Borbe u istočnoj Ukrajini vodile su se u noći sa ponedeljka na utorak na istoku Ukrajine uprkos apelu šefova diplomatije Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske tokom sastanka u Berlinu da se prekinu sukobi i nastavi politički dijalog.
Iako su se borbe u velikoj meri stišale otkako je sredinom februara postignuto primirje i povučen deo teškog naoružanja s linije fronta, poslednjih dana sukobi su učestali.
U Donjecku se u ponedeljak kasno uveče čula minobacačka vatra, a pobunjenici su u utorak ujutro saopštili da je u njihovim redovima jedan borac poginuo i da je petoro povređenih. Oni optužuju vladine snage da pucaju iz tenkova i artiljerije na njihove pozicije u blizini aerodroma u Donjecku.
Kijev je saopštio da se na ukrajinske snage pucalo 26 puta i da je jedan njen pripadnik ubijen a šest ranjeno.
“Pobunjenici ne prestaju da pucaju na naše pozicije. Neprijatelj koristi oružje koje je zabranjeno sporazumom iz Minska”, rekao je portparol ukrajinske armije Oleksandr Motuzjanik.
Šefovi diplomatija Ukrajine, Rusije, Nemačke i Francuske, Pavlo Klimkin, Sergej Lavrov, Frank-Valter Štajnmajer i Loran Fabijus izrazili su "duboku zabrinutost" zbog kršenja primirja.
U saopštenju posle sastanka ministara u ponedeljak u Berlinu, o sprovođenju mirovnog sporazuma iz Minska, apeluje se na prekid sukoba i nastavak političkog dijaloga.
"Izražavamo duboku zabrinutost zbog poslednjih sukoba, posebno kada je u pitanju angažovanje teške artiljerije kod sela Širokine i aerodroma u Donjecku. Pozivamo sve strane da prekinu borbe", navodi se u zajedničkom saopštenju posle sastanka.
“Imajući u vidu incidente u poslednjih nekoliko dana, nastavak primene sporazuma iz Minska nema alternative”, poručio je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer.
Štanmajer je dodao da su se sve strane dogovorile da se nastavi s
povlačenjem teške artiljerije i minobacača i kalibra manjeg od 100 milimetara, kao i svih tipova tenkova i oklopnih vozila sa linije fronta.
Ukrajinska armija i separatističke snage tvrde da su povukle teško naoružanje sa linije kontakta – ali posmatrači OEBS-a to nisu potvrdili.
Ministri su podržali aktivnosti misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja nadzire sprovođenje sporazuma o prekidu vatre.
Četvorica zvaničnika saglasila su se da je potrebno što pre formirati četiri radne grupe u okviru kontakt trostrane grupe u koju su uključene Rusija, Ukrajina i OEBS-a, a koje će se baviti bezbednošću, političkim procesima, uključujući i održavanje lokalnih izbora u oblastima koje kontrolišu pobunjenici, razmenom zarobljenika i merama za poboljšanje ekonomske situacije u zoni konflikta.
Štajnmajer je napomenuo da su razgovori bili dugi i intenzivni, tokom kojih su ponovo došle do izražaja razlike Kijeva i Moskve.
On je naveo da je nakon osam nedelja od postizanja sporazuma bez sumnje došlo do izvesnog smirivanja situacije u Ukrajini, bez obzira na poslednje borbe.
Štanmajer ističe da cilj sporazuma iz Minska nije samo sprečavanje oružanih sukoba već i da omogući održavanje izbora na teritorijama koje kontrolišu pobunjenici.
“Svi znaju da nam predstoji dugi put. Ali ćemo učiniti sve što je u našoj moći da nastavimo ovaj proces. Ako se on zaustavi, onda postoji rizik da se sporazum iz Minska nađe na stranputici. Sve strane žele da to spreče”, konstatovao je nemački ministar spoljnih poslova.
O rezutatima sastanka u Berlinu biće reči i u utorak u Libeku, na dvodnevnom sastanku ministara inostranih poslova grupe sedam najrazvijenjih zemalja G7 (Velika Britanija, Francuska, Kanada, Nemačka, Italija, Japan i SAD).
U sukobima proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga poginulo je više od 6.000 ljudi od marta prošle godine.
