Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Svet o Karadžiću: Pravda pobedila, BiH ostaje podeljena


Radovan Karadžić pre izricanja presude u Hagu

Kaznom doživotnog zatvora ratnom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću pravda je pobedila, premda Bosna i Hercegovina ostaje duboko podeljena njegovim nasleđem koje i dalje inspiriše nacionaliste i rasiste u svetu, pišu svetski mediji posle konačne presude Žalbenog veća Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu.

Test međunarodne krivičnog sistema

Suđenje Karadžiću je "najvažnije u 23-godišnjoj istoriji tribunala UN" i većinom se smatra testom da li moderni međunarodni krivični sistem može nametnuti odgovornost ratnim liderima, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

U Hagu je suđeno mnogim pojedincima za zločine u ratu u Jugoslaviji, ali je Karadžić, zajedno s ratnim komandantom bosanskih Srba Ratkom Mladićem, kojem tek treba da bude izrečena konačna presuda, najviši osuđeni zvaničnik, piše uticajni njujorški list, dodajući da je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, "čiji je ekstremni nacionalizam podstakao i omogućio krvav sukob", umro u pritvoru pri kraju suđenja.

Tužilaštvo je tražilo povećanje kazne s 40 godina na doživotni zatvor što je uglavnom bio simboličan potez zato što Karadžić verovatno neće živeti dovoljno dugo da odsluži dugačku kaznu, ukazuje Njujork tajms i dodaje da je odluka da mu se poveća kazna, "simbolična ili ne", izazvala aplauze rodbine žrtava iz BiH koja je pratila izricanje presude s galerije.

Njujork tajms prenosi ocenu profesora slavistike i istočnoevropskih studija na Univerzitskom koledžu u Londonu Erika Gordija (Eric Gordy) da je najvažnije da će posle presude biti dokumenti o onome što se desilo, ali da je ipak osnovno pitanje da li će ti dokumenti postaviti osnovu za raspravu i poverenje među ljudima koji su učeni da "uvek sebe treba da smatraju žrtvama a ljude oko sebe svojim neprijateljima".

Ruka pravde

Rodbina žrtava je dve decenije tražila pravdu između Haga i polja smrti gde se i danas nalaze ljudske kosti, piše BBC. Za žrtve i njihove bližnje, koji su s galerije pratili kako je političkom organizatoru koji je stajao iza njihovih patnji rečeno da će doživotno biti u zatvoru, to je bilo nešto "najbliže pravdi što su osećali da mogu dobiti".

Sličnu ocenu iznosi i američki Nešnal pablik rejdio (National Public Radio - NPR) koji podseća da se Karadžić suočio s najtežim optužnicama za genocid, istrebljenje, ubistva i etničko čišćenje, kao i da je sledio Miloševićev primer koristeći sudnicu kao političku pozornicu.

Ipak, Karadžić kao okoreli kockar koji je voleo poker i kojeg su u ranim danima rata novinari pratili po kockarnicma u sredu je u Hagu "izgubio poslednju ruku protiv međunarodne pravde", ocenjuje NPR.

Podeljena zemlja

Bosna i Hercegovina je, međutim, i skoro 25 godina od završetka rata i dalje podeljena i polarizovana oko Karadžićevog nasleđa, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Član Predsedništva BiH i bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je bio svedok odbrane na suđenju Karadžiću, tvrdi nakon presude Karadžiću da Haški sud nije pravičan, dok s druge stane predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović kaže da "potpuna pravda nije moguća ali da je (presuda) zadovoljenje za žrtve", prenosi londonski list.

Predsednik, psihijatar, pesnik pa i nju ejdž iscelitelj živeo je različite živote, piše Frans pres (Agence France-Presse) i ukazuje da je "ratni zločinac" sa 1.000 lica i posle konačne presude međunarodne pravde i dalje osoba koja izaziva podele u sudu javnosti.

Za međunarodnu zajednicu i njegove neprijatelje, bosanske Hrvate i Bošnjake, on je čudovište odgovorno za smrt desetina hiljada ljudi, dok je za mnoge Srbe i dalje heroj, poput likova iz srpske epske poezije, ocenjuje francuska agencija.

Oživljene rane

Karadžićev slučaj se smatra ključnim u pružanju pravde žrtvama, ocenjuje agencija Asošiejted pres (Associated Press).

Američka agencija prenosi da je "jedan od glavnih arhitekata pokolja i uništenja u ratu u BiH" jedva reagovao kada mu je sud povećao kaznu sa 40 godina na doživotni zatvor, dok su preživeli iz rata i njihova rodbina aplauzom pozdravili izricanje presude.

Ali ni nova presuda za neke neće biti dovoljna, ocenjuje AP i citira reči Munire Subašić iz udruženja Majke Srebrenice da žrtve nikada neće moći biti sretne jer "imajući u vidu šta je učinio, čak i da ima hiljadu života, i da je svaki od tih hiljadu života bude uzet od njega, to ne bi bilo dovoljno za žrtve".

AP ukazuje da su bosanske ratne rane oživljene prošle nedelje kada je otkriveno da je osumnjičeni za ubistva u džamijama na Novom Zelandu izgleda iskazao divljenje Karadžiću i njegovom nasleđu.

Ikona belih nacionalista i suprematista

Karadžićevo opravdanje etničkog čišćenja kao odbrane zapadne civilizacije od muslimana napravilo ga je ikonom među nekim nasilnim desničarskim ekstemistima, piše Gardijan (The Guardian).

Edin Hajdarpašić, istoričar s Lojola univerziteta (Loyola) u Čikagu poreklom iz BiH, u komentaru za Vašington post (The Washington Post) piše da je Karadžić jedan od onih koji i danas inspirišu nasilje belih rasističkih ekstremista i da se u vreme globalnog ekstremizma na primeru BiH može razumeti zašto se nacionalni pokreti ne bi smeli odvajati od transnacionalnih.

Hajdarpašić piše kako je bežeći od rata, kao 16-godišnji bosanski musliman i izbeglica, stigao u SAD 1993. godine te se priseća kako su se tih godina na američkim vestima nakratko pojavljivali muškarci poput Karadžića i Miloševića koji su pričama o osveti za srednjovekovne gubitke protiv muslimanskih osvajača "dezinfikovali govor o teritorijalnim podelama, razmeni stanovništva i evropskim vrednostima".

Karadžić i njegovi prijatelji su neretko, piše Hajdarpašić, govorili na temu "sukoba civilizacija" u kojima su srpski nacionalisti predstavljani kao branioci civilizovanog Zapada protiv muslimanske plime s Istoka.

Nije teško videti kako su te ekstremističke ideje - i nasilne radnje koje su ih pratile - pronašle novi dom u procvatu islamofobnih pokreta 21. veka, piše istoričar.

"Za Andersa Breivika, norveškog teroristu koji je ubio 77 ljudi u napadu 2011. godine, Karadžić nije bio samo još jedan krstaš iz daleke prošlosti već živi idol - neko koga je želeo da upozna. Brenton Tarant, osumnjičeni u prošlonedeljnom masakru na Novom Zelandu, takođe je odao počast Karadžiću”, navodi se u komentaru u Vašington postu.

Hajdarpašić ističe da "nekoherentna ali zapaljiva zbrka zavera i mitova u pozadini tih napada" nema srpsko, francusko, američko ili australijsko poreklo, kao i da nacionalizam uvek uključuje međunarodnu mobilizaciju različitih društvenih elemenata povezanih sličnim pogledima - često teorijama zavere i apelima na nasilje radi odbrane sopstvenih nacionalnih interesa ili rasne čistoće.

Na kraju, Hajdarpašić zaključuje da je razumevanje savremene privlačnosti nacionalizma i bele nadmoći od suštinskog značaja za bilo kakav napor da se ti pokreti poraze.

XS
SM
MD
LG