Grčka zahteva dodatna objašnjenja. Demarš Beogradu iz Atine nakon pada aviona na severu te države, koji je prevozio mine iz Srbije, dodatno je zakomplikovao slučaj.
Srpske vlasti iznele su podatke o teretu i destinaciji ukrajinskog vazduhoplova koji se 16. jula srušio kod Kavale.
Međutim, pozivajući se na izvor iz vlade, atinski mediji javili su da Grčka od Srbije traži odgovor zašto nije blagovremeno obaveštena šta se prevozi tom letelicom.
Grčki list Katimerini navodi da se sa istim zahtevom Grčka obratila i vlastima Ukrajine.
"To može da znači da nešto nije u redu, da možda ima nešto sumnjivo u vezi sa tim prevozom", rekao je Nikos Pelpas, dopisnik grčkog javnog servisa ERT iz Beograda, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Vučić: Sve je čisto kao suza
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nema saznanja o eventualnom grčkom demaršu i da Srbija nema šta da krije.
"Sve je čisto kao suza. Poštovane su sve procedure. Tim avionom išle su vežbovne i osvetljavajuće mine za Bangladeš, što je potvrđeno i od njihove vlade. Nažalost, dogodila se tragična saobraćajna nesreća", rekao je Vučić 18. jula.
On je dodao da će Beograd sačekati eventualni demarš Grčke kako bi se znalo zbog čega je upućen.
Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović saopštio je 17. jula da je avion An-12 za Bangladeš iz Niša prevozio 11,5 tona školskih i osvetljavajućih granata za minobacače. Naveo je da je u pitanju roba beogradske firme Valir i da je transportovana avionom u vlasništvu ukrajinske kargo kompanije Meridijan.
Novinar grčkog javnog servisa Nikos Pelpas veruje u mogućnost i da Atina greškom nije obaveštena o takvom tovaru.
"Može se raditi i o ozbiljnijim stvarima. Da recimo roba ide za Bangladeš, a da je krajnji korisnik neko drugi. Ili da se pored školskih mina prevozilo nešto drugo. Mnoga pitanja otvaraju se ako robu 'krišom' pokušavate da prebacite preko neke zemlje", kaže Pelpas.
On dodaje da je indikativno da slučaj pada An-12, u kom je poginulo svih osam članova posade, vodi tužilac Vrhovnog suda Grčke. Tvrdi da i to govori o ozbiljnosti situacije, jer bi uobičajena bila lokalna nadležnost Kavale ili Soluna.
Oficijelna informacija Ministarstva odbrane Srbije (MOD) je da je taj let na ruti Niš-Aman-Rijad-Ahmedabad-Daka imao uredne dozvole.
Stefanović: Podrška Grčkoj za istragu
Ministar Stefanović demantovao je spekulacije nekih medija da se tim avionom prevozi naoružanje Ukrajini.
"Od 2016. nije izdata dozvola za prevoz naoružanja iz Srbije u Ukrajinu ili Rusiju", naveo je Stefanović.
On je dodao da je Srbija i u ovom slučaju dosledno poštovala međunarodno pravo i ispunila sve međunarodne obaveze.
"Na miru pružamo podršku grčkim vlastima da o svemu sprovedu detaljnu istragu i obaveste javnost", naveo je Stefanović.
Predsednik Vučić ranije je izjavio da Srbija neće slati oružje u Ukrajinu, kao i da neće dozvoliti transport oružja u tu državu preko teritorije Srbije.
Srbija, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, nije se pridružila sankcijama EU Rusiji zbog invazije na Ukrajinu i sa Moskvom održava tradicionalno bliske odnose.
Ministarstvo trgovine Srbije, nadležno za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme, ranije je za RSE navelo da od 2014. Srbija nije izvozila naoružanje u Ukrajinu.
Hronologija nesreće
1. Ukrajinski teretni avion koji je prenosio 11.5 tona oružja ka Bangladešu, poleteo je 16. jula sa aerodroma u Nišu na jugu Srbije oko 18.40h UTC.
2. Avion Antonov An-12 nosio je vojnu opremu proizvedenu u Srbiji u firmi "Valir", uključujući minobacače i granate za obuku.
3. Pao je u plamenu, eksplodirajući pri udaru u polja kukuruza isto veče u 19.47 UTC, u blizini grada Kavale na severu Grčke, dva kilometara od naseljenog mesta. Svih osam članova posade je poginulo i svi su bili Ukrajinci.
4. Svedoci su rekli da je letelica bila u plamenu i da su čuli eksplozije.
5. Pad aviona potvrdio je i Flightradar.24, sistem za praćenje aviona u stvarnom vremenu, koji je naveo da se "teretni avion Meridian An-12BK srušio u blizini Kavale u Grčkoj na putu iz Niša za Amman".
6. Uzrok pada još uvek nije otkriven. Za sada se zna samo da je pilot prijavio problem sa motorom i dobio je dozvolu za prinudno sletanje u Kavalu, ali je signal aviona izgubljen ubrzo nakon poziva u 19.42 GMT.
7. U međuvremenu, Grčka ulaže protest Srbiji zbog toga što nije blagovremeno obaveštena o naoružanju u ukrajinskom avionu.
An-12 vozio novac za Sarajevo
Ukrajinski An-12 koji se prošle subote srušio u Grčkoj nekoliko dana ranije na letu za Sarajevo prevozio je novac za Centralnu banku Bosne i Hercegovine (CBBIH).
"U pitanju je bio uobičajeni transport novca za koji je, po ugovoru, odgovoran dobavljač. Budući da se radi o transportu novca, sve ostale informacije su poverljive", naveli su u CBBIH za RSE.
Kako je zabeleženo na specijalizovanim sajtovima za vazdušni saobraćaj, taj avion u danima pre nesreće leteo je od Pariza do Sarajeva, od Sarajeva do Beograda i zatim od Beograda do Ankare. Pojedina štampa navodi da je potom iz Ankare otišao put Niša, odakle je krenuo na let ka Jordanu u toku kog se srušio.
Kijevska kompanija za vazdušni transport Meridijan (Meridian Air Cargo) nije odgovorila na upit RSE za više detalja o padu njenog aviona na severu Grčke. Ministarstvo odbrane Ukrajine do zaključenja ovog teksta takođe nije odgovorilo na pitanja u vezi sa tim slučajem.
Istraga grčkih vlasti je u toku, te zvaničnih informacija o uzroku pada nema. Tamošnji mediji javili su da su na mestu nesreće odjekivale eksplozije tereta koji je prevozio. Takođe su spekulisali da mu je otkazao jedan od četiri turboelisna motora.
"Govori se da je posada od grčke kontrole leta tražila da se vrati u Niš iako im je bilo ponuđeno da slete u Solun. Čini se da su pokušali da slete na aerodrom u Kavali tek kada je situacija izmakla kontroli", prenosi spekulacije grčkih medija novinar ERT Nikos Pelpas.
On podseća da je vest o demaršu iz Atine za Srbiju došla dva dana nakon nesreće, nakon što su opozicione stranke u Grčkoj optužile vladu da nije pružila dovoljno informacija o srušenom An-12.
"Ne verujem da će javnost do kraja saznati sve detalje. Delom su u igri i politika i međudržavni odnosi, ali najbolje je da sačekamo objašnjenje Beograda", zaključio je Pelpas.
Ništa zvanično od Vlade Grčke
Vlada Grčke nije odgovorila na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem, kao ni grčka ambasada u Beogradu.
Firma Valir čija roba je, po saopštenju ministra Nebojše Stefanovića, bila u avionu koji se srušio na putu za krajnjeg korisnika, odnosno Ministarstvo odbrane Bangladeša, nije odgovorila na pitanje RSE o svom poslovanju i ovom transportu.
Valir je, kako se vidi u državnom privrednom registru, osnovan krajem 2019. godine, sa osnivačkim ulogom od 0,85 evra. Firma je u 2021. godini, kako se vidi iz finansijskih izveštaja, imala prihod od oko 55 miliona evra.
Sama firma javnosti u Srbiji nije poznata.
Mediji u Srbiji i Crnoj Gori su, nakon nesreće, počeli da spekulišu o povezanosti kompanije Valir sa srpskim dilerom oružja na crnoj listi SAD, Slobodanom Tešićem.
Zvanični podaci pokazuju da je direktor kompanije Valir Mladen Bogdanović.
U periodu do juna 2020. godine, međutim, na toj funkciji u kompaniji je bio Stefan Čupković.
Podaci pokazuju i da Čupković jeste ili je bio zastupnik u još nekoliko preduzeća. Jedno od njih zove se Lusor, gde je Čupković bio direktor do 2021. godine.
Vlasnik te firme, koja je registrovana za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, je Khaled Hamed. Firma nema svoj sajt.
O Hamedu su istraživački mediji OCCRP i KRIK već pisali, nazivajući ga partnerom Slobodana Tešića iz Jemena, koji je 2016. godine dobio državljanstvo Srbije.
Hamed je tada novinaru OCCRP/KRIK mejlom kratko odgovorio sa: "Gubi se". Tešićevi advokati su tada novinarima odgovorili da on "nikada nije učestvovao ni na jedan način u bilo kakvim koruptivnim aktivnostima".
RSE nije uspeo da detektuje direktne ili indirektne veze između kompanije Valir i Slobodana Tešića, ili njegove veze sa Khaledom Hamedom ili Stefanom Čupkovićem.
Kompanija Valir osnovana je, inače, 23. decembra 2019. Dve nedelje ranije američko ministarstvo finansija je na spisak preduzeća i pojedinacama kojima je uvelo sankcije zbog korupcije stavilo i, kako se navodilo u saopštenju, "saradnike trgovca oružjem Slobodana Tešića" koji je pod američkim sankcijama od 2017. godine.
Beograd: Nema oružja iz Srbije u Ukrajini
U prethodnih nekoliko godina Srbija je u više navrata dovođena u vezu sa izvozom oružja u Ukrajinu, poslednji put u martu, kada su se na društvenim mrežama i u pojedinim ruskim medijima pojavile fotografije koje navodno prikazuju da se oružje proizvedeno u Srbiji koristi u aktuelnom sukobu u Ukrajini.
Beograd je te navode negirao, dok Ambasada Ukrajine u Beogradu nije želela da komentariše.
Navodi o izvozu preko Poljske
Pitanje izvoza u Ukrajinu u novembru 2019. je pokrenula potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Ona je tada na nalozima na društvenim mrežama objavila da je državno preduzeće Krušik iz Valjeva pregovaralo o prodaji oružja inostranom partneru iz Ukrajine. Takođe, navela je da su mine srpske proizvodnje u Ukrajini završile preko kompanije iz Poljske.
Te navode demantovao je predsednik države Aleksandar Vučić.
Saradnja na tekstu: Miljana Miletić, Andi Mioč, Mila Đurđević i Maja Živanović
Facebook Forum