Belgijska kompanija „Delez“ novi je vlasnik 100 odsto beogradskog trgovinskog lanca „Delta Maxi“ za 932,5 miliona evra. U tu cenu uključena su i neto dugovanja Maksija od 300 miliona evra.
Za mnoge poznavoce ekonomskih prilika ovo i nije novost jer se dugo spekulisalo oko prodaje trgovinskog lanca „Maxi“ kao i razloga zbog čega Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, odustaje od trgovine. Spekuliše se da zbog finansijskih problema želi da reši svoje probleme, ali i da se okreće agrarnom biznisu.
„Osnovno za Srbiju i region što dolazi jedna evropska kompanija koja donosi evropska pravila. Tu je budućnost srpske i privrede u regionu. Drugo Deltadobija finansijsku podršku za dalji svoj razvoj u oblasti agrara i „real estate“ odnosno nekretnina“, kaže prvi čovek Delta Holdinga Miroslav Mišković.
Šta je bilo presudno za novog vlasnika da izdvoji gotovo milijardu evra za vlasništvo u nekretninama više od polovine prodavnica u Srbiji, lanac oko 450 maloprodajnih objekata – od Srbije, preko BiH, Crne Gore, Bugarske i Albanije, do sedam distributivnih centara Delta Maksi.
Predsednik i generalni direktor Deleza Pjer-Olivijer Bekers, kaže da su uvereni da srpska ekonomija ima dobre perspektive.
„Nas ne interesuje kratkoročni profit - mesečni, kvartalni ili godišnji, već da ponudimo ono najbolje što grupa Delez ima da ponudi potrošačima. Još jedan razlog zbog kojeg smo rešili da uđemo na ovo tržište je i što smo mi ubeđeni da će Srbija, kao evropska zemlja, ući u EU, i kada se to dogodi, to će dovesti do širenja tržišsta i rasta obima posla“, kaže Pjer-Olivijer Bekers.
Porez u Srbiji
Pregovori o preuzimanju Delta Maksija počeli u 2010. godini. Povremeno bili "teški" a pratili su ih brojna nagađanja oko toga gde kompanija Delta namerava da plati porez, s obzirom da je registrovala sedište na Kipru. Još ne zna o kojoj je sumi reč.
„Porez će biti plaćen u Srbiji Delta maksi je domaća kompanija i u skladu sa tim nema nikakvih izmena“, kaže Jelena Krstović, direktorka „Delta holdinga“ za korporativne komunikacije.
Miroslav Mišković, foto: Vesna AnđićSredinom prošle godine kada su započeti razgovori o prodaju, usledio je prigovor i poziv predsednika Tadića kompaniji Delta da „izrazi patriotizam“, tako što će transfer poreza platiti u Srbiji a ne preko of šor zona, kako je tada pominjano.
Iako poslovanje kompanije prate razne afere od preuzimanja akcija C-marketa do monopolske pozicije na tržištu, koja je utvrđena sudskom odlukom ali volšebno oborena, poznavaoci prilika oko poslovanja Delta Holdinga, veruju da podaja trgovinskog lanca koji zahvata pedeset odsto trgovine u Srbiji nije mogao dogoditi bez političke pozadine.
“Ta nedozvoljena koncentracija i sada traje. On sve ove godine uživa monopol u maloprodaji Beograda. Ono što on upravo želi je da proda pre nego će Mišković na sudu ipak morati dokazati da je ta nedozvoljena koncentracija postojala sve ove godine“, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Dug od 300 miliona evra
Uprkos mnogim pitanjima koji opterećuju trgovinski lanac „Maksi“, uključujući i ona vezana za vlasništvo, belgijski „Delez“ ušao je u posao verovatno jedan od unosnijih u Srbiji. Kompanija preuzima sve dugove i obaveze Delta Maxija.
„Neverujem da su „Delez“ lako upustio u taj posao. Ja pretpostavljam da oni imaju uvid u sve te probleme i pretpostavljam da će uspeti da se sa tim problemima nose.da li to podrazumeva određenu saglasnost ili razumevanje političkih faktora to ćemo videti.To je u ovakvim stvarima sigurno neminovno, ali videćemo kada se saznaju detalji“, konstatuje u prvoj reakciji ekonomski analitičar Vladimir Gligovor.
Procenjuje se da Delta dobavljačima duguje 300 miliona evra, što je uništilo i deo malih privrednika. Novog inostranog prodavca ovaj dug obavezuje.
Nije nepoznanica da je vlasnik Delta Holdinga novac zaradio uz pomoć države, loših zakona i korumpiranih aparata. Sada i jedni i drugi žele da napuste posao ali i da naplate svoj profit.
„Verovatno vide da je to veliko opterećenje i da ti tajkuni sa nezakonitim zahtevima koje godinama imaju na domaćem tržištu,oni postaju kamen oko vrata toj istoj vlasti. Verovatno je da je sugerisano to da se neke stvari na tržištu moraju srediti i prilagođavati onome što diktira Evropa“, kaže Verica Barać.
Belgijska trgovinska grupa „Delez“ poseduje lanac od 2.800 maloprodajnih objekata u šest zemalja na tri kontinenta i prošle godine je ostvarila prihod od 20,8 milijardi evra sa 137.000 zaposlenih.
Za mnoge poznavoce ekonomskih prilika ovo i nije novost jer se dugo spekulisalo oko prodaje trgovinskog lanca „Maxi“ kao i razloga zbog čega Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta, odustaje od trgovine. Spekuliše se da zbog finansijskih problema želi da reši svoje probleme, ali i da se okreće agrarnom biznisu.
„Osnovno za Srbiju i region što dolazi jedna evropska kompanija koja donosi evropska pravila. Tu je budućnost srpske i privrede u regionu. Drugo Deltadobija finansijsku podršku za dalji svoj razvoj u oblasti agrara i „real estate“ odnosno nekretnina“, kaže prvi čovek Delta Holdinga Miroslav Mišković.
"Ubeđeni smo da će Srbija, kao evropska zemlja, ući u EU, i kada se to dogodi, to će dovesti do širenja tržišsta i rasta obima posla“, kaže Pjer-Olivijer Bekers.
Šta je bilo presudno za novog vlasnika da izdvoji gotovo milijardu evra za vlasništvo u nekretninama više od polovine prodavnica u Srbiji, lanac oko 450 maloprodajnih objekata – od Srbije, preko BiH, Crne Gore, Bugarske i Albanije, do sedam distributivnih centara Delta Maksi.
Predsednik i generalni direktor Deleza Pjer-Olivijer Bekers, kaže da su uvereni da srpska ekonomija ima dobre perspektive.
„Nas ne interesuje kratkoročni profit - mesečni, kvartalni ili godišnji, već da ponudimo ono najbolje što grupa Delez ima da ponudi potrošačima. Još jedan razlog zbog kojeg smo rešili da uđemo na ovo tržište je i što smo mi ubeđeni da će Srbija, kao evropska zemlja, ući u EU, i kada se to dogodi, to će dovesti do širenja tržišsta i rasta obima posla“, kaže Pjer-Olivijer Bekers.
Porez u Srbiji
Pregovori o preuzimanju Delta Maksija počeli u 2010. godini. Povremeno bili "teški" a pratili su ih brojna nagađanja oko toga gde kompanija Delta namerava da plati porez, s obzirom da je registrovala sedište na Kipru. Još ne zna o kojoj je sumi reč.
„Porez će biti plaćen u Srbiji Delta maksi je domaća kompanija i u skladu sa tim nema nikakvih izmena“, kaže Jelena Krstović, direktorka „Delta holdinga“ za korporativne komunikacije.
Iako poslovanje kompanije prate razne afere od preuzimanja akcija C-marketa do monopolske pozicije na tržištu, koja je utvrđena sudskom odlukom ali volšebno oborena, poznavaoci prilika oko poslovanja Delta Holdinga, veruju da podaja trgovinskog lanca koji zahvata pedeset odsto trgovine u Srbiji nije mogao dogoditi bez političke pozadine.
“Ta nedozvoljena koncentracija i sada traje. On sve ove godine uživa monopol u maloprodaji Beograda. Ono što on upravo želi je da proda pre nego će Mišković na sudu ipak morati dokazati da je ta nedozvoljena koncentracija postojala sve ove godine“, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Dug od 300 miliona evra
Uprkos mnogim pitanjima koji opterećuju trgovinski lanac „Maksi“, uključujući i ona vezana za vlasništvo, belgijski „Delez“ ušao je u posao verovatno jedan od unosnijih u Srbiji. Kompanija preuzima sve dugove i obaveze Delta Maxija.
„Neverujem da su „Delez“ lako upustio u taj posao. Ja pretpostavljam da oni imaju uvid u sve te probleme i pretpostavljam da će uspeti da se sa tim problemima nose.da li to podrazumeva određenu saglasnost ili razumevanje političkih faktora to ćemo videti.To je u ovakvim stvarima s
Nije nepoznanica da je vlasnik Delta Holdinga novac zaradio uz pomoć države, loših zakona i korumpiranih aparata. Sada i jedni i drugi žele da napuste posao ali i da naplate svoj profit.
Procenjuje se da Delta dobavljačima duguje 300 miliona evra, što je uništilo i deo malih privrednika. Novog inostranog prodavca ovaj dug obavezuje.
Nije nepoznanica da je vlasnik Delta Holdinga novac zaradio uz pomoć države, loših zakona i korumpiranih aparata. Sada i jedni i drugi žele da napuste posao ali i da naplate svoj profit.
„Verovatno vide da je to veliko opterećenje i da ti tajkuni sa nezakonitim zahtevima koje godinama imaju na domaćem tržištu,oni postaju kamen oko vrata toj istoj vlasti. Verovatno je da je sugerisano to da se neke stvari na tržištu moraju srediti i prilagođavati onome što diktira Evropa“, kaže Verica Barać.
Belgijska trgovinska grupa „Delez“ poseduje lanac od 2.800 maloprodajnih objekata u šest zemalja na tri kontinenta i prošle godine je ostvarila prihod od 20,8 milijardi evra sa 137.000 zaposlenih.
