RSE: Nedavno je promovisana vaša prva knjiga „Zar na Zapadu postoji neki drugi Bog?“. Grubo rečeno, knjiga se bavi temama stereotipa i predrasuda medija prema islamu. Najprije pitanje otkud naslov „Zar na Zapadu postoji neki drugi Bog?“?
Marko: Neka početna ideja mi se javila kad sam čitao knjigu Orhana Pamuka „Snijeg“, gdje se on bavi problemom moderne turske države koja je nominalno sekularna, i u jednom razgovoru šejha, znači religijskog lidera, i jednog običnog vernika koji je posumnjao u svoju veru, oni dolaze do jednog ključnog pitanja - da li u Evropi postoji neki drugi drugi Bog kojima je Turcima iz Turske nepoznat? I onda me to motivisalo da to preuzmem od Pamuka i postavim jedno, naravno otvoreno, pitanje jer ova knjiga sama po sebi nije vredna ako se na to pitanje ne odgovara nakon njenog čitanja. Napisana je iz perspektive islama, islama o kojem je generalno, i to je jedno ne samo moje opažanje nego opažanje svih ljudi koji se bave analizima medija, pogotovo nakon 11. septembra 2001. medijska slika i percepcija islama u medijima negativna.
RSE: Do kakvih podataka ste došli tokom istraživanja? Postoje li te medijske predrasude prema islamu?
Marko Više bih govorio, kad pričamo o medijskom izveštavanja, o stereotipima. Poenta je, kad govorimo o stereotipima prema religijama i prema islamu, da oni mogu da izazovu, ako su tendenciozno plasirani ili ako su selektirani isključivo negativni stereotipi, - a slučaj, kad pričamo o islamu, je to da se islam uglavnom povezuje sa terorizmom u poslednje vreme u tom medijskom diskursu, i sa fundamentalizmom i sa radikalizmom - predrasude kod publike. I te predrasude su već jedna vrsta osećanja uglavnom negativnog, prema nekom objektu. Takve predrasude raširene, medijima potpirivane, izazivaju diskriminaciju. Manifestacije diskriminacije možemo pronaći na više nivoa. Recimo, u kontekstu BiH ja sam u svojoj knjizi naveo kao najradikalniji i najužasniji primer, naravno, antimuslimansku propagandu od strane režimskih medija u Srbiji i u Hrvatskoj koji su izazvali, i nažalost to je i dalje slučaj, trajne posledice, dugročno ukorenjene predrasude prema islamu.
RSE: Koliko je bh. društvo islamofobično?
Knjiga Davora Marka, Foto: Midhat PoturovićMarko: Kad govorimo o bh. društvu, sigurno je da je rat ostavio posledice, pogotovo su ostavili posledice mediji koji su na jedan vrlo primitivan i jedan, za medijsku profesiju, ponižavajući način izveštavali o islamu. I možemo govoriti o određenim delovima bh. društva koji su i dalje izloženi drugačijim oblicima iskrivljavanja slike o drugome, ne tako radikalnim kao što je govor mržnje, ali i dalje možemo govoriti o paralalenim, izolovanim informacionim sistemima.
RSE: U knjizi se, između ostalog, bavite i ulogom i tumačenjem religije u savremenom društvu. Kakva je ta uloga danas u BiH, ali i na području cijele bivše Jugoslavije?
Marko: Uvek kad se govori o značaju i ulozi religije u javnoj sferi, pogotovo u BiH, ljudi govore kako je BiH bazirana na koncepciji etnonacionalizma gde, pored etničke i nacionalne pripadnosti, i religijska pripadnost igra glavnu ulogu i religijski lideri svake od tri velike verske zajednice, to možete isto videti u izveštavanju medija, zauzimaju pozicije koje nisu eksplicitno religijske. već komentarišu i svakodnevne dnevno-političke događaje. Jedna od definicija religije koja je meni bliska jeste ona koju je dao Karl Marks, koji je rekao da je religija opijum za narod. I to se može čitati na dva načina. Prvo, da se kroz religiju može lako manipulisati ljudima zato što je religija zasnovana na takvoj istini koja nije emprijski proverljiva. I drugo tumačnje toga da je religija opijum za narod jeste da ona nudi neki spas, neki lek za dušu, za ljude, i da na taj način pruža utehu.
RSE: Koji su razlozi antimuslimanskog naboja na Balkanu, o kojem također govorite u knjizi „Zar na Zapadu postoji neki drugi Bog?“?
Marko: Vi ste kroz istoriju imali manipulacije od strane raznih vladara, od strane raznih velikih sila - to su istorijski fakti jer su velike sile bile zainteresovane za Balkan zbog te činjenice da je on neko razmeđe različitih svetova - i u takvim spletovima različitih interesa uvek se lako manipulisalo običnim ljudima. A islam se uvek koristio u kontekstu neke priče da je on nešto što je strano, da je on nešto što ne pripada Evropi. To smo imali kad se govorilo o novom ustavu EU gde se tražilo da u preambulu ustava uđe da je EU bazirana na hrišćanskim premisama, na protestantskoj radnoj etici itd. Stalno se u tom kontekstu potencira da je islam nešto strano, a zanemaruje se činjenica da je u BiH on bukvalno deo tradicije, neodvojivi deo tradicije, identiteta ljudi u BiH.
Marko: Neka početna ideja mi se javila kad sam čitao knjigu Orhana Pamuka „Snijeg“, gdje se on bavi problemom moderne turske države koja je nominalno sekularna, i u jednom razgovoru šejha, znači religijskog lidera, i jednog običnog vernika koji je posumnjao u svoju veru, oni dolaze do jednog ključnog pitanja - da li u Evropi postoji neki drugi drugi Bog kojima je Turcima iz Turske nepoznat? I onda me to motivisalo da to preuzmem od Pamuka i postavim jedno, naravno otvoreno, pitanje jer ova knjiga sama po sebi nije vredna ako se na to pitanje ne odgovara nakon njenog čitanja. Napisana je iz perspektive islama, islama o kojem je generalno, i to je jedno ne samo moje opažanje nego opažanje svih ljudi koji se bave analizima medija, pogotovo nakon 11. septembra 2001. medijska slika i percepcija islama u medijima negativna.
U kontekstu BiH ja sam u svojoj knjizi naveo kao najradikalniji i najužasniji primer, naravno, antimuslimansku propagandu od strane režimskih medija u Srbiji i u Hrvatskoj koji su izazvali, i nažalost to je i dalje slučaj, trajne posledice, dugročno ukorenjene predrasude prema islamu.
Marko Više bih govorio, kad pričamo o medijskom izveštavanja, o stereotipima. Poenta je, kad govorimo o stereotipima prema religijama i prema islamu, da oni mogu da izazovu, ako su tendenciozno plasirani ili ako su selektirani isključivo negativni stereotipi, - a slučaj, kad pričamo o islamu, je to da se islam uglavnom povezuje sa terorizmom u poslednje vreme u tom medijskom diskursu, i sa fundamentalizmom i sa radikalizmom - predrasude kod publike. I te predrasude su već jedna vrsta osećanja uglavnom negativnog, prema nekom objektu. Takve predrasude raširene, medijima potpirivane, izazivaju diskriminaciju. Manifestacije diskriminacije možemo pronaći na više nivoa. Recimo, u kontekstu BiH ja sam u svojoj knjizi naveo kao najradikalniji i najužasniji primer, naravno, antimuslimansku propagandu od strane režimskih medija u Srbiji i u Hrvatskoj koji su izazvali, i nažalost to je i dalje slučaj, trajne posledice, dugročno ukorenjene predrasude prema islamu.
RSE: Koliko je bh. društvo islamofobično?
RSE: U knjizi se, između ostalog, bavite i ulogom i tumačenjem religije u savremenom društvu. Kakva je ta uloga danas u BiH, ali i na području cijele bivše Jugoslavije?
Marko: Uvek kad se govori o značaju i ulozi religije u javnoj sferi, pogotovo u BiH, ljudi govore kako je BiH bazirana na koncepciji etnonacionalizma gde, pored etničke i nacionalne pripadnosti, i religijska pripadnost igra glavnu ulogu i religijski lideri svake od tri velike verske zajednice, to možete isto videti u izveštavanju medija, zauzimaju pozicije koje nisu eksplicitno religijske. već komentarišu i svakodnevne dnevno-političke događaje. Jedna od definicija religije koja je meni bliska jeste ona koju je dao Karl Marks, koji je rekao da je religija opijum za narod. I to se može čitati na dva načina. Prvo, da se kroz religiju može lako manipulisati ljudima zato što je religija zasnovana na takvoj istini koja nije emprijski proverljiva. I drugo tumačnje toga da je religija opijum za narod jeste da ona nudi neki spas, neki lek za dušu, za ljude, i da na taj način pruža utehu.
Islam se uvek koristio u kontekstu neke priče da je on nešto što je strano, da je on nešto što ne pripada Evropi.
Marko: Vi ste kroz istoriju imali manipulacije od strane raznih vladara, od strane raznih velikih sila - to su istorijski fakti jer su velike sile bile zainteresovane za Balkan zbog te činjenice da je on neko razmeđe različitih svetova - i u takvim spletovima različitih interesa uvek se lako manipulisalo običnim ljudima. A islam se uvek koristio u kontekstu neke priče da je on nešto što je strano, da je on nešto što ne pripada Evropi. To smo imali kad se govorilo o novom ustavu EU gde se tražilo da u preambulu ustava uđe da je EU bazirana na hrišćanskim premisama, na protestantskoj radnoj etici itd. Stalno se u tom kontekstu potencira da je islam nešto strano, a zanemaruje se činjenica da je u BiH on bukvalno deo tradicije, neodvojivi deo tradicije, identiteta ljudi u BiH.
