Kako je rat razdvojio dve košarkaške legende

Insert sa utakmice Jugoslavija-Grčka 1989. godine u Zagrebu, kada je reprezentacija Jugoslavija u kojoj su igrali Vlade Divac i Dražen Petrović osvojila Evropsko prvenstvo

Ekipa “NBA Entertainmenta” je prošle nedelje u Zagrebu počela snimanje dokumentarnog filma o dva košarkaška asa sa prostora bivše Jugoslavije - pokojnog Dražena Petrovića iz Hrvatske i Vlade Divca iz Srbije.

Obojica su bili u jugoslovenskoj reprezentaciji koja je u 80-im godinama osvajala i evropsko i svetsko i olimpijsko zlato, a obojica su napravili i svetsku karijeru u američkoj NBA ligi.

“Nekad braća” naziv je filma koji ne govori samo o uspešnoj karijeri dva balkanska košarkaška asa, već i o tome kako ih je rat razdvojio. Naime, početkom 90-ih , oni nisu uspeli da se sačuvaju, vrtlog ih je odveo svakog na svoju stranu. Razišli su se. Dražen je zamerio Divcu što je nakon Svetskog prvenstva protiv Argentine bacio hrvatsku zastavu jer se tada još igralo pod jugoslovenskom, a Divac je zamerio Draženu što je jugoslovensku zastavu zamenio hrvatskom i što je prestao da komunicira sa njim.

Od kada je Dražen Petrović, “košarkaški Mocart” kako su ga zvali, 1993. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći, Divac je želeo da dođe na njegov grob i razgovara sa njegovom porodicom, posebno sa bratom Aleksandrom Petrovićem, koga takođe poznaje sa košarkaških terena. To je i učinio pre godinu i nešto dana. Prošle nedelje, drugi susret, opet u Zagrebu, uz prisustvo američke filmske ekipe.

Treći razgovor Vlade Divca i Aleksandra Petrovića bio je posredstvom talasa Radija Slobodna Evropa.

Aleksandar Petrović: ”Početkom nemira na ovim prostorima, Dražen je zahladio odnose sa Divcem. Moramo biti svesni

Sa ove distance imam sasvim drugačije mišljenje o mom ponašanju i ponašanju Dražena i svih nas koji smo, igrom slučaja, došli u tu situaciju, mada uopšte nismo deo te priče koja se desila 90-ih godina.

da je to bio plod jedne političke situacije. S obzirom da Dražen i ja dolazimo iz mešovitog braka, svi su gledali kako će se Dražen postaviti u tim trenucima. Dražen je nedvosmisleno rekao da želi igrati za hrvatsku reprezentaciju i kao posledica je nastalo to zahlađenje odnosa.“

Vlade Divac: ”Ja sa ove distance potpuno razumem tu situaciju. Bio sam mlađi, neke stvari su me zabolele ...žao mi je što je došlo do toga. Sa ove distance imam sasvim drugačije mišljenje o mom ponašanju i ponašanju Dražena i svih nas koji smo, igrom slučaja, došli u tu situaciju, mada uopšte nismo deo te priče koja se desila 90-ih godina. Meni je drago da sam imao priliku da pričam i sa Acom i sa Draženovim roditeljima. To mi je mnogo značilo u pronalaženju sopstvenog mira. Ja sam veoma cenio i voleo Dražena i kao čoveka i kao igrača.“

Aleksandar Petrović: “Mi smo svih ovih godina znali za želju Vlade da se nadje sa roditeljima, da poseti Draženov grob, muzej i samo je bilo pitanje trenutka kada će se to desiti. Da nije bilo Draženovog tragičnog odlaska, ja uopšte ne sumnjam da bi kroz jedno relativno kratko vrijeme i Vlade i Dražen raščistili svoje odnose, s obzirom na njihovo druženje i prijateljstvo koje je vladalo prije svega toga. Zato mi je drago da su iz NBA prepoznali tu priču i drago mi je da se sve to završilo, zatvorilo na takav način.“

Vlade Divac: ”Ja sam se zadesio prošle godine u Zagrebu, a sebi sam rekao još pre da, kad budem u Zagrebu, prvo što ću uraditi jeste da posetim Draženov grob, muzej i porodicu. Drago mi je i da sam sad opet bio tamo na snimanju tog filma. Drago mi je da je do toga došlo, kao i Aci.”

SEDMORKA KOJA JE DODIRNULA NBA

Aleksandar Petrović: ”Vlade i ja smo se, sticajem okolnosti, sedam dana pre snimanja ovog filma videli i u Sarajevu kada smo bili na proslavi 40 godina rada Rusmila Halilovića, juniorskog trenera i Draženovog i Vladinog sredinom 80-ih.”

Vlade Divac: ”Ta generacija je stvarno bila nešto ekstra i kad pogledamo snimke utakmica iz tog perioda, tek onda vidimo da smo bili ispred tog vremena. Drago mi je da smo prepoznati, ne samo ovde kod nas, već i i u Americi, postojbini košarke. Oni sami kažu da su veoma srećni što su imali prilike da upoznaju evropske košarkaše i to iz mog i Draženovog vremena. “

Aleksandar Petrović: “Čitava ta generacija iz 80-ih je u međusobnim veoma korektnim odnosima i drago mi je što nema nikakvih sjena. Kako vreme protiče, postajemo svesni svih dobrih stvari koje su ti momci napravili. Ja moram reći da je meni lajt motiv te reprezentacije bila 1989. godina, Prvenstvo Evrope u Zagrebu kada su u momčadi igrali, uz Dražena i Vladu, Dino Rađa, Toni Kukoč, Paspalj, Komazec, Stojko Vranković, sedam igrača koji su na ovaj ili onaj način dodirnuli NBA. Nikada se nije desilo da jedna takva reprezentacija, na tako impresivan način osvoji titulu. Niko nije prošao u igri sa njima sa porazom, čini mi se, manjim od 30 koša razlike, pa tako ni Grci u finalu.”

Vlade Divac: ”Ja bih strašno voleo da se pojavi nova generacija, svi mi težimo tome i u Hrvatskoj i u Srbiji i u Sloveniji i u drugim bivšim republikama, koja bi krenula tim stopama. “

Aleksandar Petrović: ”Gledajte, pre je bila baza 22 miliona stanovnika. A sad možemo zbrajati: na proteklom Prvenstvu Evrope Srbija je bila druga, Slovenija je bila četvrta, Hrvatska šesta. Čak i sada, ako bismo uspeli posložiti jednu momčad od svih, mogli bismo dobiti jednu iznimnu generaciju.”

Razgovor možete i poslušati: