Građani Srbije će, u 2012. godini, pored novih sastava Parlamenta i Vlade, birati i novog šefa države. To je najavio sam Boris Tadić, kome u ovoj godini ističe drugi predsednički mandat.
"Nemoguće je po Ustavu zemlje da predsednički izbori budu 2013. godine, već moraju da se, u skladu sa Ustavom održe do kraja 2012. godine“, rekao je predsednik Tadić, dok je građanima čestitao Novu godinu.
Da li namerava da u toj trci ponovo učestvuje, za sada se, barem zvanično, nije izjasnio. Pojedine njegove izjave, nagovestile su međutim takvu mogućnost, te su, odmah nakon što je najavio održavanje predsedničkih izbora, opozicija, ali i stručna i građanska javnost, počele raspravu o njenoj zakonskoj opravdanosti.
S obzirom da funkciju predsednika obavlja skoro osam godina, kroz dva mandata, i da bi, ukoliko bi pobedio, predsednik bio još pet, kritičari su Tadića počeli i da porede sa liderima država koje se ne mogu pohvaliti visokim stepenom demokratije.
Pitanje koje opozicija postavlja glasi da li bi eventualna kandidatura bila u skladu sa Ustavom, s obzirom da taj akt predviđa da niko ne može da se kandiduje više od dva puta.
Kandidatura bi tako, za Marka Đurića, funkcionera najveće opozicione Srpske napredne stranke, čiji je lider Tomislav Nikolić, podsetimo od Tadića već dva puta izgubio predsedničku trku, svakako predstavljala kršenje Ustava.
U Naprednjacima tvrde da bi kandidatura Borisa Tadića značila potkopavanje temelja demokratije u Srbiji.
“Najnormalnija stvar u demokratskim državama i jedna od osnovnih karakteristika demokratskog uređenja jeste da se političari, pogotovu oni na najvišim funkcijama, posle dva mandata odmore od politike. Kod nas je to, kao i u mnogim zemljama, i Ustavna obaveza – Ustav Srbije eksplicitno kaže da isto lice ne može više od dva puta na funkciju predsednika Republike. Istu odredbu sadrži i prethodni Ustav. Prema tome, mi smatramo da bi eventualna kandidatura Borisa Tadića, treća, bila protivustavna i da bi, ne samo sa formalnog, već i sa suštinskog aspekta, potkopavala temelje demokratije u Srbiji”, rekao je Đurić.
Postoje međutim i drugačija tumačenja. Druga škola mišljenja kaže naime da je Tadić prvi mandat dobio u vreme tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore, te da se on ne računa, već da se broji samo aktuelni iz 2008. godine, odnosno prvi od kada je Srbija, odvajanjem Crne Gore maja 2006. postala samostalna država.
Ustav i Ustavni zakon
Marko Blagojević, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, koji prati regularnost izbora u Srbiji, kaže da je to definisano i Ustavnim zakonom kojim se reguliše sprovođenje Ustava, tako da Tadić, prema njegovom mišljenju, ima zakonsko pravo da se ponovo kandiduje.
“U Ustavu, istina, stoji da jedan čovek može samo dva puta da obavlja funkciju predsednika, međutim mnogi čitaju samo Ustav, a retko ko čita i
Predizborni plakati sa predsedničkih izbora, januar 2008.
Ustavni zakon, Zakon o sprovođenju Ustava Republike Srbije, u kojem vrlo jasno stoji, u članu 18., da se prvi naredni izbor nakon usvajanja Ustava ima smatrati prvim izborom predsednika. Dakle, ukoliko to čitamo kako treba, prvi mandat Borisa Tadića, na koji je izabran 2004. godine, zapravo se ne računa. Tako da da – on ima pravo da se kadniduje još jednom i da još jednom bude izabran za predsednika Republike Srbije”, rekao je Blagojević.
Iako neosporava mogućnosti predviđene Ustavnim zakonom, Marko Đurić iz opozicione Srpske napredne stranke, i dalje međutim osporava opravdanost eventualne nove kandidature Borisa Tadića. To bi, kako tvrdi, značilo da se zakonskim izmenama može večno ostajati na čelu države.
“Postavlja se jedno logično pitanje – da li, ukoliko narednih meseci ili godina dođe do ponovnih izmena Ustava ili potpune promene Ustava, to znači da se svi dosadašnji mandati Borisa Tadića ne računaju i da li tako u nedogled možemo da se igramo sa principom ograničenja broja mandata na koji neko može da bude izabran? Naravno, kada imate političku moć skoncentrisanu u
"Kada imate političku moć skoncentrisanu u rukama jednog čoveka, vi možete da se igrate sa najvišim pravnim aktom jedne zemlje", ocenjuje Marko Đurić.
rukama jednog čoveka, vi možete da se igrate sa najvišim pravnim aktom jedne zemlje, ali je pitanje koliko je to dobro za demokratiju i pitanje je koliko je to dobro za interese građana”, kaže Đurić.
Uprkos takvim tvrdnjama dela opozicije i javnosti, nekadašnji sudija Vrhovnog suda Srbije, Zoran Ivošević, smatra da bi tumačenje po kome Tadić ima pravo na još jedan mandat, moglo imati opravdanja u zakonu te da se njegovom trećom, odnosno drugom kadnidaturom, ne bi prekršio Ustav.
“Odgovor na to pitanje zavisi od toga kada je naš, sada važeći Ustav, stupio na snagu – to je bio 01. januar 2007. godine, a Ustav se ne može primenjivatiretroaktivno i zato mi se čini da tumačenja po kojima sadašnji predsednik može biti kandidovan još jednom za tu istu funkciju, odgovara sadržini i karakteru našeg Ustava. Ako je on imao neki mandat pre tog ustava u državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, mislim da to ne dolazi u obzir jer je taj njegov mandat bio pokriven Ustavnom poveljom SCG, a mi smo sada samostalna Srbija, a u toj državi važi Ustav koji je stupio na snagu tog datuma, a on kaže da ne može više od dva puta. Prema tome, ja mislim da tumačenja prema kojima on može i ovoga puta da bude kadnidovan, odgovaraju sadržini našeg Ustava”, smatra Ivošević.
Datum predsedničkih izbora za sada se ne zna, kao ni datum izbora na kojima će građani birati buduće sastave parlamenta i Vlade. Državni zvaničnici su kao najverovatnije, pominjali kraj aprila ili početak maja.
