Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Mit o bedemu hrišćanske Evrope


Đurđevdanski krst postavljen na ulazu u Kragujevac visok je 18 metara, 12. jul 2010. Foto: Branko Vučković
U nedelju je u centralnoj Srbiji, na ulazu u Kragujevac postavljen veliki krst koji je vidljiv za sve prolaznike evropskog puta kroz Srbiju, Koridora 10. U Nišu je gotov projekat za krst visok 82 metra, kažu, najviši na Balkanu.

Nicanje monumenatlnih verskih obeležja nije samo odlika Srbije, sa tim su pre nje započeli najpre u Mostaru, gradu u kome žive i Bošnjaci i Hrvati, i isto tako podeljenom makedonsko-albanskom Skoplju. Kakve se poruke šalju ovakvim pri tom obično veoma skupim obeležjima?

Na prilazu Kragujevcu, nekoliko kilometara pre prolaska pored grada od nedelje je vidljiv Ðurđevdanski krst visok 18 metara, raspona 11 metara, na prednjoj strani nalazi se ikona Raspeće, a sa druge strane je ikona Svetog Ðorđa, zaštitnika grada. Odluku o tome je donela gradska skupština.

Šta kažu Kragujevčani?



Ako je Kragujevac grad u kome je postavljen prvi takav krst u Srbiji, nešto južniji Niš je grad u kome će biti krst viši i od skulpture Hrista koji natkriljuje Rio De Ženeiro visoke „samo“ 38 metara i od Kipa Slobode u Nju Jorku gotovo duplo manjeg od budućeg niškog, jer je visok opet „samo“ 46 metara.

Niški krst će koštati oko dva miliona evra


Od niškog krsta biće viša samo statua Majke Rusije u Volgogradu (85 metara). Inicijator i autor ovog projekta je niški privatnik Dragan Milošević.

„Nije to samo krst, gospođo. To je kompleks Cara Konstantina. To je krst sa muzejom, zatim amfitetar, medija centar, hotel, restoran, kongresna sala, veliki plato. Caru Konstantinu se privideo krst i mi smo hteli da ovde u rodnom gradu cara Konstantina bude neko obeležje hrišćanstva. I obeležje grada Niša," kazao je Milošević.

Đurđevdanski krst na ulazu u Kragujevac, Foto: Branko Vučković
RSE: Krst će biti, kažu, najveći na Balkanu i šire.

Milošević: Jeste. 82 metara će biti visok.

RSE: A kako ste došli do toga da bude baš 82 metra?

Milošević: Po veličini ostalih. U Skoplju je 67 metara. Ako već nešto radimo, da bude jedinstveno.

RSE: A da li ste znali da ima jedan viši u Rusiji?

Milošević: Znali smo, ali rekli smo da hoćemo da bude najviši na Balkanu.

RSE:
Koliko će koštati?

Milošević: Prema prvim procenama, oko dva miliona evra. Finansijska konstrukcija je zatvorena. Ulažu ljudi dobre volje, a nešto simbolično grad i država.

Javno iskazivanje religioznosti

Jedan od viđenijih Nišlija, nekadašnji premijer postđinđićevske Vlade Zoran Živković, inače sada uspešni privatnik, podržava gradnju kompleksa za proslavu 2013. jer smatra da će to biti ekumenski projekat.

Na proslavu 1700. godišnjice od Milanskog edikta doći će, kaže on, i predstavnici pravoslavne, katoličke crkve i protestanti.

Protojerej Dimitrije Kalezić, profesor na Bogosloviji u penziji ne vidi ništa sporno u nicanju velikih krstova u Srbiji, ali njegova poruka je drugačija.

„To je javno iskazivanje religioznosti bez uvijanja i zavijanja. To što su krstovi velikih dimenzija, pa šta, neka se vide! Neka se obeleži to mesto kao hrišćansko,“ kaže Kalezić.

Na naše pitanje zašto Crkva ne usmerava novac u dobrotvrne projekte za siromašne, bolesne i tako ostavlja svoj trag, protojerej Kalezić je rekao da crkva to čini, ali da se o tome malo zna.

„I dan danas u Hilandaru i u nekim drugim manastirima, kada se završi ručak ili večera, budu dva blagoslova. Jedan je kojim se blagodari Bogu za tu trpezu a drugi je 'da se ostaci te trpeze umnože u tom domu’ što znači da će doći sirotinja, oni koji nemaju i da će im se to podeliti, a neće se baciti,
" rekao je on.

RSE: Osim ostatka od bogate ili manje bogate trpeze, šta još Crkva čini?

Protojerej Kalezić: Da se nijedna mrvica ne baci, kao što je Patrijarh Pavle govorio, jer nije namenjena bacanju.

Arhitektura trijumfalizma


To je sakralna arhitektura, stil koji se pojavljuje nakon sloma državnog socijalizma u Istočnoj Evropi. Tada je počela ta utrka, tako da je to u nekim slučajevima poprimilo razmere cirkusa, ocenjuje Vjekoslav Perica.
Sociolog religije Srđan Barišić kaže da se postavljanjem vidljivih verskih obeležja, kao što se planira u Nišu ili već urađenom na evropskom koridoru, šalju sasvim jasne poruke.

„Samim tim što je lociran na Koridoru 10, upravo se šalje poruka koja se oslanja na onaj osnovni mit o Srbiji kao bedemu hrišćanske Evrope, na kosovski mit, poruka da su svi Srbi pravoslavci i da vi koji tuda prolazite, prolazite kroz pravoslavnu zemlju. To evocira na vreme kada je rukovodstvo Srbije tvrdilo da je u sukobima 90-ih godina štitilo hrišćanstvo u sukobima sa, recimo, Albancima ili nekim drugim narodima....“
ocenjuje Barišić.

Profesor Riječkog univerziteta Vjekoslav Perica, autor između ostalih i knjige Sveti Petar i Sveti Sava koja se bavi sakralnom arhitekturom, kaže da je u postratnim državama u regionu nastalo takmičenje u gradnji verskih objekata, pogotovo onih religija koje su većinske.

“Čini mi se da sam to nazvao arhitekturom trijumfalizma. To je sakralna arhitektura, stil koji se pojavljuje nakon sloma državnog socijalizma u Istočnoj Evropi. Tada je počela ta utrka, tako da je to u nekim slučajevima poprimilo razmere cirkusa,"
kaže Vjekoslav Perica i priseća se kako mu je svojevremeno monumantalnost Hrama Svetog Save u Beogradu objašnjavao arhitekta Branko Pešić kao težnju prema nebu, prema Bogu.

"Ali mene to asocira na Vavilonsku kulu iz Biblije, dakle, to nije uvek pozitivna težnja prema nebu, prema Bogu, to je više neumereno samoisticanje koje ni Bogu nije drago, kako bi rekli vernici,"
dodaje Perica.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG