Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Demokratija pred izazovom novih tehnologija


U kampanji dezinformisanja požar u katedrali Notr Dam predstavljen je kao znak "pada zapadnih i hrišćanskih vrednosti u EU".

Zapadne liberalne demokratije suočavaju se sa sve složenijim izazovima dezinformacionih kampanja iznutra i spolja dok pokušavaju da odbrane slobodne izbore, pišu svetski mediji i ukazuju da će nove tehnologije sve više otežavati otkrivanje lažnih vesti i sadržaja.

SAD zaostaju za Evropom u borbi protiv dezinformacija

Problem malignih uticaja u informacionoj sferi je postao očigledan na američkim izborima 2016. godine, ali dok SAD i Evropska unija pronalaze odgovore na taj izazov, nove taktike dezinformisanja su sve naprednije, ocenjuju u Vašington postu (The Washington Post) saradnica Brukings instititua (Brookgins Institution) Alina Poljakova (Polyakova) i bivši američki diplomata i saradnik Atlantskog saveta (Atlantic Council) Danijel Frid (Daniel Fried).

Ukazujući na izveštaj Atlantskog saveta, autori teksta navode da SAD posle tri godina nisu puno uradile po pitanju dezinformacija i da zaostaju za Evropskom unijom u rešavanju tog izazova. Ipak, demokratije s obe strane Atlantika pomerile su se od pukog "uvažavanja problema" i ušle su u fazu "probe i greške", isprobavajući nove mere reagovanja, tehničkih popravki i obrazovanih oruđa za jačanje otpora na dezinformacije.

EU je, pišu Poljakova i Frid, povećala sredstva za identifikovanje dezinformacije i uspostavila "brzi sistem uzbune", dok su Gugl (Google), Fejsbuk (Facebook), Tviter (Twitter) i Mozila (Mozilla) potpisali Kodeks ponašanja koji pokušava da postavi standarde u borbi protiv dezinformacija. Iako su ti napori spori, ističu autori, to su koraci u pravom smeru i nude solidnu osnovu za dalje delovanje.

S druge strane, u SAD je nejasno ko je zadužen za problem dezinformisanja – u Stejt departmentu postoji služba za suprotstavljanje dezinformacijama koje sponzorišu države i ona finansira istraživanja i razvijanje oruđa za borbu protiv dezinformacija dok podržava civilne organizacije i nezavisne medije na linijama fronta pretnje u Evropi. Ta služba, međutim, nema mandat u SAD gde je Ministarstvo za domovinsku bezbednost zaduženo da štiti infrastrukturu za izbore, ali ne rešava pitanje dezinformacija.

I dok SAD nisu uspele da reše problem, a Evropa sporo napreduje, neprijatelji su evoluirali, prilagodili se i napredovali, ukazuju Poljakova i Frid. Taktike dezinformisanja se menjaju, dodaju oni - automatizovani botovi su možda bili vrhunac u kampanjama 2016, ali sada više nisu, jer nove tehnike imitiranja omogućavaju da dezinformacije utiču, izobliče i manipulišu debate na socijalnim medijima. Stara sovjetska tehnika infiltracije autentičnih socijalnih grupa je unapređena za 21. vek, maskirajući razlike između prave debate i spoljne manipulacije, ističu u tekstu u Vašington postu.

Nova tehnika i nova opasnost

Na opasnost od novih tehnologija ukazala je u Njujork tajmsu (The New York TImes) profesorka filozofije na univerzitetu Jork u Torontu Ređina Rini (Regina) koja ističe manipulacije video snimcima koje će se sve teže otkrivati.

Nedavni video u kojem predsedavajuća Predstavničkim domom Nensi Pelozi (Nancy Pelosi) deluje kao da je pijana stigao je do miliona, iako je napravljen jednostavno - prvo je usporen, pa je onda prilagođen ton njenog glasa da se zamaskira manipulaciju snimkom. Rini ističe da je posle tog incidenta pokrenuta debata da li je portal Dejli bist (Daily Beast) ispravno postupio kada je obelodanio autora videa, ali da postoje sasvim dobri razlozi da novinari otkrivaju autore lažnog sadržaja na internetu – sada je znanje porekla videa na internetu podjednako važno kao i znanje šta snimak prikazuje.

Fabrikovane video snimke kao s Pelosi praktično može svako da napravi, ali je veći problem s takozvanim dipfejks (deepfakes), kada se algoritamske tehnike koriste da se predstave ljudi kako rade stvari koje nikada nisu uradili, ne samo izmenom tona glasa, već se potpuno izmisli šta kažu i kakve pokrete prave, ističe Rini, objašnjavajući da se takvom tehnikom može napraviti digitalni snimak bilo koje poznate osobe.

Utoliko su sadašnja sporenja o lažnim vestima samo naznaka onoga što će se desiti kada zvukovi i slike, ne samo reči, budu otvorene za manipulaciju koje može da napravi svako s pristojnim kompjuterom, ukazuje Rini, uz objašnjenje da je video evidencija do sada funkcionisala manje-više kao obično opažanje - ono što je kamera uhvatila, većinom je nešto što možemo videti sopstvenim očima.

S pojavom dipfejk tehnologije, mogućnost da se napravi lažan video biće raširena skoro kao mogućnost da se laže, ocenjuje Rini. Sada se lažni snimci kao s Pelozi mogu uporediti s pravim i otkriti manipulacija, ali u budućnosti neće biti originalne kopije, zbog čega je dobro da novinari počnu da prate autore spornog sadržaja na internetu. "Kada dipfejks potpuno stigne, biće nam drago što smo spremni", zaključuje ona.

Upozorenje Evropske unije

Evropska unija će na samitu ove nedelje razmatrati problem dezinformacija, pošto je ustanovljeno da su ruski onlajn mediji širili dezinformacije uoči evropskih izbora s ciljem da utiču na glasače, prenela je agencija Rojters (Reuters).

U preliminarnom izveštaju o prošlomesečnim izborima za Evropski parlament, ukazuje Rojters, Evropska komisija i kancelarija visoke predstavnice prošle nedelje su naveli da su i ruski evropski onlajn izvori pokušali da promovišu ekstremistička gledišta i da polarizuju debatu o spornim pitanjima kao što su migracije i religija.

Mada su u izveštaju citiraju podaci o trajnoj aktivnosti dezinformacije ruskih izvora s ciljem da se smanji izlaznost ili utiče na preference glasača, Moskva uporno negira da se mešala u izbore, ističe agencija. U izveštaju na 10 strana se navodi da nema dokaza o "posebnoj prekograničnoj dezinformacionoj kampanji iz spoljnih izvora koji su posebno ciljali evropske izbore", ali su zvaničnici EU naveli priče medija koje finansira ruska država, što, kako navodi Rojters, pojačava pitanja kako bi onlajn sadržaj trebalo procenjivati.

Potpuni izveštaj biće objavljen kasnije ove godine kada će zvaničnici EU razmotriti dalje regulisanje onlajn platformi, podvlači Rojters uz ocenu da je uprkos dobrovoljnim koracima Fejsbuka, Gugla, Tvitera i drugih, izveštaj na njih povećao pritisak da odu korak dalje, između ostalog da dele podatke o svojim naporima.

U izveštaju se navodi, ukazuje Rojters, da su i neki domaći politički izvori kopirali taktiku ruskih izvora, s upotrebom botova i lažnih naloga za jačanje svojih poruka.

Evropska unija je takođe ocenila da su taktike dezinformisanja brzo evoluirale reagujući na protivmere raznih zeamlja i tehnoloških kompanija, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) povodom evropskog izveštaja.

Kao primere dezinformacija, ističe Fajnešl tajms, izveštaj EU navodi tekst s tvrdnjom da požar u katedrali Notr Dam pokazuje "pad zapadnih i hrišćanskih vrednosti u EU", tekst koji za korupcionaški skandal u Austriji krivi "evropsku duboku državu" i nemačke i španske bezbednosne službe ili tekst gde se ističe da je Evropski parlament beznačajan i pod kontrolom lobista.

XS
SM
MD
LG