Daniel Serwer, iz Centra za transatlantske odnose na Johns Hopkins univerzitetu u Washingtonu u intervjuu za RSE analizira situaciju u zemljama regiona, osvrće se na izveštaj Dika Martija o trgovini organima, odlazak Mila Đukanovića sa mesta premijera Crne Gore, postizbornu BiH, slučaj Sanader, kao i na šanse Srbije da dobije status kandidata za EU.
Serwer: Mislim da se može reći da je region zabeležio izvestan stepen postojanog napretka. Svakako bih izdvojio praktično kompletiran proces pristupnih pregovora Hrvatske za članstvo u Evropsku uniju. U pozitivan razvoj događaja uvrstio bih i odluku Međunarodnog suda pravde koji je, konačno, razrešio pravni status kosovske deklaracije nezavisnosti, što je svakako - bar u principu - otvorilo put za dijalog između Prištine i Beograda. Smatram da je snaženje ne-etnički definisanih političkih snaga, posebno u Bosni i Hercegovini, takođe dobar znak, a ima i nekih dobrih vibracija u pogledu rešenja problema imena Makedonije.
Serwer: Ja bih taj izveštaj okarakterisao upravo onako kako je i sam Marty učinio, u članu 175. A pomenuti član kaže: naš zadatak nije da sprovodimo krivičnu istragu zato što nismo ovlašćeni da to činimo, a kamoli da izričemo presude o krivici ili nevinosti. Mislim da nije bilo pošteno staviti tu izjavu tek u član 175, posle 174 paragrafa. To je trebalo da bude prvi član izveštaja.
Izveštaj Dicka Martyja
Serwer: To je sasvim legitiman apel, ali pitanje je koje telo to treba da to učini. Ne verujem da su bilo kosovsko, bilo srpsko pravosuđe u poziciji da to obave.
Serwer: Mislim da je to jedna mogućnost. Međutim, EULEX pravosudna misija ima mandat da deluje na Kosovu, ali ne i u Albaniji. Smatram, međutim, da se, ako postoji dobra volja da se sedne i otvori ovo pitanje, može doći do razumnog rešenja. Verujem da će diplomati to i činiti. Izuzetno je važno da se navodi o ovakvim zločinima temeljno istraže, zato što godinama cirkulišu, ali su još uvek nedokazani. Zaista, kad pogledate Martyjev izveštaj, videćete da on ne sadrži konkretne, snažne, dokaze. Kad su u pitanju neke optužbe, posebno one koje se odnose na premijera Thacija, imamo ono što bi američki sudovi okarakterisali kao glasine, kao nepouzdane iskaze trećih lica. Dakle, mislim da mora da se otvori temeljna krivična istraga, koja će podrazumevati sofisticiranu forensičku tehniku i program zaštite svedoka. Ako to bude radio EULEX, imaćemo odgovarajuću forensiku, ali zaštita svedoka bi predstavljala veliki problem jer ne možete zaštititi svedoke na Kosovu ili u Albaniji. Njih i njihove porodice morale bi prihvatiti i zaštititi treće zemlje.
Stav o svealbanskom ujedinjenju je pogubna ideja
Serwer: Svakako je to nanelo štetu Kosovu i Thaciju. Smatram, međutim, da je izborni proces koji je još u toku na Kosovu veoma važan, zato što je od vitalnog značaja da prepustimo građanima Kosova da svojim glasovima odluče da li će gospodin Thaci ili neko drugi nastaviti da predstavlja Kosovo. Odluka o tome ne treba da se donosi u Vašingtonu ili Briselu nego na Kosovu, a izbori su najbolji način za to. Moram, međutim, reći da sam veoma razočaran kvalitetom izbornog procesa u prvom krugu zato što je vrlo očigledno da je bilo neregularnosti. Zato je izuzetno važno da ponovljeno glasanje na nekim biračkim mestima protekne regularno i da, zatim, dobijemo verodostojnu odluku građana Kosova o tome ko će ih predvoditi u narednom periodu.
Serwer: Kosovo zaostaje kako god okrenete jer se još uvek nalazi u fazi izgradnje institucija. Ono još uvek nema ni tradiciju, ni institucije vlasti koje Srbija ima, ono nema ni ekonomiju koju ima Srbija, pa čak i Bosna – dakle, ono zaostaje za drugima. Ali, ukoliko bude dodatnih pritisaka da se Kosovo obeshrabruje na putu svoje evrointegracije, to svakako neće biti dobro za čitav region. Otuda je veoma važno da se Kosovo stalno priprema i sprovodi nužne reforme, da počne da stiže ostale zemlje u regionu.
Serwer: Mislim da je dobro što je “Samoopredeljenje” učestvovalo na izborima i što će sada imati predstavnike u parlamentu, tako da će svoje stavove, čak i one sa kojima se ja ne slažem, otvoreno iznositi u skupštini.
Serwer: Tačno - i te stavove. Mislim da nikome nije od pomoći i koristi da krije da i takve ideje postoje, zato što one zaista postoje u delu albanske zajednice.Ti stavovi nisu većinski nego manjinski, ali oni su, ipak, prisutni i zato treba da budu iznošeni na svetlo dana. Stav o svealbanskom ujedinjenju je užasna ideja, ona je pogubna po sve u regionu – i po građane Kosova, i po građane Srbije i Albanije i drugih suseda. Dakle, na pitanje da li mi se ta ideja dopada, odgovor je – ne. A ako me pitate treba li ona da se javno iznosi, odgovaram – da. Zato što je politički zdravije uperiti na nju dnevno svetlo i učiniti da bude podložna javnoj polemici i kritici.
Najbolja osveta je dobro upravljati
Serwer: On je bio pod snažnim pritiscima dela međunarodne zajednice mnogo puta do sada, ali zašto je odlučio da odstupi tek sada, a odbijao da to učini mnogo puta ranije – zaista ne znam. Smatram, međutim, da je nešto drugo u ovom kontekstu važnije – a to je da je od vitalnog značaja za demokratski sistem kako miran dolazak na vlast, tako i miran odlazak sa vlasti.
Novi i stari premijer, Igor Lukšić i Milo Đukanović, 29. decembar 2010.
Serwer: Ne znam zaista, Lukšića nisam sretao. Međutim, treba jasno reći sledeće: strateški politički pravac u zemljama Zapadnog Balkana odavno je definisan, tako da na njega ne može uticati okolnost da je ovaj ili onaj pojedinac preuzeo vlast. Glavni cilj je sprovođenje paketa reformi neophodnih za učlanjenje u Evropsku uniju. Dakle, taj cilj se neće menjati. Jedino što onda ostaje jeste pitanje koliko će novi premijer biti uspešan i efikasan u izvršavanju zadataka koji tom cilju vode. Rekao bih da je Crna Gora ostvarila veoma dobar napredak na putu svojih evroatlantskih integracija. Znate, ja imam običaj da dajem ovakav savet: kakvi god problemi da se pojave, kakve god prepreke – najbolja osveta je da dobro upravljate. Dakle, nema drugog izbora nego se pripremiti za Evropsku uniju, što brže približiti zemlje Zapadnog Balkana evropskoj porodici, a oni koji u tome budu bili najuspešniji i najefikasniji svakako će biti nagrađeni.
Serwer: Ukoliko Ivo Sanader bude imao fer suđenje– to će biti pozitivan znak. A on na kraju može biti ili osuđen ili oslobođen optužbi. Ljudi se još nisu navikli na nezavisno pravosuđe koje tretira premijera ili bivšeg premijera kao bilo kog drugog građanina. Ali, to je istovremeno i pravosudni sistem koji može presuditi da on nije kriv. Dakle, važno je da se uzdržimo od prejudiciranja i politizovanja dok ne budemo imali pravosnažnu presudu.
Pitanje Mladića za Srbiju od najvitalnijeg značaja
Serwer: Ono što Srbija mora da ispuni podrazumeva i tehničke i političke uslove. Srbija, rekao bih, dobro napreduje u realizaciji tog tehničkog dela zahteva.
Serwer: Smatram da je rešenje pitanje Mladića za Srbiju zaista od najvitalnijeg značaja. I kad to kažem, čak ne mislim da je to pre svega radi hapšenja Mladića nego da otkrijemo zašto Mladić još uvek nije isporučen Hagu. Razlog tome ja vidim u neuspehu Srbije da reformiše svoje bezbednosne službe. To je, rekao bih, direktno povezano sa pitanjem Mladićevog hapšenja. Kad se on nađe u Hagu, biće to jasan signal da je nastupio kraj igre za srpske nereformisane službe bezbednosti. Da sam u poziciji da odlučujem o prijemu u Evropsku uniju, sasvim sigurno ne bih u svoje redove primio zemlju sa nereformisanim tajnim službama.
Serwer: Ja verujem da će Mladić biti uhapšen onog dana kada bude jasno da je to apsolutni uslov da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju. Onog dana kada srpska politička elita poveruje da nema alternative i da to mora učiniti, ona će Mladića i uhapsiti, baš kao što je uhapsila i Karadžića.
Serwer: Ne, po mom mišljenju on u to nije potpuno uveren.
Serwer: Pa, činjenica da Mladić nije uhapšen. Postoje praktično samo dve mogućnosti: srpska vlast zna ili može da zna gde je Mladić, ali odbija da ga uhapsi ili – ne zna gde je. Ako je ovo drugo slučaj – da ne zna gde je - nekompetencija je još veća nego u prvom slučaju. Pa, bar sada je jasno da je samo do pre par godina Mladića štitila srpska vlast.
Serwer: To može biti i tačno, ali kad je ta vlada formirana, trebalo je da uspostavi čvrstu kontrolu nad bezbednosnim službama.
Silajdžić je bio katastrofa u poslednje četiri godine
Prilikom jedne od potraga za Ratkom Mladićem, februar 2010. Foto: Vesna Anđić
Serwer: Ali, ima li ijednog razloga da ne uđe u tu bitku? Nije li dovoljan razlog da se u nju uđe činjenica da su te nereformisane tajne službe ubile bivšeg premijera?
Serwer: O, da, svakako. i Evropljani i Amerikanci snizili su pritisak za izručenje Mladića, slali ambivalentne signale i ti signali su u Srbiji uspešno primljeni. I sve dok ne pošalju nedvosmislenu poruku, ništa se neće promeniti. A kad jasno budu poručili da je Mladić apsolutni uslov, on će veoma brzo biti i uhapšen.
Serwer: Šta reći: Dodik je još uvek nepopustljiv, ali je, uprkos tome, njegova saradnja neophodna za formiranje centralne vlade u Sarajevu. Što god duže bude prolongirao formiranje te vlade, to će duže tvrditi da je Bosna disfunkcionalna država. To je zaista veoma zabrinjavajuće.
Serwer: Biću sasvim otvoren: Haris Silajdžić je bio katastrofa u poslednje četiri godine. Apsolutno ništa nije postigao, zbog čega je teško pretpostaviti da situacija neće biti lakša sa Bakirom Izetbegovićem. Ne zato što je Bakir Izetbegović perfektan političar nego zato što on nije Haris Silajdžić. Mislim da nam to daje izvesnu nadu, ali, na vozačkom mestu je, ipak, Dodik. A sve dok je on na tom mestu, stvari u Bosni i Hercegovini neće ići u dobrom pravcu. Zato što je Dodik istinski okrenut separatizmu. Oni koji misle da on nema takve namere – grdno se varaju. On te namere ima – i to ne samo zato što je srpski nacionalista nego i zato što je jedini način da bude siguran da će izbeći da bude optužen za sve što je radio da ima svoju sopstvenu državicu. Međutim, to mu se neće ostvariti zato što Srbija to ne želi. A ne želi zato što perfektno dobro razume da bi podrška eventualnoj deklaraciji nezavisnosti Republike Srpske imala najgore zamislive posledice po Beograd. Upravo zato svi sagovornici iz Srbije govore da podržavaju jedinstvenu Bosnu. Problem je, međutim, u tome što oni podržavaju nefunkcionalnu dejtonsku Bosnu. Pre par meseci imao sam ovde u Vašingtonu razgovor sa ministrom Božidarom Đelićem. Tom prilikom me je pitao - Zašto vi ne podržavate dejtonsku Bosnu? Odgovorio sam: Zato što dejtonska Bosna ne može da uvede Bosnu u Evropsku uniju. Onda sam ja upitao njega - A zašto vi ne stanete iza onakve Bosne koja tu državu može uvesti u Evropsku uniju? I upravo je to pitanje na koje još nemamo odgovor - kako formirati funkcionalnu Bosnu koja može stići do Evropske unije kad Republika Srpska to ne želi. A ona to ne želi.
RSE: Kako biste ocenili političku prošlu godinu u zemljama Zapadnog Balkana?
Serwer: Mislim da se može reći da je region zabeležio izvestan stepen postojanog napretka. Svakako bih izdvojio praktično kompletiran proces pristupnih pregovora Hrvatske za članstvo u Evropsku uniju. U pozitivan razvoj događaja uvrstio bih i odluku Međunarodnog suda pravde koji je, konačno, razrešio pravni status kosovske deklaracije nezavisnosti, što je svakako - bar u principu - otvorilo put za dijalog između Prištine i Beograda. Smatram da je snaženje ne-etnički definisanih političkih snaga, posebno u Bosni i Hercegovini, takođe dobar znak, a ima i nekih dobrih vibracija u pogledu rešenja problema imena Makedonije.
RSE: Kako biste kvalifikovali udarac koji je stigao sredinom decembra, u obliku izveštaja Dicka Martyja?
Serwer: Ja bih taj izveštaj okarakterisao upravo onako kako je i sam Marty učinio, u članu 175. A pomenuti član kaže: naš zadatak nije da sprovodimo krivičnu istragu zato što nismo ovlašćeni da to činimo, a kamoli da izričemo presude o krivici ili nevinosti. Mislim da nije bilo pošteno staviti tu izjavu tek u član 175, posle 174 paragrafa. To je trebalo da bude prvi član izveštaja.
RSE: Istovremeno je, međutim, Marty pozvao pravosuđe da otvori istragu o navodima njegovog izveštaja.
Serwer: To je sasvim legitiman apel, ali pitanje je koje telo to treba da to učini. Ne verujem da su bilo kosovsko, bilo srpsko pravosuđe u poziciji da to obave.
RSE: Šta je sa pravosuđem EULEX-a?
Serwer: Mislim da je to jedna mogućnost. Međutim, EULEX pravosudna misija ima mandat da deluje na Kosovu, ali ne i u Albaniji. Smatram, međutim, da se, ako postoji dobra volja da se sedne i otvori ovo pitanje, može doći do razumnog rešenja. Verujem da će diplomati to i činiti. Izuzetno je važno da se navodi o ovakvim zločinima temeljno istraže, zato što godinama cirkulišu, ali su još uvek nedokazani. Zaista, kad pogledate Martyjev izveštaj, videćete da on ne sadrži konkretne, snažne, dokaze. Kad su u pitanju neke optužbe, posebno one koje se odnose na premijera Thacija, imamo ono što bi američki sudovi okarakterisali kao glasine, kao nepouzdane iskaze trećih lica. Dakle, mislim da mora da se otvori temeljna krivična istraga, koja će podrazumevati sofisticiranu forensičku tehniku i program zaštite svedoka. Ako to bude radio EULEX, imaćemo odgovarajuću forensiku, ali zaštita svedoka bi predstavljala veliki problem jer ne možete zaštititi svedoke na Kosovu ili u Albaniji. Njih i njihove porodice morale bi prihvatiti i zaštititi treće zemlje.
Stav o svealbanskom ujedinjenju je pogubna ideja
RSE: U kojoj meri je sve ovo uzdrmalo proces priznavanja kosovske nezavisnosti kao i Thacijevu političku poziciju?
Serwer: Svakako je to nanelo štetu Kosovu i Thaciju. Smatram, međutim, da je izborni proces koji je još u toku na Kosovu veoma važan, zato što je od vitalnog značaja da prepustimo građanima Kosova da svojim glasovima odluče da li će gospodin Thaci ili neko drugi nastaviti da predstavlja Kosovo. Odluka o tome ne treba da se donosi u Vašingtonu ili Briselu nego na Kosovu, a izbori su najbolji način za to. Moram, međutim, reći da sam veoma razočaran kvalitetom izbornog procesa u prvom krugu zato što je vrlo očigledno da je bilo neregularnosti. Zato je izuzetno važno da ponovljeno glasanje na nekim biračkim mestima protekne regularno i da, zatim, dobijemo verodostojnu odluku građana Kosova o tome ko će ih predvoditi u narednom periodu.
RSE: Gospodin Tim Judah izjavio je u nedavnom intervjuu za BBC da bi bilo veoma opasno po region ako bi Kosovo nastavilo da zaostaje za drugim zemljama regiona.
Kosovo zaostaje kako god okrenete, jer se još uvek nalazi u fazi izgradnje institucija.
RSE: Šta mislite o pokretu “Samoopredeljenje” i njegovom izbornom uspehu?
Serwer: Mislim da je dobro što je “Samoopredeljenje” učestvovalo na izborima i što će sada imati predstavnike u parlamentu, tako da će svoje stavove, čak i one sa kojima se ja ne slažem, otvoreno iznositi u skupštini.
RSE: i stavove kao što je, recimo, pan-albansko ujedinjenje?
Serwer: Tačno - i te stavove. Mislim da nikome nije od pomoći i koristi da krije da i takve ideje postoje, zato što one zaista postoje u delu albanske zajednice.Ti stavovi nisu većinski nego manjinski, ali oni su, ipak, prisutni i zato treba da budu iznošeni na svetlo dana. Stav o svealbanskom ujedinjenju je užasna ideja, ona je pogubna po sve u regionu – i po građane Kosova, i po građane Srbije i Albanije i drugih suseda. Dakle, na pitanje da li mi se ta ideja dopada, odgovor je – ne. A ako me pitate treba li ona da se javno iznosi, odgovaram – da. Zato što je politički zdravije uperiti na nju dnevno svetlo i učiniti da bude podložna javnoj polemici i kritici.
Najbolja osveta je dobro upravljati
RSE: Krajem godine imali smo još jedan važan događaj. Premijer Crne Gore Milo Đukanović odlučio je da podnese ostavku. Po vašem sudu, da li to jeste ili nije učinjeno pod pritiskom međunarodnih činilaca?
Serwer: On je bio pod snažnim pritiscima dela međunarodne zajednice mnogo puta do sada, ali zašto je odlučio da odstupi tek sada, a odbijao da to učini mnogo puta ranije – zaista ne znam. Smatram, međutim, da je nešto drugo u ovom kontekstu važnije – a to je da je od vitalnog značaja za demokratski sistem kako miran dolazak na vlast, tako i miran odlazak sa vlasti.
RSE: Verujete li da će gospodin Igor Lukšić, novi premijer, biti nosilac diskontinuiteta ili kontinuiteta Đukanovićeve politike?
Serwer: Ne znam zaista, Lukšića nisam sretao. Međutim, treba jasno reći sledeće: strateški politički pravac u zemljama Zapadnog Balkana odavno je definisan, tako da na njega ne može uticati okolnost da je ovaj ili onaj pojedinac preuzeo vlast. Glavni cilj je sprovođenje paketa reformi neophodnih za učlanjenje u Evropsku uniju. Dakle, taj cilj se neće menjati. Jedino što onda ostaje jeste pitanje koliko će novi premijer biti uspešan i efikasan u izvršavanju zadataka koji tom cilju vode. Rekao bih da je Crna Gora ostvarila veoma dobar napredak na putu svojih evroatlantskih integracija. Znate, ja imam običaj da dajem ovakav savet: kakvi god problemi da se pojave, kakve god prepreke – najbolja osveta je da dobro upravljate. Dakle, nema drugog izbora nego se pripremiti za Evropsku uniju, što brže približiti zemlje Zapadnog Balkana evropskoj porodici, a oni koji u tome budu bili najuspešniji i najefikasniji svakako će biti nagrađeni.
RSE: Dotaknimo na trenutak i Hrvatsku. Njen bivši premijer Ivo Sanader sada je pod istragom zbog sumnji o visokoj korupciji. To je u ovom delu sveta novina – da političari tako visokog ranga prestanu da budu nekažnjivi. Je li to pozitivan znak i za druge zemlje regiona?
Serwer: Ukoliko Ivo Sanader bude imao fer suđenje– to će biti pozitivan znak. A on na kraju može biti ili osuđen ili oslobođen optužbi. Ljudi se još nisu navikli na nezavisno pravosuđe koje tretira premijera ili bivšeg premijera kao bilo kog drugog građanina. Ali, to je istovremeno i pravosudni sistem koji može presuditi da on nije kriv. Dakle, važno je da se uzdržimo od prejudiciranja i politizovanja dok ne budemo imali pravosnažnu presudu.
Pitanje Mladića za Srbiju od najvitalnijeg značaja
RSE: Kako procenjujete šanse Srbije da krajem godine dobije status kandidata za EU? Da li je to realno ili preoptimistično očekivanje?
Serwer: Ono što Srbija mora da ispuni podrazumeva i tehničke i političke uslove. Srbija, rekao bih, dobro napreduje u realizaciji tog tehničkog dela zahteva.
RSE: Da, ali Ratko Mladić je još na slobodi.
Serwer: Smatram da je rešenje pitanje Mladića za Srbiju zaista od najvitalnijeg značaja. I kad to kažem, čak ne mislim da je to pre svega radi hapšenja Mladića nego da otkrijemo zašto Mladić još uvek nije isporučen Hagu. Razlog tome ja vidim u neuspehu Srbije da reformiše svoje bezbednosne službe. To je, rekao bih, direktno povezano sa pitanjem Mladićevog hapšenja. Kad se on nađe u Hagu, biće to jasan signal da je nastupio kraj igre za srpske nereformisane službe bezbednosti. Da sam u poziciji da odlučujem o prijemu u Evropsku uniju, sasvim sigurno ne bih u svoje redove primio zemlju sa nereformisanim tajnim službama.
Verujem da će Mladić biti uhapšen onog dana kada bude jasno da je to apsolutni uslov da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju.
RSE: Verujete li da će Mladić biti uhvaćen do kraja ove godine?
Serwer: Ja verujem da će Mladić biti uhapšen onog dana kada bude jasno da je to apsolutni uslov da Srbija dobije status kandidata za Evropsku uniju. Onog dana kada srpska politička elita poveruje da nema alternative i da to mora učiniti, ona će Mladića i uhapsiti, baš kao što je uhapsila i Karadžića.
RSE: Dakle, iz toga što kažete proizilazi da gospodin Tadić još nije uveren da je hapšenje Mladića uslov da Srbija dobije kandidaturu za EU?
Serwer: Ne, po mom mišljenju on u to nije potpuno uveren.
RSE: Šta vam govori da nije?
Serwer: Pa, činjenica da Mladić nije uhapšen. Postoje praktično samo dve mogućnosti: srpska vlast zna ili može da zna gde je Mladić, ali odbija da ga uhapsi ili – ne zna gde je. Ako je ovo drugo slučaj – da ne zna gde je - nekompetencija je još veća nego u prvom slučaju. Pa, bar sada je jasno da je samo do pre par godina Mladića štitila srpska vlast.
RSE: Da, ali Tadić kaže da je to bilo do formiranja njegove vlade.
Serwer: To može biti i tačno, ali kad je ta vlada formirana, trebalo je da uspostavi čvrstu kontrolu nad bezbednosnim službama.
Silajdžić je bio katastrofa u poslednje četiri godine
RSE: Da li i vi verujete da je Tadić previše oprezan političar i da se boji da uđe u bitku sa bezbednosnim službama?
Serwer: Ali, ima li ijednog razloga da ne uđe u tu bitku? Nije li dovoljan razlog da se u nju uđe činjenica da su te nereformisane tajne službe ubile bivšeg premijera?
RSE: Da li za to što srpska vlast nije uverena da je hapšenje Mladića uslov za dobijanje EU kandidature krivite i Vašington i Brisel?
Serwer: O, da, svakako. i Evropljani i Amerikanci snizili su pritisak za izručenje Mladića, slali ambivalentne signale i ti signali su u Srbiji uspešno primljeni. I sve dok ne pošalju nedvosmislenu poruku, ništa se neće promeniti. A kad jasno budu poručili da je Mladić apsolutni uslov, on će veoma brzo biti i uhapšen.
RSE: Hajdemo malo u post-izbornu Bosnu i Hercegovinu.
Serwer: Šta reći: Dodik je još uvek nepopustljiv, ali je, uprkos tome, njegova saradnja neophodna za formiranje centralne vlade u Sarajevu. Što god duže bude prolongirao formiranje te vlade, to će duže tvrditi da je Bosna disfunkcionalna država. To je zaista veoma zabrinjavajuće.
RSE: Ipak, sa gospodinom Bakirom Izetbegovićem u državnom predsedništvu, da li bi se, ipak, mogao očekivati bar minimalni stepen saglasnosti između Sarajeva i Banjaluke?
Svi sagovornici iz Srbije govore da podržavaju jedinstvenu Bosnu. Problem je, međutim, u tome što oni podržavaju nefunkcionalnu dejtonsku Bosnu.
Serwer: Biću sasvim otvoren: Haris Silajdžić je bio katastrofa u poslednje četiri godine. Apsolutno ništa nije postigao, zbog čega je teško pretpostaviti da situacija neće biti lakša sa Bakirom Izetbegovićem. Ne zato što je Bakir Izetbegović perfektan političar nego zato što on nije Haris Silajdžić. Mislim da nam to daje izvesnu nadu, ali, na vozačkom mestu je, ipak, Dodik. A sve dok je on na tom mestu, stvari u Bosni i Hercegovini neće ići u dobrom pravcu. Zato što je Dodik istinski okrenut separatizmu. Oni koji misle da on nema takve namere – grdno se varaju. On te namere ima – i to ne samo zato što je srpski nacionalista nego i zato što je jedini način da bude siguran da će izbeći da bude optužen za sve što je radio da ima svoju sopstvenu državicu. Međutim, to mu se neće ostvariti zato što Srbija to ne želi. A ne želi zato što perfektno dobro razume da bi podrška eventualnoj deklaraciji nezavisnosti Republike Srpske imala najgore zamislive posledice po Beograd. Upravo zato svi sagovornici iz Srbije govore da podržavaju jedinstvenu Bosnu. Problem je, međutim, u tome što oni podržavaju nefunkcionalnu dejtonsku Bosnu. Pre par meseci imao sam ovde u Vašingtonu razgovor sa ministrom Božidarom Đelićem. Tom prilikom me je pitao - Zašto vi ne podržavate dejtonsku Bosnu? Odgovorio sam: Zato što dejtonska Bosna ne može da uvede Bosnu u Evropsku uniju. Onda sam ja upitao njega - A zašto vi ne stanete iza onakve Bosne koja tu državu može uvesti u Evropsku uniju? I upravo je to pitanje na koje još nemamo odgovor - kako formirati funkcionalnu Bosnu koja može stići do Evropske unije kad Republika Srpska to ne želi. A ona to ne želi.
