Dostupni linkovi

Đaci u Srbiji od 1. septembra: Komplikovano i neizvesno


Trenutni plan Ministarstva prosvete je da samo niži razredi redovno odlaze u školu dok će stariji i srednjoškolci imati kombinovanu nastavu – onlajn i časove u školi

Najlošiji model rada škole tokom pandemije je rad na daljinu - bez direktnog kontakta. Ovo je ocena oko koje su složni svi akteri obrazovnog sistema u Srbiji – učenici, nastavnici, direktori škola, roditelji kao i sam ministar prosvete Mladen Šarčević.

Ministar je, predstavljajući 11. avgusta plan rada u novoj školskoj godini koja počinje 1. septembra, ocenio da će dati sve od sebe da učenici, bar delimično, odlaze u školu. Prema trenutnom planu rada Ministarstva prosvete tako će i biti sve dok, kako kaže Šarčević, epidemiološka situacija dozvoljava. Ipak, i sam ministar svestan je, kaže, da je onlajn (online) učenje, u slučaju eventualnog novog porasta broja obolelih – realna opcija.

Ostalo je manje od deset dana do početka nove školske godine. Ministarstvo prosvete, u saradnji sa Kriznim štabom za suzbijanje pandemije, izradilo je plan rada koji će, u zavisnosti od epidemiološke situacije, biti sklon promenama. Ukratko – ideja je da samo niži razredi (od prvog do četvrtog), podeljeni u manje grupe, redovno odlaze u školu dok će stariji i srednjoškolci imati kombinovanu nastavu – onlajn i časove u školama.

I škola i zdravlje


Kako se dan povratka učenika u klupe približava, tako je sve veća i polemika o najboljem modelu nastave u uslovima pandemije. Uprkos kritikama na račun učenja na daljinu, prosvetni radnici i roditelji podvlače da je zdravlje podjednako važno koliko i povratak dece u školu.

Ministar prosvete, u izjavi za portal Nova.rs 19. avgusta, rekao je da se “svakodnevno prati broj zaraženih, te da će se i organizacija u školama tome prilagođavati bez obzira na sadašnji plan o povratku u škole.

“Danas je 19. avgust, ovde uvek kada prođe 10-15 dana mogu stvari da se promene. Zato sam ja rekao da imamo više modela. U dogovoru smo i sa Kriznim štabom”, navodi ministar. On objašnjava da postoji uvek mogućnost da se pređe na onlajn model, ako se situacija promeni i da Srbija “ima sve kompletno i za onlajn varijantu".

Od trenutka kada je 15. marta u Srbiji uvedeno vanredno stanje u cilju sprečavanja širenja zaraze korona virusom, đaci su nastavu pohađali isključivo od kuće. Na taj način su i završili školsku godinu u junu mesecu. Uoči nove školske godine, direktori škola, nastavnici, roditelji, ali i sami đaci govore o brojnim slabostima koje su se u radu tokom proleća pokazale u onlajn nastavi.

Usled pandemije učionice u Srbiji bile su prazne od 15. marta do kraja školske godine u junu mesecu.
Usled pandemije učionice u Srbiji bile su prazne od 15. marta do kraja školske godine u junu mesecu.

Šta kažu direktori?

“Nastava na daljinu može biti samo u izuzetnim okolnostima, kao što je to bilo od sredine marta kada je trebalo, na neki način, očuvati čitav prosvetni sistem. Mislim da je za svaku pohvalu da se pronađe ili pokušava da se pronađe bilo kakav način da učenici bar periodično ili delimično dolaze u školu”, ocenjuje u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, gradu u centralnoj Srbiji.

On smatra da onlajn nastava ili bilo koji drugi vid rada na daljinu ne može da bude adekvatna zamena onome što škola pruža. Ružičić, koji je i predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije, navodi još jedan argument kao minus u školovanju dece bez direktog kontakta sa nastavnicima.

Upoređujući uspeh đaka svoje gimnazije, Ružičić kaže da je broj odličnih učenika u ovoj godini povećan za trećinu. Ranijih godina bilo ih je, kaže, između 40 i 45 odsto dok je ove godine broj odlikaša čačanske gimnazije bio 60 procenata.

“Zanemarljiv je broj, mislim da je jednocifren, učenika koji se upućuju na polaganje (popravni, prim. red.). Tako da su kroz takvu nastavu svi učenici ispunili neke minimalne uslove da imaju pozitivne ocene, odnosno dvojke. Dobar deo učenika je i popravio svoj uspeh i mislim da se to pokazalo i kod drugih škola. Jednostavno, kad ocenjujete na daljinu i pod takvim uslovima, moralo je da da takav rezultat”, objašnjava Ružičić.

Sličan razlog navodi i Vera Simić, direktorka osnovne škole "Miodrag Milovanović Lune" u selu Karan, nadomak Užica na zapadu Srbije. Njena škola ima 187 učenika raspoređenih u 21 odeljenja. Budući da škola u proseku ima 15 učenika po odeljenju, Simićeva veruje da će veći deo nastave đaci imati u samoj školi.

“Najveće debate u okviru stručnih timova su u prethodnom periodu vođene oko ocenjivanja učenika jer nastavnik uvek ima dilemu da li je bio objektivan i mora se uzeti u obzir specifičnost situacije u kojoj smo se svi našli”, objašnjava ona i dodaje da su se nastavnici i učenici njene škole dobro snašli tokom vanrednog stanja kada je rad bio isključivo od kuće.

Škola i posao od kuće: Teško je, ali nije nemoguće
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:23 0:00

Šta kažu đaci?

Sami učenici takođe nisu srećni ukoliko bi, zbog epidemiološke situacije, trebalo više da rade od kuće. Kako zbog rada tako i zbog druženja. Ana Reljić, gimnazijalka iz Beograda za RSE kaže da postoje predmeti koje je teško učiti bez direktne komunikacije sa profesorima. Navodi, međutim,i izvesne prednosti.

“Prednost takve nastave su neke novine koje su se uvele u način rada kao što su, na primer, istraživački zadaci u kojima smo imali potpunu slobodu u traženju materijala i gde nismo morali da učimo isključivo iz udžbenika”, objašnjava Reljić.

Postoje aspekti nastave koje rad za kompjuterom nikako ne može da zameni – praksa učenika stručnih škola. Irena Jovanović, učenica srednje medicinske škole u Beogradu za RSE kaže da joj je proteklog proleća praksa naročito nedostajala. Takav oblik nastave za učenike srednje medicinske će, prema najavama epidemiologa i ministra prosvete, i ove školske godine izostati.

“Mislim da ću jako biti na gubitku zbog toga kao što sam bila i u prethodnom periodu, skoro celo drugo polugodište. Iskreno, ne znam kad će to stići da se nadoknadi jer moje lično mišljenje je da je to čak i važnije od sve te teorije koju učimo”, objašnjava Irena Jovanović.

Ona takođe navodi da je mana online rada bila nepripremljenost nastavnika i učenika. “Nije bilo neke organizacije rada. Nisu bili pripremljeni profesori, a ni mi učenici. Ali dobro, sve se to desilo brzo i morali su da reaguju i snalaze se kako je ko umeo”, kaže Irena.

Koliko smo spremni?

Šta su konkretno Ministarstvo prosvete i škole uradile tokom letnjih meseci kako bi se bolje pripremili za online rad u većem kapacitetu? Odgovor na ovo pitanje RSE, do objavljivanja teksta, nije dobio od Ministarstva prosvete. Takođe, nismo dobili ni odgovor na pitanje koje softverske programe škole planiraju da koriste u radu.

Na osnovu Stručnog uputstva za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada za predstojeću školsku godinu, dokumentu koje je Ministarstvo prosvete 12. avgusta prosledilo svim osnovnim školama, ova odluka ostavljena je na izbor direktorima i nastavnicima školskih ustanova.

U dokumentu u koji je RSE imao uvid, u delu koji govori o radu na daljinu, samo su navedene smernice koje bi trebalo da postoje u onlajn programima rada. Na primer, da program bude dostupan u bilo koje vreme, da ne postoji mogućnost pristupa neovlašćenim licima, da omogućava razmenu datoteka, materijala, direktnu komunikaciju, kako učenika i nastavnika tako i među učenicima.

Da li su svi na mreži?

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji 73,1 odsto domaćinstava poseduje računar, dok pristup internetu ima 80,1 odsto.

Prema izveštaju koji je Fond Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) objavio za Srbiju u junu mesecu, više od milion dece je tokom pandemije ostalo kod kuće zbog zatvaranja škola i predškolskih ustanova. U UNICEF-u, u odgovoru za RSE ipak podvlače da je najveći broj učenika, 99 odsto, bio tokom tog perioda uključen u neki oblik učenja na daljinu - praćenjem TV časova, korišćenjem platformi za onlajn učenje ili preuzimanjem štampanih materijala.

Ono što je istraživanje ove organizacije pokazalo jeste da je najčešća prepreka učenicima tokom rada na daljinu bio pristup internetu i nedostatak uređaja koji mogu da podrže ovaj vid nastave. U nekim slučajevima, dodaju u UNICEF-u, razlog je bio i nedovoljno razvijena digitalna kompetencija učenika i nastavnika.

Šta kažu roditelji?

Za roditelje sa kojima je RSE razgovarao zdravlje dece nema alternativu. Ipak, kada je reč o iskustvu u onlajn radu ističu da su se tokom prošle školske godine susretali sa brojnim problemima. Najčešći je upravo onaj koji spominje i UNICEF – pristup internetu i loša konekcija na mreži.

Zbog takvih teškoća tokom proleća problem u praćenju nastave imale su ćerke Jelene Lazarević Vuković koja živi u selu Đuriselo u okolini Kragujevca u centralnoj Srbiji. Njene ćerke su osnovci, učenice trećeg i petog razreda. Ova majka u razgovoru za RSE kaže da se događalo da nastavnica matematike zakaže test u određeno ali da njena deca zbog loše internet konekcije zadatke dobiju sa zakašnjenjem.

“Što znači da dete u startu ima manje vremena za rad. Ona mora da ga uradi u svojoj radnoj svesci, da ga slika, da ga prebaci na laptop i da ga vrati kao sliku nastavnici putem mejla. A onda mi dobijemo mejlom informaciju da je test predat sa zakašnjenjem”, objašnjava Jelena Lazarević Vukotić.

O brojnim problemima učenja za računarom govori i Danijela Jelić iz Priboja na zapadu Srbije. Ova majka dvoje učenika smatra da deca ne mogu da savladaju gradivo istim kvalitetom kao u školi, te da je za neke predmete morala da angažuje privatne časove.

“Nema ništa bez ‘face to face’ (licem u lice) i niko ne može da zameni taj osećaj. Biće teško vratiti njihovu koncentraciju sada posle toliko vremena. Opet i onaj strah od nastavnika, kad vi stanete pred njega – to ne može ništa da zameni”, smatra Jelićeva.

Šta kažu nastavnici?

Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika, inače profesor književnosti za RSE kaže da je tokom vanrednog stanja, kada su deca učila od kuće, bilo veoma malo online nastave.

“Nastavnici su se na neke svoje načine snalazili pa su na početku radili na Viber-u, WhatsUp-u, onda su posle prešli na mejl a onda su kasnije ušli u Google učionice i u Teams i otprilike je bilo to”, objašnjava ona i dodaje:

“Mi smo svakako propustili da napravimo jednu analizu onoga što se već dešavalo od marta do juna, na jednoj strani a na drugoj strani ta analiza je pokazala da, ako hoćemo ozbiljnije da radimo online nastavu, mi za to nemamo uslove i nemamo tehničke mogućnosti.“

Jankovićeva podseća da problem predstavlja i broj računara po porodici. Ukoliko je, kaže, u kući jedan kompjuter sa dvoje ili troje dece, mogućnost da svi prate nastavu je praktično nemoguća.

Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika
Jasna Janković, predsednica Unije prosvetnih radnika

Međutim, stav nastavnika je i da treba biti oprezan kada je reč o povratku u škole – kako zbog zdravlja dece, tako i zbog samih prosvetnih radnika. Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija smatra da će prosvetni radnici sa početkom školske godine postati druga najugroženija profesija.

Ona je u izjavi za N1 rekla da je Forum tim povodom uputio pismo ministru prosvete Mladenu Šarčeviću u kojem traži da nastavnici imaju prioritet prilikom vakcinacije od sezonskog gripa i da se onima sa simptomima omogući ubrzan postupak PCR testiranja. Treći zahtev odnosi se na prosvetne radnike koji imaju više od 60 godina ili su hronični bolesnici a to je da im se omogući da sami odluče da li će raditi isključivo onlajn.

Šta kažu epidemiolozi?

U ovom trenutku epidemiolozi Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje pandemije najviše su fokusirani na preventivne mere koje učenici moraju da poštuju prilikom odlaska u školu. Na konferenciji za novinare 19. avgusta ponovili su još jednom da su maske, higijena i fizička distanca ključ za sprečavanje širenja zaraze među đacima.

Zamenica direktora instituta "Dr Milan Jovanović Batut", Darija Kisić Tepavčević poručila je da je bilo koja maska - hirurška, epidemiološka ili pamučna - prihvatljiva prilikom boravka u školi dok se epidemiolog Predrag Kon zalaže za to da đaci treba se vrate u školske klupe.

Zoran Radovanović, epidemiolog sa višegodišnjim iskustvom, u razgovoru za RSE ocenjuje da će polazak dece u školu a potom i studenata na fakultete, nesumnjivo uticati na učestalost zaraženih kako u Srbiji tako i u svetu.

„Da bi čovek mogao da meritorno zaključuje i donosi odluku o opravdanosti početka školske godine 1. septembra ili eventualnom odlaganju, morao bi da raspolaže tačnim brojevima (zaraženih)“, objašnjava Radovanović dodajući da taj podatak ima, kako kaže, „samo nekoliko ljudi u ovoj državi“.

„Znači, puno je takvih elemenata koji kao kockice čine da čovek shvati kakva je epidemiološka situacija, koji su potencijali prenošenja bolesti i onda prema tome da odlučuje da li da da saglasnost za početak školske godine sada ili da sačeka da se još malo smiri epidemiološka situacija. Zbog toga ne mogu izričito da se opredelim za jedno ili drugo rešenje“, objašnjava Radovanović.

On takođe smatra da odluka za ili protiv rada u školi - nije laka. Navodi da je onlajn rad „epidemiološki idealno“ rešenje ali, s druge strane, smatra da postoji i aspekt mentalnog i socijalnog razvoja dece koji u slučaju izolovanosti izostaje.

„Mora da se nađe sredina. Ja jedino insistiram da odluku ne mogu da donesu samo epidemiolozi nego ona mora da se donese u dogovoru sa psiholozima, a posebno sa prosvetnim radnicima“, zaključuje Radovanović.

Otvaranje škola prioritet i u svetu

I države u svetu, svesne da idealnog rešenja nema, pokušavaju da pronađu najsigurniju i, za školarce, najbolju opciju rada u takozvanoj novoj normalnosti. Nije Srbija jedina država koja insistira na pokušaju povratka đaka u klupe.

U nekim zemljama, poput Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) nastava je već počela. Međutim, već nakon nekoliko dana nastave i u praksi se pokazalo da otvaranje škola itekako utiče na epidemiološku situaciju.

U pojedinim oblastima Nemačke nastava je počela 3. avgusta. Regija Meklenburg - Zapadna Pomerania (Mecklenburg-Western Pomerania) među prvima je otvorila škole sa punim radnim vremenom. I mada se i u ovoj državi preporučuju mere prevencije, đacima u pojedinim školama prvi dan izgledao je kao nekada. U školu se krenulo bez maski, a u nekima, poput jedne osnovne u gradu Rostoku (Rostock), dozvoljeno je čak i grljenje školskih drugara mada se to, kako prenosi nemački prenosi Dojče vele (Deutsche Welle, DW) - ne preporučuje.

Ipak, ovakva sloboda ubrzo je pokazala posledice. DW objavio je da je na stotine učenika vraćeno kući već posle nekoliko dana zbog novih slučajeva zaraze.

UN: ’Generacijska katastrofa’ u slučaju dužeg zatvaranja škola
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:03 0:00

Uz strože ili labavije mere, škole su otvorene i u SAD. Zdravstveni radnici, koji i dalje zagovaraju mere opreza, pozivaju se na izveštaj Američke akademije pedijatara i Asocijacije dečijih bolnica objavljenog 30. jula, u kome se ističe da je 339.000 dece zaraženo korona virusom u SAD od početka pandemije. Od toga, 97.000 samo u poslednje dve nedelje jula.

Otvaranje škola u SAD, poput Nemačke, takođe je rezultirao porastom broja zaraženih. Tako je najmanje 260 učenika i osam nastavnika prigradskog školskog okruga u Atlanti stavljeno u karantin i to samo nedelju dana od otvaranja škola budući da je više učenika i nastavnika imalo pozitivan rezultat na korona virus.

Usled krize izazvane pandemijom, 190 država, prema podacima Svetske banke, suočilo se sa potpunim ili delimičnim zatvaranjem škola dok je rad više od 1,7 milijardi učenika izbačen iz redovnog koloseka.

Poput Srbije i u svetu zvaničnici pokušavaju da osmisle najbezbednije načine povratka direktom kontaktu nastavnika i učenika. U Velikoj Britaniji je, tako premijer Boris Džonson predložio da se đacima omogući nedeljno PCR testiranje kako bi se pravovremeno lokalizovala zaraza.

UNICEF je 10. avgusta pozvao države da otvaranje škola bude prioritet. U saopštenju se navodi da postoje brojne negativne strane odluke da deca u dužem periodu ne idu u škole te da bi posledice mogle biti dugoročne.

Zdravlje na prvom mestu

Međutim, uprkos stavovima o neophodnosti vraćanja dece u školske klupe, poruke UNICEF-a, Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i drugih relevantnih institucija, neizostavno imaju i zaključak da suzbijanje opasnosti od širanje zaraze mora da bude osnova svakom planu.

Preporuka SZO je da bi svaka država odluku o otvaranju trebalo da donosi isključivo na osnovu svoje epidemiološke situacije. Takođe, u SZO podvlače značaj svih preventivnih mera koje, pored maski, higijene i fizičkog distanciranja, podrazumevaju i edukaciju učenika o svim aspektima pandemije korona virusa.

(Saradnici na tekstu, dopisnici RSE: Novka Ilić, Danica Gudurić i Branko Vučković)

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG