo svoje popularnosti. Zato su je mnogi ljudi iz puke radoznalosti, a ovako nikada ne bi ni čuli za nju.”
Američka spisateljica Šeri Dzouns dobro je poznata čitalackoj publici u Srbiji, budući da je njen prethodni roman “Dragulj Medine” jedna od najtiražnijih knjiga u prethodnoj godini. Najverovatnije, zahvaljujuci publicitetu, koji je iz sebe oštra reakcija Islamske zajednice u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru i tvrdnja da je reč o delu koje na pornografski način opisuje život Ajše, sedme i, kako se veruje, najomiljenije žene proroka Muhameda.
Odbacujuci takve tvrdnje, Šeri Džouns objašnjava šta je želela da postigne svojim knjigama:
”Činjenica je da se sve ovo odigralo veoma davno i da o ovom periodu postoje nesuglasice, čak i među samim učenicima islama, tako da ove knjige predstavljaju samo jednu – moju interpretaciju istorije islama, i toga ko su bili Muhamed i Ajša.”
Uprkos činjenici da shvata koliko je to osetljiv teren, Šeri Džouns priznaje da nije očekivala da ce “Dragulj Medine” izazvati tako oštre reakcije:
“U svakom slučaju, želim da naglasim da su žestoke reakcije i pretnje, koje su se pojavile nakon objavljivanja knjige “Dragulj Medine”, uglanom dolazile iz zemalja u kojima knjiga nije ni objavljena. Jedan profesor je, čak, tvrdio da je knjiga pornografija, i da će probuti bes u muslimaskom svetu. Međutim, ko god je pročitao knjigu mogao je da se uveri da su takve tvrdnje neistinite. Knjiga nije seksistička. Zaista smatram da nasilje i pretnje nisu adekvatan odgovor ni za šta, sem u slučaju samoodbrane, kako je, uostalom, govorio i sam prorok Muhamed.”
Nastavak priče o Ajši, interpretiran pod naslovom “Mač Medine”, iako objavljen još u junu, ni izbliza nije ponovio prethodnu situaciju. Izdavači ne govore o tiražu, a ne oglašavaju se ni predstavnici Islamske verske zajednice.
Interesantna je činjenica, da je “Dragulj Medine” jedino zvanično reagovanje doživeo samo u Srbiji.
“Beobuk je bio izdavačka kuća koja je prva u svetu obavila ovu knjigu, a potom je došlo do jednog neprimerenog reagovanja lidera islamske zajednice u Srbiji, gospodina Muamera Zukorlića, posle koje smo mi odlučili da knjigu privremeno povučemo iz prodaje. Ona je u međuvremenu prevedena na oko 20 svetskih jezika i želim da vas podsetim da nigde u svetu nikakvih reakcija islamskih zvaničnika, osim u Srbiji, nije bilo.”
Iako roman “Dragulj Medine”, po sudu književnog kritičara Teofila Pančića nema neku posebnu estetsku vrednost, on, ipak, upozorava:
“U jednom sekularnom društvu ne može nijedan verski autoritet da određuje koje knjige će se štampati, a koje neće. Verski argument na evropskom kontinentu u najmanju ruku nakon francuske buržoaske revolucije, ne bi ni mogao ni smeo da bude, ni u kom slučaju – bez obzira na veru, relevantan za pitanje objavljivanja ili ne objavljivanja jedne knjige. To je bio ključni element spora, a ne sama estetska vrednost o kojoj svako može da prosuđuje po vlastitim merilima, ukusima i znanju.”
S druge strane, kao što su to pokazali i brojni slični primeri, takva reakcija dala je knjizi poseban publicitet i uvrstila “Dragulj Medine” u kategoriju najtiražnijih izdanja u protekloj godini.
Teofil Pančić:
“Dosta se govorilo o tome i ljude je ta knjiga zaintrigirala. Na neki način je Zukorlić učinio medveđu uslugu vlastitom nastojanju, jer zapravo da nije bilo njegove intervencije, ta kniga, pretpostavljam, ne bi doživela ni deo svoje popularnosti. Zato su je mnogi ljudi iz puke radoznalosti, a ovako nikada ne bi ni čuli za nju.”
