Dok su na Telegram kanalima širile poruke kojima negiraju genocid u Srebrenici i veličaju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, krajnje desne organizacije i neformalne grupe u Srbiji organizovale su i akcije na ulicama.
Bakljade, ispisivanje grafita, lepljenje plakata i transparenti u javnom prostoru prenosili su iste poruke.
Na godišnjicu genocida, Telegram kanali organizacija i neformalnih grupa poput Narodne patrole, Srbske akcije, Kluba 451 i Srpske Sparte bili su ispunjeni tvrdnjama da je Srebrenica "oslobođena", da je genocid "mit" i da je Ratko Mladić heroj.
RSE nije dobio odgovor Telegrama o tome na koji način moderiraju sadržaj koji promoviše govor mržnje i negiranje genocida.
Paralelno s online porukama, ultradesne grupe u Srbiji objavile su da su organizovale bakljade, ispisivale grafite podrške Mladiću i sprečavale skidanje plakata kojim se veličaju ratni zločini.
Trideset i prva godišnjica od genocida u Srebrenici u Beogradu obeležena je i napadom huligana na aktivistu i pisca Vladimira Arsenijevića, osnivača udruženja Krokodil, uoči održavanja komemorativnog skupa tog udruženja za žrtve Srebrenice.
Organizatori su zbog tog incidenta otkazali događaj.
Na mestu gde je trebalo da se održi komemorativni događaj ispisani su grafiti "Ratko Mladić heroj", a ispod pojedinih grafita potpisana je ultradesna organizacija "Klub 451".
Ovakve akcije i poruke se, prema mišljenju istraživačice u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Isidore Stakić, u Srbiji generalno ne sankcionišu jer su "na liniji" sa zvaničnom politikom Srbije.
"Jedino što mi možemo da čujemo od institucija Srbije je negiranje da je to bio genocid", kaže ona.
Vlasti u Srbiji ne priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, već govore o "strašnom zločinu" i "masakru".
Za to vreme, u susednoj Bosni i Hercegovini, komemoracijom i kolektivnom dženazom (verski obred) obeležena je godišnjica najtežeg zločina na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Koji narativ šire ultradesne grupe na Telegramu?
Isti ili sličan narativ o Srebrenici mogao se pročitati u objavama na Telegramu više ultradesnih grupa u Srbiji.
Genocid u tom mestu na istoku Bosne i Hercegovine pre 31 godinu nazivaju "oslobođenjem".
"Ratko Mladić (je) sa svojim vojnicima oslobodio Srebrenicu, pri čemu je uništio neprijateljske vojnike koji nisu hteli da se predaju", objavljeno je u Telegram grupi ultradesne i antimigrantske grupe "Narodna patrola".
Ultradesni "Klub 451" takođe opisuje genocid u Srebrenici kao "pobedu nad muslimanskim snagama", a na Telegram kanalu "Srpska Sparta" objavljeno je da je ime Ratka Mladića "odavno upisano u večnu istoriju srpstva".
Neregistrovana ultradesničarska grupa "Srbska akcija" objavila je da je srebrnički genocid nad Bošnjacima "mit".
Ove objave pratile su i ulične akcije.
"Srbska akcija" objavila je da su, na godišnjicu genocida, njeni članovi organizovali bakljadu na nadvožnjaku u Beogradu i okačili transparent "Živela srbska Srebrenica".
Članovi ove grupe lepili su i nalepnice po Beogradu sa likom Ratka Mladića i porukom "Junak, a ne zločinac", objavljeno je na istom kanalu.
Ultradesni Telegram kanal "Srpska Sparta" objavio je video snimak sprečavanja skidanja plakata kojim se veliča Mladić u Novom Sadu.
Taj plakat sa natpisom "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala" pojavio se i u Beogradu, a njega potpisuje ultradesna Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, osuđenog pred Haškim tribunalom za progon Hrvata iz Vojvodine tokom 90-ih.
Radikali su objavili da su njihovi aktivisti širom Srbije lepili plakate "izražavajući zahvalnost" Mladiću.
Na fasadi zgrade u centralnoj pešačkoj zoni Beograda bio je ponovo ispisan grafit kojim se negira genocid u Srebrenici, a koji potpisuje ultradesna organizacija Narodna patrola.
Ova grupa poznata je po vezama sa ideološki bliskim grupama iz Rusije i antimigrantskim akcijama.
Njihov grafit sa natpisom na engleskom "Jedini genocid na Balkanu bio je protiv Srba" je u međuvremenu prekrečen.
Grafite "Kafa, slatko, Mladić Ratko" i natpis "Generale, hvala ti za Srebrenicu" potpisuje "Klub 451", koji, prema objavama, ima članove i u Republici Srpskoj, bh entitetu u kom pretežno živi srpsko stanovništvo.
RSE je ovim povodom kontaktirao organizacije čiji kontakti su javno dostupni "Klub 451", Srbsku akciju i Srpsku radikalnu stranku.
Iz "Kluba 451" stigao je šaljivi odgovor bez jasnog odgovora na pitanje šta je cilj njihovih akcija i da li negiraju da je više od 8.300 Bošnjaka ubijeno u Srebrenici 1995. Iz Srbske akcije su odgovorili da sve "jasno piše" u njihovoj objavi na Telegramu.
Šta su činjenice?
Genocid u Srebrenici dogodio se tokom rata u Bosni i Hercegovini koji je trajao od 1992-1995.
Već tokom 1992. godine grad Srebrenica je postao utočište za izbeglice iz Bratunca, Zvornika, Vlasenice i drugih opština koje su zauzele snage bosanskih Srba.
U aprilu 1993. godine proglašena je zaštićenom zonom Ujedinjenih nacija, u kojoj neće biti nikakvih oružanih napada niti neprijateljstava.
Enklava je potom ostala odsečena od teritorije pod kontrolom vlasti u Sarajevu, uz stalne nestašice hrane, lekova i goriva.
Snage Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića započele su 6. jula 1995. napad na enklavu, a 11. jula ušle su u Srebrenicu uprkos njenom statusu zaštićene zone.
U danima nakon pada grada, više od 25.000, dece i starijih osoba prisilno je premešteno iz Potočara, dok su hiljade bošnjačkih muškaraca i dečaka odvojene od porodica ili zarobljene tokom pokušaja proboja prema teritoriji pod kontrolom Armije Republike Bosne i Hercegovine. Većina njih je potom ubijena.
Zarobljenici su odvođeni na više lokacija u okolini Bratunca i Zvornika, gde su sistematski pogubljeni i zakopavani u masovne grobnice, od kojih su mnoge kasnije prekopavane radi prikrivanja tragova zločina.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde utvrdili su da su ubistva više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice predstavljala genocid.
Tri decenije od genocida u Srebrenici osuđeno je više od 50 osoba na oko 780 godina zatvora, dok je petorici izrečena kazna doživotnog zatvora, uključujući bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
U Memorijalnom centru u Potočarima, od 2003. do sada sahranjene su 6.782 žrtve genocida.
Oko 250 ubijenih sahranjeno je na drugim lokacijama prema željama porodica, dok se za više od 1.000 nestalih osoba još traga.
'Atmosfera negiranja'
Isidora Stakić, istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže da su poruke ultradesnih grupa u kojima se eksplicitno slavi herojstvo Mladića "ekstremne", ali da ipak "doprinose zvaničnom narativu".
Dodaje da godišnjicu genocida u Srbiji organizuju samo pojedine organizacije civilnog društva, a da nema nikakvog "zvaničnog obeležavanja".
"Državne institucije nikada, pa ni ove godine nisu obeležile ovaj datum", kaže ona.
Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici obeležila je nevladina Inicijativa mladih za ljudska prava paljenjem sveća i polaganjem cveća u centru Beograda. Događaj je organizovan uz ometanje nekoliko osoba koje su u blizini govorile preko megafona.
Skup nevladine organizacije Krokodil nije održan zbog napada huligana na njenog aktivistu Vladimira Arsenijevića.
Stakić ističe da vlast u Srbiji relativizuje ratne zločine, negira genocid i širi lažni narativ o kolektivnoj krivici.
"Uporno se forsira ta laž da će priznanjem genocida u Srebrenici značiti da je ceo srpski narod genocidan", kaže Stakić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u subotu da je danas vreme kada treba da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici.
"Mi za razliku od drugih pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama, to je naša obaveza, time pokazujemo da smo ljudi", rekao je Vučić.
Ipak, godinu dana ranije, vlast i provladini mediji optužili su studente u blokadi i antivladine aktiviste da srpski narod hoće da proglase genocidnim.
Ovo je bila i glavna poruka državne kampanje protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici 2024, iako se u tom dokumentu ne spominje nijedan narod, niti država.
Na bilbordima širom Srbije pojavile su se poruke "Srbi nisu genocidan narod".
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo presudu u kojoj je, između ostalog, Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida i saopštio da je Srbija prekršila obavezu da kazni počinioce genocida.