Dostupni linkovi

Dok SAD planiraju izlazak iz Avganistana, rivali se spremaju za ulazak


S planom za odlazak američkih snaga iz Avganistan u roku od godinu dana, Pakistan, Iran i Rusija vide priliku da uskoče.

Invaziju na Avganistan pod vođstvom SAD 2001. godine podržala je većina zemalja u regionu koje su delile cilj da se svrgne ekstremistički talibanski režim i ukloni s njim povezana teroristička mreža Al-Kaida, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Vlade u Teheranu, Moskvi i Islamabadu spremno su pomogle borbu Sjedinjenih Američkih Država protiv ekstremističkih grupa.

Iran je pružio ključne obaveštajne podatke za podršku američkih specijalnih snaga i timova CIA-e koji su organizovali invaziju.

Rusija je dala mape iz sovjetskog doba i obaveštajne podatke, a potom dozvolila američkoj vojsci da preko njene teritorije šalje zalihe u Avganistan.

Čak je Pakistan, glavni pomagač talibana, ponudio pomoć u lovu na ekstremiste Al-Kaide i postao glavna linija snabdevanja snaga NATO.

Međutim, u potonjih 19 godina, saradnja iz regiona u korist američkih trupa u Avganistanu je erodirala.

Iako je američka vojska brzo svrgla talibane i eliminisala utočišta Al-Kaide u Avganistanu, mnogi su osetili da se zaglavila širenjem misije u toj zemlji.

U međuvremenu su veze Vašingtona s mnogim regionalnim igračima – uključujući Pakistan, Iran i Rusiju – postale toksične.

S planom za izlazak snaga SAD iz Avganistana sledeće godine kao deo okvirnog mirovnog sporazuma s talibanima, rivali Vašingtona vide priliku da uskoče i prošire svoje prisustvo u ratom razorenoj zemlji.

Ti napori su intenzivirani otkako su SAD i talibani u februaru potpisali sporazum s ciljem da se pregovorima okonča rat koji je počeo još 2001. godine.

Prema tom sporazumu, američke snage će se povući iz Avganistana do maja 2021. u zamenu za protivterorističke garancije talibana koji su se obavezali da će s vladom u Kabulu pregovarati o trajnom prekidu vatre i dogovoru o podeli vlasti.

Očekuje se da će odloženi međuavganistanski mirovni pregovori biti kompleksni, kao i da će verovatno trajati godinama.

Nestrpljiv da okonča skup i nepopularan rat, predsednik Donald Tramp (Trump), prema izveštajima američkih medija, razmatra brz izlazak trupa SAD pre američkih predsedničkih izbora u novembru.

Načelnik generalštaba pakistanske vojske Kamar Džaved Badžva: Stručnjaci kažu da je Islamabad najveći dobitnik povlačenja američke vojske iz Avganistana.
Načelnik generalštaba pakistanske vojske Kamar Džaved Badžva: Stručnjaci kažu da je Islamabad najveći dobitnik povlačenja američke vojske iz Avganistana.

Stručnjaci kažu da bi bez mirovnog sporazuma, povlačenje američke vojske moglo pokrenuti opšte nadmetanje regionalnih sila koje često imaju suprotstavljene interese u Avganistanu.

"Pozornica je već postavljena, a mnogi ključni akteri – uključujući Rusiju i Iran – povećavaju svoje veze i s avganistanskom državom i s talibanima", kaže Majkl Kugelman (Michael Kugelman), viši saradnik za Južnu Aziju u Vilson centru (Woodrow Wilson International Center for Scholars) u Vašingtonu.

"Cilj je da se razvije veći uticaj i stvori veća prednost kod ključnih aktera širom spektra, tako da budu u boljoj poziciji da streme ostvarivanju svojih ciljeva u postameričkom Avganistanu – mestu za koje možemo očekivati da bude sve nestabilnije i kompleksnije".

Iran, Pakistan i Rusija – zemlje s dugom istorijom mešanja u Avganistan – klade se na više strana. Tri zemlje su pokušale da poboljšaju svoje odnose s vladom u Kabulu koju podržava Zapad, dok su se istovremeno obratile i talibanima u slučaju da oni imaju ulogu u budućoj afganistanskoj vladi.

Islamabad je održao svoje dugotrajne veze s talibanima i skrivao njihove lidere, dok su Teheran i Moskva u tišini radili na osnaživanju veza s ekstremistima, s ciljem da prošire svoje strateške interese u Avganistanu.

"Veće osnaživanje talibana"

Pakistan je dugo optuživan da igra dvostruku igru u Avganistanu, skrivanjem i pomaganjem talibana dok je primao milijarde američke pomoći za suzbijanje ekstremista.

Veze Pakistana s talibanima potiču iz devedesetih godina prošlog veka, kada je ekstremistima obezbeđivao oružje, obuku i obaveštajne podatke. Pakistan je bio jedna od samo tri države koje su priznale talibansku vladu kada je preuzela vlast u Avganistanu 1996. godine. Posle pada tog režima 2001, mnogi talibanski lideri sakrili su se u Pakistanu.

Posmatrači kažu da Pakistan talibane vidi kao polisu osiguranja za ostvarivanje svojih dugotrajnih strateških ciljeva u Avganistanu – postavljanje propakistanske vlade u Kabulu i ograničenje uticaja svog najvećeg rivala Indije koja ima bliske odnose s Kabulom.

Stručnjaci kažu da bi Pakistan mogao biti najveći dobitnik američkog vojnog povlačenja iz Avganistana.

"Ako povlačenje dovede do mirovnog procesa koji bude završen dogovorom, onda će Pakistan imati koristi, jer će to verovatno povući sa sobom da talibani dobiju priličan deo vlasti", kaže Kugelman. "Ako mirovni proces propadne i američko povlačenje dovede do perioda produžene destabilizacije, Pakistan će i dalje imati koristi jer će to talibane još više osnažiti."

"Tampon zona"

Iran je podržavao svoje tradicionalne saveznike u Avganistanu – šiitsku hazarsku manjinu i etničke Tadžike koji govore persijski – mada je nedavno uspostavio kontakt s talibanima, pretežno paštunskom grupom.

Iran i talibani bili su na ivici rata 1998. godine – kada je ta grupa kontrolisala veći deo Avganistana – posle ubistva osam iranskih diplomata u avganistanskom gradu Mazari Šarif.

Vrhovni iranski vođa ajatolah Ali Hamnei: Iran, zemlja sa šiitskom većinom, i talibani, fundamentalistička sunitska grupa, imaju složen odnos.
Vrhovni iranski vođa ajatolah Ali Hamnei: Iran, zemlja sa šiitskom većinom, i talibani, fundamentalistička sunitska grupa, imaju složen odnos.

Teheran je podržao antitalibansku Severnu alijansu pre invazije pod vođstvom SAD 2001. godine. Međutim, poslednjih godina su Islamska Republika i talibani poboljšali odnose, a lideri ekstremista su čak posetili Teheran.

Većinski šiitski Iran i talibani, fundamentalistička sunitska grupa, imaju složen odnos. Iran je zvanično protivi talibana, premda stručnjaci kažu da pruža određenu vojnu podršku glavnoj struji među talibanima, ali i otcepljenim rivalskim frakcijama.

Analitičari kažu da mada Iran ne želi povratak talibana na vlast, Teheran nastoji da održi uticaj na tu grupu kao zaštitu u slučaju da talibani postanu politički igrač u Avganistanu ili ako silom dođu do kontrole nad zemljom.

"Te inicijative imaju svrhu da osiguraju iransku sferu uticaja u Avganistanu i možda čak stvaranje tampon zone na avganistanskoj teritoriji za zaštitu delova iranske istočne granice od infiltracije stranih snaga koje su neprijateljski nastrojene prema Iranu", kaže Ali Alfoneh, stariji saradnik u Institutu arapskih zalivskih država (The Arab Gulf States Institute) u Vašingtonu.

"Velika sila"

Više od decenije posle invazije pod vođstvom SAD, ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je Vašington zbog preuzimanja "tereta" borbe protiv terorizma u Avganistanu i pozvao ga da "istraje do kraja".

Međutim, od 2014. godine Kremlj je pokušavao da potkopa misiju SAD u Avganistanu, podstaknut željom Moskve da bude posrednik na međunarodnoj sceni, kao i rivalstvom sa Zapadom u Ukrajini i Siriji, gde se Rusija pridružila Iranu u podršci režimu predsednika Bašara al-Asada.

Moskva je navela da je poslednjih godina uspostavila kontakte s talibanima zbog pretnje ekstremističke organizacije tzv. Islamske države u Avganistanu. Vašington je optužio Rusiju da naoružava talibane, što je Moskva negirala.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije hvalio Vašington zbog preuzimanja "tereta" borbe protiv terorizma u Avganistanu i pozvao ga da "istraje do kraja".
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije hvalio Vašington zbog preuzimanja "tereta" borbe protiv terorizma u Avganistanu i pozvao ga da "istraje do kraja".

U protekle dve godine Moskva je bila domaćin dve međunarodne konferencije o avganistanskom mirovnom procesu, na koje je pozvala lidere talibana i pripadnike avganistanske opozicije.

Ranije ovog meseca, američki mediji su objavili da je ruska vojna obaveštajna jedinica ponudila talibanima tajne nagrade ako ubiju pripadnike američke vojske ili NATO-a u Avganistanu.

Moskva i talibani demantovali su izveštaje koji su zasnovani na američkim obaveštajnim procenama. Ta otkrića su, međutim, poslužila da ukažu na sumnjive poslove Moskve u Avganistanu.

"Ruski interesi u Avganistan su dvostruki: da izbegne eksploziju haosa na granicama onoga što smatra svojom sferom uticaja i da to iskoristi kao priliku da demonstrira i potvrdi svoju pretenziju da bude velika sila", kaže Mark Galeoti (Galeotti), analitičar za Rusiju i viši saradnik Kraljevskog ujedinjenog instituta (Royal United Services Institute) iz Velike Britanije.

XS
SM
MD
LG