Ulazak Hrvatske u EU je povod za razgovor sa profesoricom Fakulteta za turizam u Baru i Univerziteta Mediteran Silvanom Đurašević o tome koliko će crnogorski turizam dobiti ili pak izgubiti zbog činjenice da Crna Gora i geografski i turistički od ovog ljeta izlazi na granicu EU.
Đurašević: To je strateško pitanje u turističkom razvoju Crne Gore i mi godinama pričamo o tim problemima. Mislim da se ništa značajno nije promenilo na tom polju. I dalje ostaje onaj veliki problem nedostatka investicija, nedovoljnih smeštajnih kapaciteta, dostupnost destinacije i dalje je problem, prije svega zbog neadekvatne saobraćajne infrastrukture. Tome naravno terba dodati i ovu priču o lou kost kompanijama jer svi u okruženju imaju lou kost i to je jedan nedostatak Crne Gore i to je jedna od stvari koja je čini nekonkurentnom. Sa aspekta poboljšanja u tom smislu, sa aspekta poboljšanja turističkog proizvoda, ne mislim da će se nešto drastično poboljšati. Istina, učinjeni su određeni pomaci u smislu gradnje malih kapaciteta, malih butik hotela, porodičnih hotela, uopšte ponude u restoranima, kafeima, ali to je još uvek nedovoljno. Ono što bi trebalo da pokrene taj reproduktivni lanac turizma u Crnoj Gori i prihvat svih ovih turista koji su vrlo sofisticirani jeste i uvođenje brendiranih hotela koji bi trebalo da podignu opšti standard i sa aspekta uslugei sa aspekta prodajnih kanala i uopšte podizanje na jedan viši nivo standarda koji strani turisti očekuju.
Đurašević: Kao što sam rekla, brendirani hoteli dovode nove standarde, nove segmente i novi tip potrošača. Kada Amerikanac dolazi u Crnu Goru on uvek traži Best Western zato što je to nešto na šta je navikao. Dakle zapadni turisti očekuju da nađu brednirane hotele u Crnoj Gori i mi ćemo dugo još čini mi se kaskati, ne samo za brendiranim hotelima nego evo imamo jedan nebrendirani hotel sa aspekta nekakvog svjetskog nivoa, to je hotel Splendid koji je još uvek glavni premac ne samo u Crnoj Gori nego u čitavom regionu. Bilo bi jako dobro da Splendid dobije konkurenciju u brendiranim hotelima jer bi to bilo od velikog značaja za ovo sofisticirano tržište Zapadne Evrope koje je prosto naviklo na takve objekte.
Đurašević: Sivu ekonomiju je veoma teško iskoreniti, rekla bih i da se ona ne može iskoreniti ali se u svakom slučaju može dovesti na neki razuman nivo. U tom smislu i ove aktivnosti države na formiranju komisije za suzbijanje sive ekonomije, Unije poslodavaca i čelnika lokalne vlasti najavljuju određene promene u ovom smislu. Sam broj smanjenja dozvola i uvođenje fiskalnih kasa i rigoroznije kontrole trebalo bi da utiču na smanjenje ovoga problema. Ali objektivno treba imati u vidu da bi se rešio ovaj problem to je posao na dugom štapu i zahteva saglasnost obe strane, i one koja godinama krši propis i, sa druge strane države. Ovi koji krše propise još uvek nemaju kreiranu svest da takvo nešto ne treba da se radi iz razloga što je to njima potreba, a država opet ne provodi adekvatno represivne mere u smislu kažnjavanja takvih činjenja i čini mi se da još nije spremna da to radi jer na neki način omogućava ventil za smirivanje socijalnih tenzija. Mnogima je taj posao dodatni izvor prihoda a nekima je bogami i glavni. Ostaje da se vidi šta će se dešavati ove turističke sezone. Ukoliko bi ove mere koje predviđaju donele barem neki pomak u ovom smislu, mislim da bi to bio veliki korak naprijed.
Đurašević: Svakako da će ulazak Hrvatske u EU dovesti do promena ne samo u Hrvatskoj ili Crnoj Gori nego će se odraziti na sve zemlje u regionu pre svega sa aspekta trgovine i u tom smsilu i sa aspekta turizma. Ono gde možemo očekivati promene jesu promene zbog viznog režima koji će poremetiti dosadašnje turističke tokove u organizovanom prometu. Do sada je Hrvatska imala olakšice za zemlje poput Rusije ili Ukrajine, one koje su za nas najinteresantnije, i te lakšice sada prestaju da važe. Sa druge strane imamo i one jednodnevne izlete koji su korišćeni i gdje su ruski turisti iz Crne Gore odlazili u Dubrovnik ili obratno i koji će sada biti dovedeni u pitanje jer Hrvatska je u obavezi da do 1. aprila u poptunosti uskladi vizni režim sa evropskim sistemom a to podrazumeva klasičan vid uvođenja viza. I hrvatski i crnogorski turistički radnici naravno da bi voleli da i dalje postoje one olakšice jer su od toga imali koristi međutim, nije realno očekivati da će do prvog jula u ovako kratkom period Hrvatska uspeti da izdejstvuje zahteve turističke privrede Hrvatske prema EU da se uvedu olakšice za nosioce šengenske vize i da oni u tom smislu ne trebaju vize za Hrvatsku. Mislim da je to prednost za Crnu Goru jer svakako da će ove zemlje sa Istoka tražiti alternativne destinacije. Logično bi bilo da po više osnova to bude Crna Gora i evo najave u organizovanom prometu koje do sada imamo od turističkih agencija da je bukirano mnogo više aranžmana nego što je to bilo u ranijem periodu jer Crna Gora za Ruse jeste prepoznata kao veoma važna destinacija ali smo mi u velikoj meri zemlja u kojoj oni imaju svoje kuće stanove i slično i zato nijesu koristili organizovani promet, odnosno turističke agencije i nijesmo ih mogli smatrati svojim gostima. U ovom smislu ove najave mogu biti nada u boljitak ali ja mislim da postoji jedna nespremnost da se Crna Gora pripremi za prihvat ovih turista. Treba mnogo više marketinga prema ovim zemljama, mnogo više pažnje posvetiti agencijama da bi one odabrale upravo Crnu Goru kao alternativno tržište.
RSE: U julu će Crna Gora će izaći na granicu EU, budući da će toga dana Hrvatska i zvanično postati članica Unije. Pojedini tursitički poslenici procjenjuju da će dio turista sa Zapada koji dođu na ljetovanje u Hrvatsku moguće odlučiti da dio odmora provedu i u Crnoj Gori. Kako će ih Crna Gora dočekati ove godine, da li je po vama infrastruktura spremna za veći broj turista, ako ih bude i da li će nivo usluge biti podugnut na veći nivo u odnosu na prošlu sezonu?
Đurašević: To je strateško pitanje u turističkom razvoju Crne Gore i mi godinama pričamo o tim problemima. Mislim da se ništa značajno nije promenilo na tom polju. I dalje ostaje onaj veliki problem nedostatka investicija, nedovoljnih smeštajnih kapaciteta, dostupnost destinacije i dalje je problem, prije svega zbog neadekvatne saobraćajne infrastrukture. Tome naravno terba dodati i ovu priču o lou kost kompanijama jer svi u okruženju imaju lou kost i to je jedan nedostatak Crne Gore i to je jedna od stvari koja je čini nekonkurentnom. Sa aspekta poboljšanja u tom smislu, sa aspekta poboljšanja turističkog proizvoda, ne mislim da će se nešto drastično poboljšati. Istina, učinjeni su određeni pomaci u smislu gradnje malih kapaciteta, malih butik hotela, porodičnih hotela, uopšte ponude u restoranima, kafeima, ali to je još uvek nedovoljno. Ono što bi trebalo da pokrene taj reproduktivni lanac turizma u Crnoj Gori i prihvat svih ovih turista koji su vrlo sofisticirani jeste i uvođenje brendiranih hotela koji bi trebalo da podignu opšti standard i sa aspekta uslugei sa aspekta prodajnih kanala i uopšte podizanje na jedan viši nivo standarda koji strani turisti očekuju.
RSE: Ono što je izvjesno jeste da će i ove sezone Crnoj Gori faliti novih hotela sa 5 zvjezdica ... Koliko nas to na neki način diskvalifikuje za dolazak većeg broja turista sa Zapada?
Đurašević: Kao što sam rekla, brendirani hoteli dovode nove standarde, nove segmente i novi tip potrošača. Kada Amerikanac dolazi u Crnu Goru on uvek traži Best Western zato što je to nešto na šta je navikao. Dakle zapadni turisti očekuju da nađu brednirane hotele u Crnoj Gori i mi ćemo dugo još čini mi se kaskati, ne samo za brendiranim hotelima nego evo imamo jedan nebrendirani hotel sa aspekta nekakvog svjetskog nivoa, to je hotel Splendid koji je još uvek glavni premac ne samo u Crnoj Gori nego u čitavom regionu. Bilo bi jako dobro da Splendid dobije konkurenciju u brendiranim hotelima jer bi to bilo od velikog značaja za ovo sofisticirano tržište Zapadne Evrope koje je prosto naviklo na takve objekte.
RSE: Ono što godinama stranim turistima i gostima Crne Gore ostavlja ružnu sliku su divlji štandovi, montažni objekti u gradovima duž obale. Postoje nagovještaji da će taj problem recimo u Budvi djelimično biti riješen smanjivanjem broja dozvola za rad takvim objektima, ili uvođenjem u legalne tokove onih koji je dobiju. Da li ste optimista da se u tom pravcu stvari konačno počinju odvijati na pravi način?
Đurašević: Sivu ekonomiju je veoma teško iskoreniti, rekla bih i da se ona ne može iskoreniti ali se u svakom slučaju može dovesti na neki razuman nivo. U tom smislu i ove aktivnosti države na formiranju komisije za suzbijanje sive ekonomije, Unije poslodavaca i čelnika lokalne vlasti najavljuju određene promene u ovom smislu. Sam broj smanjenja dozvola i uvođenje fiskalnih kasa i rigoroznije kontrole trebalo bi da utiču na smanjenje ovoga problema. Ali objektivno treba imati u vidu da bi se rešio ovaj problem to je posao na dugom štapu i zahteva saglasnost obe strane, i one koja godinama krši propis i, sa druge strane države. Ovi koji krše propise još uvek nemaju kreiranu svest da takvo nešto ne treba da se radi iz razloga što je to njima potreba, a država opet ne provodi adekvatno represivne mere u smislu kažnjavanja takvih činjenja i čini mi se da još nije spremna da to radi jer na neki način omogućava ventil za smirivanje socijalnih tenzija. Mnogima je taj posao dodatni izvor prihoda a nekima je bogami i glavni. Ostaje da se vidi šta će se dešavati ove turističke sezone. Ukoliko bi ove mere koje predviđaju donele barem neki pomak u ovom smislu, mislim da bi to bio veliki korak naprijed.
RSE: Da se vratimo 1.julu i ulasku Hrvatske u EU, te mogućim refleksijama na crnogorski turizam. Koliko će ta okolnost, dakle ulazak susjeda u EU, donijeti koristi domaćem turizmu?
Đurašević: Svakako da će ulazak Hrvatske u EU dovesti do promena ne samo u Hrvatskoj ili Crnoj Gori nego će se odraziti na sve zemlje u regionu pre svega sa aspekta trgovine i u tom smsilu i sa aspekta turizma. Ono gde možemo očekivati promene jesu promene zbog viznog režima koji će poremetiti dosadašnje turističke tokove u organizovanom prometu. Do sada je Hrvatska imala olakšice za zemlje poput Rusije ili Ukrajine, one koje su za nas najinteresantnije, i te lakšice sada prestaju da važe. Sa druge strane imamo i one jednodnevne izlete koji su korišćeni i gdje su ruski turisti iz Crne Gore odlazili u Dubrovnik ili obratno i koji će sada biti dovedeni u pitanje jer Hrvatska je u obavezi da do 1. aprila u poptunosti uskladi vizni režim sa evropskim sistemom a to podrazumeva klasičan vid uvođenja viza. I hrvatski i crnogorski turistički radnici naravno da bi voleli da i dalje postoje one olakšice jer su od toga imali koristi međutim, nije realno očekivati da će do prvog jula u ovako kratkom period Hrvatska uspeti da izdejstvuje zahteve turističke privrede Hrvatske prema EU da se uvedu olakšice za nosioce šengenske vize i da oni u tom smislu ne trebaju vize za Hrvatsku. Mislim da je to prednost za Crnu Goru jer svakako da će ove zemlje sa Istoka tražiti alternativne destinacije. Logično bi bilo da po više osnova to bude Crna Gora i evo najave u organizovanom prometu koje do sada imamo od turističkih agencija da je bukirano mnogo više aranžmana nego što je to bilo u ranijem periodu jer Crna Gora za Ruse jeste prepoznata kao veoma važna destinacija ali smo mi u velikoj meri zemlja u kojoj oni imaju svoje kuće stanove i slično i zato nijesu koristili organizovani promet, odnosno turističke agencije i nijesmo ih mogli smatrati svojim gostima. U ovom smislu ove najave mogu biti nada u boljitak ali ja mislim da postoji jedna nespremnost da se Crna Gora pripremi za prihvat ovih turista. Treba mnogo više marketinga prema ovim zemljama, mnogo više pažnje posvetiti agencijama da bi one odabrale upravo Crnu Goru kao alternativno tržište.
