Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodio upravnik Narodnog pozorišta u Leskovcu Zoran Rakić
Subota 12.03.
Subota je inače neradni dan u Narodnom pozorištu čiji sam direktor već dve godine. Kao profesionalni novinar u dnevnoj redakciji navikao sam da odlazim i subotom na posao, pa još uvek ne mogu da se priviknem na slobodno vreme. Ustajem rano i odlazim po novine, ali ih ne kupujem na najbližem kiosku već idem do tezge u centru grada. Jedino na ovom mestu može se nabaviti ’’Naša reč’’, lokalni nedeljnik koji je pokrenut pre 66 godina. Odavno je uništen u privatizaciji a pre dva meseca pojavio se na alternativnom tržištu kao izdanje istoimenog preduzeća u predstečajnom postupku. I ja sam jedan od autora. Svi radimo bez honorara i trudimo se da tekstovi budu bolji nego ikada. Važno nam je da ova lokalna institucija ponovo živi, mada Trgovinski sud smatra da je to protivzakonito.
Na udarnim stranama zajedničko reagovanje nekoliko leskovačkih intelektualaca koji su nezadovoljni sadržajem Strategije razvoja Srbije o kojoj se u Leskovcu nije kvalitetno raspravljalo: ’’Nakon 65 godina od antigrađanske revolucije, 20 godina od jogurt revolucija i 10 godina od plišane revolucije, Leskovac se nalazi zakovan na začelju nerazvijenih, u državi organizovanoj na plemenskim principima, u društvu u kome proleterski, nacionalistički i stranački kolektivizam žive kao rod najrođeniji, i u suštini, kao tri lica jedne iste pojave - nasilja nad pojedincem.
U središtu svega nalazi se, svih ovih godina, država koja je ustvari država glavnog grada a svima ostalima prinudni izvršitelj. Rezultanta takve države je činjenica da nekoliko ulica u centru Beograda ima fond zarada, koji je mnogo puta veći od svega što zaradi pola miliona ljudi koji žive na jugu Srbije’’, zaključuju osnivači novoformirane građanske inicijative. Srećem jednoga od njih ispred pomenute tezge. Hoću da ponudim neku pomoć ili uslugu ali mi ne uspeva zbog nekoliko angažovanih čitalaca. Ostavljam ga u društvu nezaposlenih građana koji od srca psuju Beograd.
Nedelja 13.03.
Da mi se juče pokvario televizor, ne bih znao koliki je dug Srbije. Cifra je ušla u crvenu zonu i stigla do 23,8 milijardi evra. Pošto mi je jutarnji program ulepšao sunčano nedeljno jutro, bio je red i da se sasluša par mišljenja finansijskih i ostalih stručnjaka. Jedni smatraju da je to mnogo a drugi ukazuju da ima zemalja u neposrednom susedstvu koje bi bile srećne da su samo toliko dužne.
Trgovina u Beogradu
U svakom slučaju, sledeća vest je verovatno obradovala radnike u mlinskoj industriji. Hleb će poskupeti za trećinu. Sa 44 dinara koliko je koštao u februaru, ide na 70 dinara i to ’’najviše zbog poskupljenja struje i nafte’’. U Leskovcu se to neće desiti, znam sasvim pouzdano. Ovde se već godinama u hipermarketima i većim samoposlugama hleb prodaje ispod proizvodne cene, samo da bi se mušterije privukle u prodajne objekte. U određenim okolnostima konkurencija, dakle, zna da bude jako dobra stvar. O tome sam razmišljao i tokom popodneva dok sam obilazio svoj pčelinjak. Kad sam počinjao da se bavim ovim terapeutskim poslom, slušao sam komentare da bi evro ipo za kilogram meda u otkupu značio sreću za pčelare. Ta cena je godinama bila samo sanak pusti, pa je broj pčelinjih društava u Srbiji drastično padao. Ipak, prošle godine, kad je proradilo tržište za izvoz, krenulo je na bolje. Otkupljivači su nudili dva ipo evra za kilogram a ove godine i preko tri. Sad se svi trudimo da maksimalno umnožimo broj pčelinjih društava. Da učinimo nešto za sebe ali i za srpsku poljoprivredu.
Ponedeljak 14.03.
Članovi reducirane vlade dali su zakletvu. Premijer Cvetković je ocenio kako građani žele da žive bolje ’’danas i odmah’’ i najavio da će oni iz vlade učiniti sve da tako i bude. Pomislih kako je za ’’danas i odmah’’ trebalo da se dobro poradi u prošlosti a ukoliko će ministri, kako su najavili, ’’činiti sve’’ u nekoj budućnosti, opet će im ’’danas i odmah’’ ostati nepokriveni. U svakom slučaju, opozicija tvrdi da je Mirko isto kazao i 2008. godine, kad je postavljao prioritete jednake ovima koji su sada aktuelni. Radikali kojima nije imponovao premijerov ekspoze, nadaju se povratku Vojislava Šešelja koga su nazvali ’’pobednikom haškog tribunala’’ i ’’čovekom ogromne energije koji će povesti Srbiju drugim putem’’.
Utorak 15.03.
Pokušavam od ranog jutra da od Grada Leskovca koji je osnivač Narodnog pozorišta izvučem koju paru. Od 11 miliona dinara duga, koliko sam zatekao pre dve godine, vratio sam trećinu ali mi se čini da prvi put od kada sam na ovom poslu, gubim korak sa novim obavezama. Ukoliko nemate nove predstave, manje je i publike a zarada u pozorištu inače nikada nije mogla da pokrije troškove. S druge strane, novih predstava je sve manje jer osnivač nije u stanju da ispunjava svoje obaveze. I njima su ostavili neke dugove.
Situacija postaje zanimljiva. S jedne strane, uspeli smo da zatvorimo finansijsku konstrukciju za rekonstrukciju i dogradnju oronule zgrade Narodnog pozorišta, koje će već sledeće godine dobiti novi, velelepni izgled. Novac će dati Evropska banka, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i lokalna samouprava. S druge strane, dešava se da nemamo ni za kancelarijski materijal a gostima koji nas pohode odavno ne nudimo sokove. Kafu još uvek kuvamo. Za toliko se ima. Mnogo bi voleli da napravimo jednu predstavu pod regularnim uslovima, da se ne stresiramo previše. Ipak, pre će biti da radimo kao i dosad. Dok se nešto ne promeni u sistemu.
Sreda 16.03.
Od danas, ima da se zna za novu vrstu mafije. Tunelsku.
Živojin Stefanović, predsednik Skupštine grada Leskovca, inače ovdašnji prvi socijalista, održao je konferenciju za novinare i saopštio da predaje krivične prijave Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Ministarstva životne
sredine i prostornog planiranja, Ministarstva za infrastrukturu, i javnih preduzeća “Putevi Srbije” i “Koridor 10’’. On smatra da će izgradnjom nove trase auto-puta kroz Grdeličku klisuru država biti oštećena za više od 11 miliona evra. Celu milijardu dinara jeftinija je varijanta koju je predložio grad Leskovac a iza ovog izmeštanja stoji tunelska mafija. Zna se ko je od svedoka saradnika kupovao mašine za izradu tunela tvrdi Stefanović. On je objasnio novinarima da će za nekoliko dana biti poznato koja će preduzeća dobiti posao za kopanje tunela. Kaže da će posle toga, "tužilac za organizovani kriminal imati pune ruke posla". Projekat lokalne samouprave, koji je ranije prihvatio CIP, ali ga nisu odobrili državni organi, ne predviđa nijedan tunel kroz Grdeličku klisuru.
Četvrtak 17.03.
Ponovo se priča o kreditima za reprogramiranje kredita i o podrazumevajućem grejs periodu. U Vladi još uvek nema ideje kako bi taj model izgledao a ni bankari se nešto ne žure da budu kreativni. U leskovačkim kafanama, poslovično negativistički ocenjuju ovaj projekat za relaksiranje kućnih budžeta kao novu prevaru. ’’Uzmeš novi kredit da bi te stari više koštao’’. A šta ako stane inflacija? Ako u međuvremenu porastu plate? Ili ako se u slučaju Leskovca posreći projekat gradonačelnika koji je od Ministarstva za prostorno planiranje dobio milion evra za istraživanje termalnih voda. Ima ovde još nekoliko projekata koji se takođe komentarišu po kafanama. Kao, na primer solarna elektrana u jednom selu preko Morave. Razumljivo je onda, da ćemo u jednoj varijanti svi imati veće zarade i da će se lakše podneti teret reprograma.
Drugu varijantu jedan je već ovekovečio komentarom na internetu. ’’Gore Sunce, dole termalne vode. Pomrećemo.
Petak 18.03.
Imao sam potrebu da za poslednji dan ovog dnevnika notiram nešto specijalno i ohrabrujuće. Umesto toga, evo jutarnjih utisaka.
Na svetskom planu, najsnažniji utisak je ostavila Libija pretnjom da će na vojnu intervenciju odgovoriti odmazdom. U Srbiji, najviše pažnje privlače naslovi koji se odnose na novi pad dinara i na uzdržavanje sve većeg broja građana od novih kreditnih zaduženja. Ni u Leskovcu ne cvetaju ruže. Opet nema para za pozorište. Ko o čemu, ja o pozorištu. Trebalo je ustvari da kažem – nigde nema para.
Nema problema, živećemo kao i do sada.
Subota 12.03.
Subota je inače neradni dan u Narodnom pozorištu čiji sam direktor već dve godine. Kao profesionalni novinar u dnevnoj redakciji navikao sam da odlazim i subotom na posao, pa još uvek ne mogu da se priviknem na slobodno vreme. Ustajem rano i odlazim po novine, ali ih ne kupujem na najbližem kiosku već idem do tezge u centru grada. Jedino na ovom mestu može se nabaviti ’’Naša reč’’, lokalni nedeljnik koji je pokrenut pre 66 godina. Odavno je uništen u privatizaciji a pre dva meseca pojavio se na alternativnom tržištu kao izdanje istoimenog preduzeća u predstečajnom postupku. I ja sam jedan od autora. Svi radimo bez honorara i trudimo se da tekstovi budu bolji nego ikada. Važno nam je da ova lokalna institucija ponovo živi, mada Trgovinski sud smatra da je to protivzakonito.
Na udarnim stranama zajedničko reagovanje nekoliko leskovačkih intelektualaca koji su nezadovoljni sadržajem Strategije razvoja S
Leskovac se nalazi zakovan na začelju nerazvijenih, u državi organizovanoj na plemenskim principima.
U središtu svega nalazi se, svih ovih godina, država koja je ustvari država glavnog grada a svima ostalima prinudni izvršitelj. Rezultanta takve države je činjenica da nekoliko ulica u centru Beograda ima fond zarada, koji je mnogo puta veći od svega što zaradi pola miliona ljudi koji žive na jugu Srbije’’, zaključuju osnivači novoformirane građanske inicijative. Srećem jednoga od njih ispred pomenute tezge. Hoću da ponudim neku pomoć ili uslugu ali mi ne uspeva zbog nekoliko angažovanih čitalaca. Ostavljam ga u društvu nezaposlenih građana koji od srca psuju Beograd.
Nedelja 13.03.
Da mi se juče pokvario televizor, ne bih znao koliki je dug Srbije. Cifra je ušla u crvenu zonu i stigla do 23,8 milijardi evra. Pošto mi je jutarnji program ulepšao sunčano nedeljno jutro, bio je red i da se sasluša par mišljenja finansijskih i ostalih stručnjaka. Jedni smatraju da je to mnogo a drugi ukazuju da ima zemalja u neposrednom susedstvu koje bi bile srećne da su samo toliko dužne.
U svakom slučaju, sledeća vest je verovatno obradovala radnike u mlinskoj industriji. Hleb će poskupeti za trećinu. Sa 44 dinara koliko je koštao u februaru, ide na 70 dinara i to ’’najviše zbog poskupljenja struje i nafte’’. U Leskovcu se to neće desiti, znam sasvim pouzdano. Ovde se već godinama u hipermarketima i većim samoposlugama hleb prodaje ispod proizvodne cene, samo da bi se mušterije privukle u prodajne objekte. U određenim okolnostima konkurencija, dakle, zna da bude jako dobra stvar. O tome sam razmišljao i tokom popodneva dok sam obilazio svoj pčelinjak. Kad sam počinjao da se bavim ovim terapeutskim poslom, slušao sam komentare da bi evro ipo za kilogram meda u otkupu značio sreću za pčelare. Ta cena je godinama bila samo sanak pusti, pa je broj pčelinjih društava u Srbiji drastično padao. Ipak, prošle godine, kad je proradilo tržište za izvoz, krenulo je na bolje. Otkupljivači su nudili dva ipo evra za kilogram a ove godine i preko tri. Sad se svi trudimo da maksimalno umnožimo broj pčelinjih društava. Da učinimo nešto za sebe ali i za srpsku poljoprivredu.
Ponedeljak 14.03.
Članovi reducirane vlade dali su zakletvu. Premijer Cvetković je ocenio kako građani žele da žive bolje ’’danas i odmah’’ i najavio da će oni iz vlade učiniti sve da tako i bude. Pomislih kako je za ’’danas i odmah’’ trebalo da se dobro poradi u prošlosti a ukoliko će ministri, kako su najavili, ’’činiti sve’’ u nekoj budućnosti, opet će im ’’danas i odmah’’ ostati nepokriveni. U svakom slučaju, opozicija tvrdi da je Mirko isto kazao i 2008. godine, kad je postavljao prioritete jednake ovima koji su sada aktuelni. Radikali kojima nije imponovao premijerov ekspoze, nadaju se povratku Vojislava Šešelja koga su nazvali ’’pobednikom haškog tribunala’’ i ’’čovekom ogromne energije koji će povesti Srbiju drugim putem’’.
Utorak 15.03.
Pokušavam od ranog jutra da od Grada Leskovca koji je osnivač Narodnog pozorišta izvučem koju paru. Od 11 miliona dinara duga, koliko sam zatekao pre dve godine, vratio sam trećinu ali mi se čini da prvi put od kada sam na ovom poslu, gubim korak sa novim obavezama. Ukoliko nemate nove predstave, manje je i publike a zarada u pozorištu inače nikada nije mogla da pokrije troškove. S druge strane
Ukoliko nemate nove predstave, manje je i publike a zarada u pozorištu inače nikada nije mogla da pokrije troškove
Situacija postaje zanimljiva. S jedne strane, uspeli smo da zatvorimo finansijsku konstrukciju za rekonstrukciju i dogradnju oronule zgrade Narodnog pozorišta, koje će već sledeće godine dobiti novi, velelepni izgled. Novac će dati Evropska banka, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i lokalna samouprava. S druge strane, dešava se da nemamo ni za kancelarijski materijal a gostima koji nas pohode odavno ne nudimo sokove. Kafu još uvek kuvamo. Za toliko se ima. Mnogo bi voleli da napravimo jednu predstavu pod regularnim uslovima, da se ne stresiramo previše. Ipak, pre će biti da radimo kao i dosad. Dok se nešto ne promeni u sistemu.
Sreda 16.03.
Od danas, ima da se zna za novu vrstu mafije. Tunelsku.
Živojin Stefanović, predsednik Skupštine grada Leskovca, inače ovdašnji prvi socijalista, održao je konferenciju za novinare i saopštio da predaje krivične prijave Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Ministarstva životne
Četvrtak 17.03.
Ponovo se priča o kreditima za reprogramiranje kredita i o podrazumevajućem grejs periodu. U Vladi još uvek nema ideje kako bi taj model izgledao a ni bankari se nešto ne žure da budu kreativni. U leskovačkim kafanama, poslovično negativistički ocenjuju ovaj projekat za relaksiranje kućnih budžeta kao novu prevaru. ’’Uzmeš novi kredit da bi te stari više koštao’’. A šta ako stane inflacija? Ako u međuvremenu porastu plate? Ili ako se u slučaju Leskovca posreći projekat gradonačelnika koji je od Ministarstva za prostorno planiranje dobio milion evra za istraživanje termalnih voda. Ima ovde još nekoliko projekata koji se takođe komentarišu po kafanama. Kao, na primer solarna elektrana u jednom selu preko Morave. Razumljivo je onda, da ćemo u jednoj varijanti svi imati veće zarade i da će se lakše podneti teret reprograma.
Drugu varijantu jedan je već ovekovečio komentarom na internetu. ’’Gore Sunce, dole termalne vode. Pomrećemo.
Petak 18.03.
Imao sam potrebu da za poslednji dan ovog dnevnika notiram nešto specijalno i ohrabrujuće. Umesto toga, evo jutarnjih utisaka.
Na svetskom planu, najsnažniji utisak je ostavila Libija pretnjom da će na vojnu intervenciju odgovoriti odmazdom. U Srbiji, najviše pažnje privlače naslovi koji se odnose na novi pad dinara i na uzdržavanje sve većeg broja građana od novih kreditnih zaduženja. Ni u Leskovcu ne cvetaju ruže. Opet nema para za pozorište. Ko o čemu, ja o pozorištu. Trebalo je ustvari da kažem – nigde nema para.
Nema problema, živećemo kao i do sada.
