Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dančenko za RSE: Priznavanje Kosova je zamrznuto


Igor Dančenko
Iako je za dve godine već 65 država priznalo nezavisnost Kosova, Igor Dančenko, ekspert u vašingtonskom Brookings institutu u intervjuu za RSE ocenjuje da ipak nije postignut značajan uspeh po tom pitanju.

Za dve godine od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 65 od ukupno 192 zemlje-članice Ujedinjenih nacija priznalo je Kosovo. Članstvo u Ujedinjenim nacijama, međutim, nije izgledan cilj zbog prava veta kojim raspolažu stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Kina.

Srbija je u međuvremenu preko UN pokrenula akciju pri Međunarodnom sudu pravde za savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti.

Igor Dančenko, ekspert u vašingtonskom Brookings institutu, najpre se osvrće na dve godine nezavisnog Kosova i dinamiku njegovog priznavanja.

Dančenko: “Nije odveć veliki broj zemalja koje su priznale Kosovo za protekle dve godine od kada je proglasilo nezavisnost. Sjedinjene Države nisu postigle značajniji uspeh, posebno ne u nastojanju da Kosovo priznaju Ruska federacija i Kina. Ovo su dve ključne zemlje i kada bi one nekim sticajem okolnosti priznale nezavisnost Kosova, Srbija bi mogla smatrati da je tu teritoriju definitivno izgubila, čak i na diplomatskom planu. U ovom trenutku,
Preko ovog, za Rusiju manje interesantnog, regiona – Srbije i Kosova – Moskva zapravo poručuje da traži podršku u kontekstu značajnijih nesaglasnosti koje ima sa Evropskom unijom i NATO-om....
međutim, čini se da je slika prilično “zamrznuta”. Razume se, situacija se može i promeniti ako bi se promenio sam status Kosova – u slučaju da se, recimo, Kosovo pridruži Albaniji, što nije verovatno da bi se u dogledno vreme moglo desiti, ali što na duži rok ne mora biti nezamislivo. Stanje stvari moglo bi se promeniti i kad bi Kosovo, odnosno, Srbija, bili primljeni u Evropsku uniju ili NATO savez.

RFE: U polemici koja se u poslednje vreme vodila u Srbiji o tome da li zemlja treba ili ne treba da uđe u NATO čuo se i stav ruskih predstavika ovde da bi Moskva mogla preispitati svoju poziciju nepriznavanja Kosova ako bi Srbija odlučila da se učlani u NATO. Kako čitate ovo upozorenje?
Dančenko: Verujem da se iza tog upozorenja zapravo može videti nešto važnije što Rusija ima na “meniju”. Preko ovog, za Rusiju manje interesantnog, regiona – Srbije i Kosova – Moskva zapravo poručuje da traži podršku u kontekstu značajnijih nesaglasnosti koje ima sa Evropskom unijom i NATO-om. Kao što je poznato, Rusija se oduvek protivila širenju Alijanse. A nedavno je predložila novu evropsku bezbednosnu arhitekturu koja bi po njenom mišljenju trebalo da postane nedeljiv panevropski bezbednosni sistem. Novi i sveobuhvatni bezbednosni aranžman između Vašingtona, Brisela i Moskve je, podsetimo se, izložio i obrazložio sam predsednik Medvedev i ta ponuda Rusije je još na stolu. Rusku platformu nedeljive evropske bezbednosne arhitekture već je podržao novoizabrani ukrajinski predsednik Viktor Janukovič. Rusija, razume se, očekuje diplomatsku podršku za svoju bezbednosnu platformu i od drugih država, pre svih od zemalja koje su nekad činile Sovjetski Savez – naročito od Ukrajine, Belorusije, Kazahstana. Ali, veoma je moguće da podršku i prihvatanje očekuje i od drugih država, pre svih svojih saveznica, kao što su Srbija i još neke istočnoevropske zemlje. Dakle, Rusija se nada da će se Srbija, umesto ambicije da se uključi u NATO, odlučiti da podrži ruski predlog novog evropskog bezbednosnog sistema. Po Srbiju je, međutim, izuzetno nesrećna okolnost što se u ovom kontekstu Kosovo može koristiti kao politička karta kojom bi se na nju mogao vršiti pritisak.”

RFE: Kako objašnjavate novu rusku vojnu doktrinu u kojoj se NATO vidi kao najveća pretnja po rusku bezbednost?
Dančenko: Slažem se da je Rusija svoju novu vojnu doktrinu objavila oštrijim tonom, ali nema ničeg novog u njoj. To je samo adaptirana verzija doktrine koja je već postojala pre nekoliko godina. U suštini, Rusija vidi NATO kao svog glavnog potencijalnog protivnika, pošto i NATO Rusiju tako vidi. Moskva je zadržala opciju preventivnog nuklearnog udara, ali ni to nije novina. U ovom kontekstu ne treba zaboraviti da Rusija zapravo traži koncesije,
Dakle, Rusija se nada da će se Srbija, umesto ambicije da se uključi u NATO, odlučiti da podrži ruski predlog novog evropskog bezbednosnog sistema. Po Srbiju je, međutim, izuzetno nesrećna okolnost što se u ovom kontekstu Kosovo može koristiti kao politička karta kojom bi se na nju mogao vršiti pritisak....
odnosno, konsenzus o nekoliko pitanja – i sa Evropskom unijom i NATO-om i sa Sjedinjenim Državama. Sa Amerikom želi da finalizuje novi sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja, a sa Briselom i NATO-om da postigne konsenzus o sporazumu o konvencionalnim snagama u Evropi. Oštrijim tonom nove vojne doktrine Moskva pokušava da izvrši pritisak na NATO, Uniju i SAD kako bi postigla te kompromise. Generalni sekretar NATO-a Fogh Rasmusen i drugi američki i evropski zvaničnici izražavaju čuđenje zbog tog oštrog tona ruske doktrine, ali i u Moskvi se čuje iznenađenje doktrinom NATO-a u kojoj se na Rusiju još uvek ukazuje kao na potencijalnog neprijatelja.

RFE: Pod vođstvom svog ministra za vandredne situacije Sergeja Šojgua, Rusija, zajedno sa Srbijom, postavlja u Nišu takozvani centar za vanredne situacije, za koji u Sjedinjenim Državama mnogi kažu da se može lako pretvoriti u vojnu bazu. Niš je blizu američke baze na Kosovu, a nije daleko ni od potencijalnog američkog raketnog štita u Bugarskoj, odnosno, Rumuniji. Da li se može dogoditi da se ponovo američke i ruske vojne baze gledaju preko nišana?
Dančenko: Pa, to je sasvim moguće. Nisam, doduše, siguran oko Rumunije i Bugarske zato što se o elementima američkog odbrambenog štita u tim zemljama tek pregovara. Ono što Rusija radi svodi se na to da reaguje brže u predupređivanju Sjedinjenih Država. A što se tiče vašeg pitanja, već se mogu videti američke i ruske baze koje se “gledaju u oči u oči i” u Kirgistanu. Međutim, Rusija i NATO tamo održavaju zajedničke vojne manevre. Dakle, otvaranje baza ne znači nužno da će one okrenuti nišane jedna na drugu. Ovde se radi o elementima međusobne kompeticije i pritisaka i to će verovatno trajati sve dok Sjedinjene Države i Rusija ne finalizuju novi sporazum o nuklearnom naoružanju. Dok taj sporazum ne bude zaključen, suviše je rano govoriti o vojnim bazama koje se nišane. Što se tiče centra za vanredne situacije u Nišu, ako Sjedinjene Države ne postave elemente svoje protivraketne odbrane u Rumuniji i Bugarskoj i ne prošire svoje vojno prisustvo u istočnoevropskim zemljama, siguran sam da će taj centar biti korišćen za ciljeve koji mu i stoje u nazivu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG