Vladajuće demokrate u Srbiji zvanično su podržale inicijativu za osnivanje regionalne komisije koja će se baviti utvrđivanjem činjenica o žrtvama ratnih zločina na teritoriji bivše SFRJ. To će, uz već dobijenu podršku brojnih lidera regiona, dovesti do toga da REKOM poreraste u međudržavnu inicijativu da se o žrtvama govori imenom i prezimenom, a ne brojkama kao do sada.
Najveću podršku građana REKOM ima na Kosovu, dok je najmanja u Hrvatskoj nakon haške presude generalima, no inicijatori veruju da će se i to promeniti.
“Sve žrtve zaslužuju istinu”, istakli su lideri Demokratske stranke na sastanku sa predstavnicima inicijative za REKOM i tako postali treća politička partija u Srbiji koja je dala svoj potpis koaliciji koju čini 1.500 nevladinih organizacija iz celog regiona.
Potpredsednica DS-a Jelena Trivan pozvala je članstvo, ali i druge partije da slede njihov primer.
“Da ova inicijativa bude uspešna, Demokratska stranka će učiniti ne samo na ovom deklarativnom, već i na operativnom nivou, pomažući civilnom sektoru da ona u jednom trenutku postane i inicijativa svih država. I ono što je najvažnije, da svi mi taj proces vodimo na način koji neće otvarati stare rane i polemike, stara prebrojavanja, nego da doprinosi procesu razumevanja i pomirenja”, kazala je Trivan.
“I da doprinese pamćenju”, nadovezuje se direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ističući da bez podrške političara ova inicijativa ne može ostvariti svoj cilj.
“Zato što nije samo reč o inicijativi koja se tiče porodica žrtava i nevladinih organizacija. Ovo je inicijativa koja je u interesu društava, svih žrtava, u interesu institucija i budućih generacija”, naglasila je ona.
Naprednjaci i šešeljevci protiv
REKOM je u Srbiji prethodno dobio podršku predsednika Borisa Tadića, a sledili su ga predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, te predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.
Potpis za REKOM dali su i lideri Liberalno demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, no podrške neće biti kada je reč drugim, desno orijentisanim partijama u Srbiji.
Tomislav Nikolić
Potvrdili su nam to u stranci Tomislava Nikolića, kao i njihove nekadašne partijske kolege, Šešeljevi Radikali.
“Za koje utvrđivanje i šta mi tu da uradimo? I šta oni mogu da urade za ispitivanje zločina? Valjda to treba da rade institucije”, kaže nam funkcioner Nikolićevih Naprednjaka Dragan Šormaz, a na podećanje da je inicijativa i pokrenuta pod utiskom da institucije to ne rade, kaže:
“Pa sigurno je da oni ne mogu. Ko će da bude istražitelj, ko tužitelj, a ko sudija tu? Ko, Nataša Kandić?”
Sličnog je stava i Šešeljev zamenik Dragan Todorović
“Znate, naša partija uvek prepoznaje pozadinu nekih poteza, a u ovome prepoznajemo novu prevaru koja nam se sprema i ni u kom slučaju je ne bismo podržali”, rekao je Todorović.
Mladić i genocid
Istovremeno, u Srbiji raste podrška jednom od najodgovornijih ljudi za sudbine koje REKOM želi da rasvetli. Samo jedna trećina građana prijavila bi nadležnima ukoliko bi videla Ratka Mladića. Vladajuće demokrate kažu da svoju odgovornost za takav trend ne vide.
“Takav pad podrške hapšenju Ratka Mladića vidim kao proizvod ukupnih socijalnih i političkih okolnosti, i ukupnog razočaranja građana, a ne kao porast nacionalizma ili podršku nekakvim ratnim stremljenjima tog haškog begunca”, kaže Jelena Trivan.
Jelena Trivan i Nataša Kandić, 17. maj 2011.
Ipak, mnogi u Srbiji Ratka Mladića i danas nazivaju herojem. Osim skupštinske deklaracije o Srebrenici iz koje je izostala reč genocid, vlasti temu ratnih zločina retko stavljaju na dnevni red.
Bez obzira na to, u REKOM-u veruju da će među građanima naći podršku za svoju inicijativu. Prema dosadašnjim podacima, u Srbiji je prikupljeno 77 hiljada potpisa.
Nataša Kandić kaže da najviše interesovanja pokazuju građani Kosova, a da najmanju podršku za sada imaju u Hrvatskoj.
“Prema istraživanju agencije IPSOS stratedžik, za ovih desetak dana je najviše potpisa skupljeno na Kosovu, posle toga je Srbija koja znatno zaostaje. Imamo veliku podršku u Sarajevu, a ona je značajno manja u Banjaluci. U Hrvatskoj je prikupljanje potpisa u skladu sa situacijom nakon izrečene presude u Hagu i vidimo da postoji otpor, ali cenimo da je to privremeno. U Crnoj Gori je inicijativa najprihvaćenija, a posebno nas raduje što postoji interesovanje i u Makedoniji, i u Sloveniji”, navela je ona.
Podršku REKOM-u u reigonu dao je i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, te Skupština Crne Gore, a nevladine ogranizacije očekuju da će do marta iduće godine parlamenti svih država regiona doneti ovakvu odluku.
Najveću podršku građana REKOM ima na Kosovu, dok je najmanja u Hrvatskoj nakon haške presude generalima, no inicijatori veruju da će se i to promeniti.
“Sve žrtve zaslužuju istinu”, istakli su lideri Demokratske stranke na sastanku sa predstavnicima inicijative za REKOM i tako postali treća politička partija u Srbiji koja je dala svoj potpis koaliciji koju čini 1.500 nevladinih organizacija iz celog regiona.
Potpredsednica DS-a Jelena Trivan pozvala je članstvo, ali i druge partije da slede njihov primer.
“Da ova inicijativa bude uspešna, Demokratska stranka će učiniti ne samo na ovom deklarativnom, već i na operativnom nivou, pomažući civilnom sektoru da ona u jednom trenutku postane i inicijativa svih država. I ono što je najvažnije, da svi mi taj proces vodimo na način koji neće otvarati stare rane i polemike, stara prebrojavanja, nego da doprinosi procesu razumevanja i pomirenja”, kazala je Trivan.
“I da doprinese pamćenju”, nadovezuje se direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ističući da bez podrške političara ova inicijativa ne može ostvariti svoj cilj.
“Zato što nije samo reč o inicijativi koja se tiče porodica žrtava i nevladinih organizacija. Ovo je inicijativa koja je u interesu društava, svih žrtava, u interesu institucija i budućih generacija”, naglasila je ona.
Naprednjaci i šešeljevci protiv
REKOM je u Srbiji prethodno dobio podršku predsednika Borisa Tadića, a sledili su ga predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović, te predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.
Potpis za REKOM dali su i lideri Liberalno demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, no podrške neće biti kada je reč drugim, desno orijentisanim partijama u Srbiji.
Potvrdili su nam to u stranci Tomislava Nikolića, kao i njihove nekadašne partijske kolege, Šešeljevi Radikali.
“Za koje utvrđivanje i šta mi tu da uradimo? I šta oni mogu da urade za ispitivanje zločina? Valjda to treba da rade institucije”, kaže nam funkcioner Nikolićevih Naprednjaka Dragan Šormaz, a na podećanje da je inicijativa i pokrenuta pod utiskom da institucije to ne rade, kaže:
“Pa sigurno je da oni ne mogu. Ko će da bude istražitelj, ko tužitelj, a ko sudija tu? Ko, Nataša Kandić?”
Sličnog je stava i Šešeljev zamenik Dragan Todorović
“Znate, naša partija uvek prepoznaje pozadinu nekih poteza, a u ovome prepoznajemo novu prevaru koja nam se sprema i ni u kom slučaju je ne bismo podržali”, rekao je Todorović.
Mladić i genocid
Istovremeno, u Srbiji raste podrška jednom od najodgovornijih ljudi za sudbine koje REKOM želi da rasvetli. Samo jedna trećina građana prijavila bi nadležnima ukoliko bi videla Ratka Mladića. Vladajuće demokrate kažu da svoju odgovornost za takav trend ne vide.
“Takav pad podrške hapšenju Ratka Mladića vidim kao proizvod ukupnih socijalnih i političkih okolnosti, i ukupnog razočaranja građana, a ne kao porast nacionalizma ili podršku nekakvim ratnim stremljenjima tog haškog begunca”, kaže Jelena Trivan.
Ipak, mnogi u Srbiji Ratka Mladića i danas nazivaju herojem. Osim skupštinske deklaracije o Srebrenici iz koje je izostala reč genocid, vlasti temu ratnih zločina retko stavljaju na dnevni red.
Bez obzira na to, u REKOM-u veruju da će među građanima naći podršku za svoju inicijativu. Prema dosadašnjim podacima, u Srbiji je prikupljeno 77 hiljada potpisa.
Nataša Kandić kaže da najviše interesovanja pokazuju građani Kosova, a da najmanju podršku za sada imaju u Hrvatskoj.
“Prema istraživanju agencije IPSOS stratedžik, za ovih desetak dana je najviše potpisa skupljeno na Kosovu, posle toga je Srbija koja znatno zaostaje. Imamo veliku podršku u Sarajevu, a ona je značajno manja u Banjaluci. U Hrvatskoj je prikupljanje potpisa u skladu sa situacijom nakon izrečene presude u Hagu i vidimo da postoji otpor, ali cenimo da je to privremeno. U Crnoj Gori je inicijativa najprihvaćenija, a posebno nas raduje što postoji interesovanje i u Makedoniji, i u Sloveniji”, navela je ona.
Podršku REKOM-u u reigonu dao je i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, te Skupština Crne Gore, a nevladine ogranizacije očekuju da će do marta iduće godine parlamenti svih država regiona doneti ovakvu odluku.
