Rekonstrukcija srpske vlade ušla je u samu završnicu. Za sada se zna koja će je ministarstva činiti, ali ne i imena ljudi koji će ta ministarstva voditi. Srpski parlament u utorak počinje raspravu o predlozima izmena zakona o ministarstvima i vladi, a poslanici čekaju još da im iz vlade Srbije stigne i predlog članova novog, rekonstruisanog kabineta premijera Mirka Cvetkovića.
Dugo najavljivanu, rekonstruisanu Vladu Srbije, činiće 21 član i 17 ministarstava. U procesu rekonstrukcije, sedam resora pripajeno je drugim, pa će tako, na primer, ministarstvu za dijasporu biti dodato ministarstvo vera, prosveti nauka, državnoj upravi ljudska i manjinska prava, a infrastrukturi energetika. Jedino što se još ne zna su imena ljudi koji će biti na čelu tih ministarastava. Građani Beograda sa kojima smo razgovarali, nisu optimisti da će rekonstrukcija dovesti do značajnih promena.
I ekonomista Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, poslednja dešavanja u srpskoj vladi vidi samo kao šminku.
„Prvo se tvrdilo jedno dva meseca da su mediji izmislili tu priču o rekonstrukciji, onda je ispalo da ipak ima nešto od te rekonstrukcije, a onda se ona desila, praktično, godinu dana pred regularne izbore. Ako radite u tom trenutku rekonstrukciju, to nije povoljno, jer ministrima treba nekoliko meseci da se upoznaju sa onim što je njihova nova odgovornost. Tu dolazi i izborna kampanja, tako da se postavlja pitanje što je to uopšte i rađeno? To je vrlo mala šminka, sa pokušajem da se otprilike isfingira da se nešto promenilo i da se vidi kako će birači na to reagovati. Smatra se da su stvari išle loše pre ove rekonstrukcije i sada je ovo neko zamazivanje očiju. Da li će i kako proći, to ćemo videti. Izbori su svakako za najdalje godinu dana“, kazao je Prokopijević.
Jača slabi premijer
Od aktuelnih članova vlade, tek poneko je bio raspoložen da govori o rekonstrukciji, a baš niko o budućim kadrovima. Tako je na primer, ministar prosvete Žarko Obradović, rekao samo da rekonstrukciju vidi kao dobru polaznu osnovu.
Žarko Obradović, foto: Vesna Anđić
„Nije korektno ni prema kolegama unapred govoriti. Videli ste da je i predsednik vlade personalno pitanje stavio u drugi plan u odnosu na suštinsko, a to je rekonstrukcija vlade i način njenog rada“, kaže Obradović.
Ni njegov kolega u Vladi, ministar odbrane Dragan Šutanovac, nije želeo da govori o kadrovskim rešenjima, pogotovu o promenama u drugim resorima.
„Jedino što mogu da vam kažem vezano za kadrovska rešenja jeste da u ministarstvu odbrane neće doći do promene ministra. Sve drugo će vam saopštiti premijer“, rekao je Šutanovac.
Jedino što je premijer Cvetković do sada saopštio, jeste da će, uz predsedavanje vladom, preuzeti i brigu o ministarstvu finansija. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, smatra da je to neobično.
„To su dve najjače pozicije u vladi. Tako da, jedan do sada slabi premijer, sa slabim glasom u političkom smislu, sada će postati vrlo jak“, ocenio je Prokopijević.
I dok vlada rapoređuje snage, opozicija nastavlja da zahteva izbore. Srpska napredna stranka, koja je pretila još jednim velikim mitingom ukoliko izbori ne budu raspisani, ponudila je kompromis - spremni su da odustanu od okupljanja, ukoliko se vladajuća koalicija obaveže da će izbori biti raspisani čim Srbija dobije kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
Dugo najavljivanu, rekonstruisanu Vladu Srbije, činiće 21 član i 17 ministarstava. U procesu rekonstrukcije, sedam resora pripajeno je drugim, pa će tako, na primer, ministarstvu za dijasporu biti dodato ministarstvo vera, prosveti nauka, državnoj upravi ljudska i manjinska prava, a infrastrukturi energetika. Jedino što se još ne zna su imena ljudi koji će biti na čelu tih ministarastava. Građani Beograda sa kojima smo razgovarali, nisu optimisti da će rekonstrukcija dovesti do značajnih promena.
I ekonomista Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, poslednja dešavanja u srpskoj vladi vidi samo kao šminku.
„Prvo se tvrdilo jedno dva meseca da su mediji izmislili tu priču o rekonstrukciji, onda je ispalo da ipak ima nešto od te rekonstrukcije, a onda se ona desila, praktično, godinu dana pred regularne izbore. Ako radite u tom trenutku rekonstrukciju, to nije povoljno, jer ministrima treba nekoliko meseci da se upoznaju sa onim što je njihova nova odgovornost. Tu dolazi i izborna kampanja, tako da se postavlja pitanje što je to uopšte i rađeno? To je vrlo mala šminka, sa pokušajem da se otprilike isfingira da se nešto promenilo i da se vidi kako će birači na to reagovati. Smatra se da su stvari išle loše pre ove rekonstrukcije i sada je ovo neko zamazivanje očiju. Da li će i kako proći, to ćemo videti. Izbori su svakako za najdalje godinu dana“, kazao je Prokopijević.
Jača slabi premijer
Od aktuelnih članova vlade, tek poneko je bio raspoložen da govori o rekonstrukciji, a baš niko o budućim kadrovima. Tako je na primer, ministar prosvete Žarko Obradović, rekao samo da rekonstrukciju vidi kao dobru polaznu osnovu.
„Nije korektno ni prema kolegama unapred govoriti. Videli ste da je i predsednik vlade personalno pitanje stavio u drugi plan u odnosu na suštinsko, a to je rekonstrukcija vlade i način njenog rada“, kaže Obradović.
Ni njegov kolega u Vladi, ministar odbrane Dragan Šutanovac, nije želeo da govori o kadrovskim rešenjima, pogotovu o promenama u drugim resorima.
„Jedino što mogu da vam kažem vezano za kadrovska rešenja jeste da u ministarstvu odbrane neće doći do promene ministra. Sve drugo će vam saopštiti premijer“, rekao je Šutanovac.
Jedino što je premijer Cvetković do sada saopštio, jeste da će, uz predsedavanje vladom, preuzeti i brigu o ministarstvu finansija. Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević, smatra da je to neobično.
„To su dve najjače pozicije u vladi. Tako da, jedan do sada slabi premijer, sa slabim glasom u političkom smislu, sada će postati vrlo jak“, ocenio je Prokopijević.
I dok vlada rapoređuje snage, opozicija nastavlja da zahteva izbore. Srpska napredna stranka, koja je pretila još jednim velikim mitingom ukoliko izbori ne budu raspisani, ponudila je kompromis - spremni su da odustanu od okupljanja, ukoliko se vladajuća koalicija obaveže da će izbori biti raspisani čim Srbija dobije kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
