„Evropska komisija se ne slaže sa Hrvatskom po pitanju zakona o regionalnoj nadležnosti Srbije za ratne zločine, zbog kojeg je, između ostalog, Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 23 u procesu evrointegracija Srbije“, javlja dopisnik RSE iz Brisela Rikard Džozviak, povodom napisa hrvatskih medija da je EK odbacila argumente Hrvatske u sporu sa Srbijom.
Ministar evropskih i spoljnih poslova Hrvatske, Miro Kovač, uz napomenu da Hrvatska i dalje očekuje izmenu zakona, ranije je rekao da je reč „o internom dokumentu, koji je izrađen još prošlog leta, pošto je Evropski parlament doneo rezoluciju o Srbiji“.
„Tačno je da dokument datira iz prošle godine“, kaže naš dopisnik Rikard Džozviak, ali dodaje da „EK od tada nije promenila mišljenje“
„To nije nešto čemu se EU protivi. U ’Aki komuniteru’, u telu evropskih zakona, nema ničega protiv univerzalne jurisdikcije. Šta više, u Evropskoj komisiji kažu da je takav zakon zapravo nametnut Srbiji od strane međunarodne zajednice. Glavni haški tužilac Serž Bramerc je to želeo. Tako da je Hrvatska prilično izolovana kada je u pitanju blokiranje poglavlja 23. Ostale države nemaju problem sa tim srpskim zakonom, kao ni Evropska komisija.“
Džozviak ukazuje i da Evropska komisija ima veoma ograničene mogućnosti da izvrši pritisak na Hrvatsku da se sa njima saglasi. Ipak, dodaje, neka oruđa imaju.
„Ono što je sada zanimljivo, jeste da li će ih upotrebiti“, kaže naš dopisnik.
„Na primer, znate da Hrvatska dobija dosta novca od Evropske unije za projekte, poput, na primer, izgradnje mostova ka ostrvima i slično. Evropska komisija još nije rekla da razmišlja o tako nečemu, ali je veoma moguće da će, na primer, reći – nećemo vam dati novac za ovaj projekat... Dakle, Hrvatskoj je potrebna Evropska komisija, koja, ako želi da izvrši pritisak na Hrvatsku, to može učiniti kroz, na primer, evropske fondove“, kaže Rikard Džozviak, dopisnik RSE iz Brisela.
