Pripadnici desničarskog pokreta 1389 najavili su da će se pridružiti neonacističkim organizacijama iz Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske, na skupu u Varšavi 11. novembra. Policija Srbije upozorila je da će esktremistima za koje se proceni da su opasni putovanje biti zabranjeno.
Skup na kom se okupljaju i pripadnici neonacističkih organizacija iz Poljske i okolnih zemalja već godinama se u Varšavi organizuje povodom Dana nezavisnosti te države, a njegov sastavni deo uvek su rasističke i antisemtiske poruke, kao što su „Poljska cela biće bela” ili „Dosta jevrejske okupacije”.
Poljska je preko Interpola zatražila od policija više zemalja, pa i Srbije, da provere ekstremno desne pokrete koji bi mogli da se pojave na Maršu nezavisnosti u Poljskoj.
Ovaj zahtev, kaže za naš program Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu bezbedniosti, država mora veoma ozbiljno da shvati, jer se radi o nasilnim grupama.
„Te grupe su opasne. Pokret 1389 mora biti dobro proveren od strane srpkse policije, i poljskim kolegama mora se poslati detaljan izveštaj. Oni mogu da naprave probleme na ulici, tamo gde se budu pojavili. Najveći problem su ideologije koje te grupe zastupaju, a to su ideologije koje su potažene u Drugom svetskom ratu“, upozorava Dragišić.
U MUP-u Srbije nezvanično nam je rečeno da je u toku provera ekstremno desničarskih organizacija. Policija će reagovati ukoliko se utvrdi da postoji pretnja po bezbednost a to bi, kako je objašnjeno, moglo da znači i zabranu izlaska iz zemlje najopasnijim pripadnicima tih organizacija.
Nema pravnog osnova za zabranu
Nekadašnji predsednik Ustavnog Suda Srbije, Slobodan Vučetić, kaže da su ipak male šanse da se pripadnicima 1389 zabrani put u Poljsku, s obzirom na to da je Republičko tužilaštvo nedavno odustаlo od predlogа zа zаbrаnu rаdа te ekstremno desničarske organizacije.
"Onda ne vidim da postoji bilo kakav pravni osnov da se članovima te organizacije, kao i drugim građanima, zabrani putovanje, a sve u okviru ustavom zagarantovane slobode kretanja. Ne verujem da će MUP Srbije poseći za takvom merom, bez obzira na zahtev iz Poljske“, kaže Vučetić.
Skup u Varšavi iz godine u godinu nailazi na oštre kritike, a u pokušaju da ga spreče, u taj grad dođe i više hiljada njihovih protivnika - antifašista, anarhista, aktivista za ljudska prava, levičara. Prošle godine izbili su veliki neredi, a policija jedva uspela da zaustavi sukob dve grupe.
1389 u policijskim izveštajima je označen kao pokret čiji članovi su organizovali ili učestvovali u gotovo svim velikim neredima u Srbiji, počev od nasilja na Paradi ponosa, preko rušilačkih demonstracija zbog hapšenja haških optuženika, do napada na ambasade i džamiju u Beogradu nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Veza tzv. patriota i neonacista
Jovan Bajford, docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji, kaže da povezanost ekstremističkih organizacija iz Srbije i evropskih zemalja nisu novost i da, iako se ne slažu oko svih tema, mnogo je toga što imaju zajedničkog.
„To su neke apstraktne ideje patriotizma, zatim stav prema LBGT populaciji, prema liberalnim vrednostima, demokratiji, zapadu i slično... Ta veza između takozvanih patriotskih pokreta i izrazito antisemitskih neonacističkih organizacija je vrlo jasna i direktna. Svaki put kada dođe do nekih nereda u kojima su učestvovali neonacisti, desničarske grupe kao što su 1389, Obraz, pa čak i Dveri, uvek će stati u njihovu odbranu“, podseća Bajford.
Ono što je jedan od najvećih problema u vezi sa 1389, upozorava Zoran Dragišić, je da informacije o toj ekstremističkoj grupi i njenom delovanju nadležni često nerado iznose u javnost.
„S obzirom da treba da daju podatke o pokretu za koji postoje indicije da je u vrlo bliskim kontaktima sa domaćim političkim partijama, i da je deo nekakvog političkog establišmenata u Srbiji. Na svu sreću kapacitet tih grupa da naprave neki veći problem nije veliki, pogotovu ne u ozbiljnim državama. Međutim oni za Srbiju predstavljaju problem s obzirom na slabost države“, kaže Dragišić.
A posebno je upozoravajuća činjenica, zaključuje Jovan Bajford, da organizacije kao 1389 nisu zabranjene:
„Ustavni sud bi onda hitno trebalo da da vrlo jasne naznake o tome šta je zapravo kriterijum za zabranu političkih organizacija. Da bi onda svi mi mogli da znamo šta je to što u Srbiji sme da se radi, a šta ne.“
Skup na kom se okupljaju i pripadnici neonacističkih organizacija iz Poljske i okolnih zemalja već godinama se u Varšavi organizuje povodom Dana nezavisnosti te države, a njegov sastavni deo uvek su rasističke i antisemtiske poruke, kao što su „Poljska cela biće bela” ili „Dosta jevrejske okupacije”.
Poljska je preko Interpola zatražila od policija više zemalja, pa i Srbije, da provere ekstremno desne pokrete koji bi mogli da se pojave na Maršu nezavisnosti u Poljskoj.
Ovaj zahtev, kaže za naš program Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu bezbedniosti, država mora veoma ozbiljno da shvati, jer se radi o nasilnim grupama.
„Te grupe su opasne. Pokret 1389 mora biti dobro proveren od strane srpkse policije, i poljskim kolegama mora se poslati detaljan izveštaj. Oni mogu da naprave probleme na ulici, tamo gde se budu pojavili. Najveći problem su ideologije koje te grupe zastupaju, a to su ideologije koje su potažene u Drugom svetskom ratu“, upozorava Dragišić.
U MUP-u Srbije nezvanično nam je rečeno da je u toku provera ekstremno desničarskih organizacija. Policija će reagovati ukoliko se utvrdi da postoji pretnja po bezbednost a to bi, kako je objašnjeno, moglo da znači i zabranu izlaska iz zemlje najopasnijim pripadnicima tih organizacija.
Nema pravnog osnova za zabranu
Nekadašnji predsednik Ustavnog Suda Srbije, Slobodan Vučetić, kaže da su ipak male šanse da se pripadnicima 1389 zabrani put u Poljsku, s obzirom na to da je Republičko tužilaštvo nedavno odustаlo od predlogа zа zаbrаnu rаdа te ekstremno desničarske organizacije.
"Ne vidim da postoji bilo kakav pravni osnov da se članovima te organizacije, kao i drugim građanima, zabrani putovanje" kaže Slobodan Vučetić.
"Onda ne vidim da postoji bilo kakav pravni osnov da se članovima te organizacije, kao i drugim građanima, zabrani putovanje, a sve u okviru ustavom zagarantovane slobode kretanja. Ne verujem da će MUP Srbije poseći za takvom merom, bez obzira na zahtev iz Poljske“, kaže Vučetić.
Skup u Varšavi iz godine u godinu nailazi na oštre kritike, a u pokušaju da ga spreče, u taj grad dođe i više hiljada njihovih protivnika - antifašista, anarhista, aktivista za ljudska prava, levičara. Prošle godine izbili su veliki neredi, a policija jedva uspela da zaustavi sukob dve grupe.
1389 u policijskim izveštajima je označen kao pokret čiji članovi su organizovali ili učestvovali u gotovo svim velikim neredima u Srbiji, počev od nasilja na Paradi ponosa, preko rušilačkih demonstracija zbog hapšenja haških optuženika, do napada na ambasade i džamiju u Beogradu nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Veza tzv. patriota i neonacista
Jovan Bajford, docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji, kaže da povezanost ekstremističkih organizacija iz Srbije i evropskih zemalja nisu novost i da, iako se ne slažu oko svih tema, mnogo je toga što imaju zajedničkog.
„To su neke apstraktne ideje patriotizma, zatim stav prema LBGT populaciji, prema liberalnim vrednostima, demokratiji, zapadu i slično... Ta veza između takozvanih patriotskih pokreta i izrazito antisemitskih neonacističkih organizacija je vrlo jasna i direktna. Svaki put kada dođe do nekih nereda u kojima su učestvovali neonacisti, desničarske grupe kao što su 1389, Obraz, pa čak i Dveri, uvek će stati u njihovu odbranu“, podseća Bajford.
Ono što je jedan od najvećih problema u vezi sa 1389, upozorava Zoran Dragišić, je da informacije o toj ekstremističkoj grupi i njenom delovanju nadležni često nerado iznose u javnost.
„S obzirom da treba da daju podatke o pokretu za koji postoje indicije da je u vrlo bliskim kontaktima sa domaćim političkim partijama, i da je deo nekakvog političkog establišmenata u Srbiji. Na svu sreću kapacitet tih grupa da naprave neki veći problem nije veliki, pogotovu ne u ozbiljnim državama. Međutim oni za Srbiju predstavljaju problem s obzirom na slabost države“, kaže Dragišić.
A posebno je upozoravajuća činjenica, zaključuje Jovan Bajford, da organizacije kao 1389 nisu zabranjene:
„Ustavni sud bi onda hitno trebalo da da vrlo jasne naznake o tome šta je zapravo kriterijum za zabranu političkih organizacija. Da bi onda svi mi mogli da znamo šta je to što u Srbiji sme da se radi, a šta ne.“
