U Kragujevcu je u nedelju završena trodnevna Međunarodna strip konferencija posvećena 25. godišnjici objavljivanja u Srbiji stripa o Dilanu Dogu, čuvenom istraživaču natprirodnih pojava. Konferencija je okupila više od dvadeset autora, crtača i izdavača iz Italije, Hrvatske, Makedonije i Srbije, kao hiljadu ljubitelja stripova.
Italijanska književnica, scenaristkinja stripa „Dilan Dog“ Paola Barbato, kaže da je strip u Italiji veoma popularan i da tamošnji strip fanovi razmenjuju svoje impresije sa čitaocima na prostoru bivše Jugoslavije, ali da između Srbije i Italije nema mnogo autorskih veza.
„Urednici komuniciraju, a ja pročitam sve što se prevede na naš jezik. Međutim, nema nekih posebnih veza i saradnje autora iz naših zemalja. Autori i čitaoci u Italiji znaju da postoje brojni forumi i druge grupe za diskusiju u zemljama kao što su Srbija, Hrvatska i Slovenija i da su ljudi u tim zemljama veoma zainteresovani za naše stripove“, kaže Barbato.
Paola Barbato
Pored italijanskih autora na konferenciji su učestvovali i Zoran Janjetov, jedan od najpoznatijih domaćih autora i Marko Somborac, koji je promovisao novinski strip, kao i najpoznatiji autori iz regiona, poput Marka Šulića i Darka Macana iz Hrvatske i Mihaila Dimitrovskog iz Makedonije.
Vladimir Paunović, direktor Nevladine organizacije Milenijum iz Kragujevca, koja je organizovala Strip konferenciju, kaže da uprkos krizi strip ima svoje mesto na agendi urbane kulture i brojne fanove na prostoru bivše Jugoslavije.
„Na prostoru bivše Jugoslavije, definitivno su najpoznatiji italijanski strip junaci i njihovi autori koji se prepoznaju na ex yu prostoru. Dilan Dog je ovde stvar urbane kulture i ukusa. Ljudi iz bivše Jugoslavije vole da dođu na Strip konferenciju, da se upoznaju, vide nova izdanja i druže se sa autorima i crtačima“, kaže Paunović.
Miroslav Čer iz Nezavisne kulturne scene Srbije kaže da je strip devedesetih godina prošlog veka nestao sa scene u Srbiji i da je nakon dve decenije krize ponovo aktuelan.
„Kod nas je strip devedesetih potpuno nestao. Nestao je zbog toga što nije bilo izdanja, niko nije imao prava na licence i gotovo da se ništa nije izdavalo, a i ono što je štampano bilo je sumnjivog kvaliteta. Danas su kuće ponovo počele da otkupljuju stare licence i dobijamo stripove koje smo nekada čitali poput Dilana Doga i Alana Forda. Strip je ponovo aktuelan“, kaže Čer.
Uprkos tome, stripovi se u Srbiji čitaju znatno manje nego pre tridesetak godina kada su se njihovi tiraži merili stotinama hiljada primeraka.
Nebojša Vesović, predsednik Udruženja Svet stripa smatar da iako strip poslednjih godina dobija na značaju, ekonomske neprilike veoma nepovoljno utiču na autore na ovom prostoru.
Plakat konferencije
„Mišljenje o stripu se u svetu promenilo i on je postao veoma zahtevan vid umetnosti. Stripovi koji se rade u Italiji i Franscuskoj su veoma zahtevni i nisu više namenjeni isključivo deci, već se rade za sve uzraste, a najviše za odrasle. Kod nas je najveći problem što je ekeonomska situacija takva da crtač ili scenarista ne mogu da žive od svog rada“, kaže Vesović.
Iste nevolje muče i čitaoce, smatra Čer.
„Problem je cena. Nekada je strip mogao da se kupi od kusura koji nam ostane u prodavnici, naročito osamdesetih godina, bio je jeftin. Danas ne može da se odvoji novac za redovnu kupovinu Alan Forda, Dilan Doga i ostalih izdanja jer jednostavno je cena neprimerena“, zaključuje Čer.
Ipak, sudeći po atmosferi na Strip konferenciji i interesovanju koje je vladalo na trodnevnoj berzi stripova, izgleda da se Dilanu Dogu, Alanu Fordu, Zagoru, Teksu Vileru i ostalim junacima vraća sve više ljubitelja devete umetnosti.
