Dostupni linkovi

Da li je zatvorska kazna bivšem predsedniku Kirgistana izuzetak od pravila?


Almazbek Atambajev je poslednji u nizu kirgistanskih predsednika koji su se suočili s pravnim problemima posle odlaska s vlasti.

Piše: Bruce Pannier

Bivši predsednik Kirgistana Almazbek Atambajev na okružnom sudu u Biškeku 23. juna je osuđen zbog korupcije na 11 godina i dva meseca zatvora, pošto je proglašen krivim da je dok je bio na čelu države pomagao nelegalno puštanje iz zatvora kriminalnog bosa, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Još gore stvari verovatno slede 63-godišnjem Atambajevu. Bivši šef države suočen je s nizom optužbi – uključujući za navodno ubistvo komandanta bezbednosnih snaga – koje su proistekle iz oružanog sučeljavanja s bezbednosnim snagama u njegovoj rezidenciji početkom avgusta 2019. godine.

Njegova osuda i kazna, međutim, postavljaju pitanja o budućnosti predsednika Kirgistana.

Atambajev nije prvi predsednik Kirgistana i svi prethodno izabrani predsednici Kirgistana su bili suočeni s pravnim problemima.

Protiv Askara Akajeva, svrgnutog u revoluciji 2005. godine, vođena je istraga zbog korupcije i zasebnih optužbi zbog njegove navodne umešanosti u policijsku akciju protiv demonstranata u okrugu Aksi na jugu Kirgistana 2002. koja je završila smrću šest demonstranata. Članovi porodice Akajeva optuženi su za krivična dela; Akajev nije, mada bezbednosna služba Kirgistana i dalje želi da ga ispita.

Akajev je u Rusiji gde je pobegao pošto je zbačen s vlasti.

Kurmanbek Bakijev, koji je pobegao u egzil tokom revolucije 2010. godine, na suđenju u njegovom odsustvu 2014. je proglašen krivim zbog zloupotrebe vlasti i osuđen je na 24 godine zatvora.

Bakijev je pobegao u Belorusiju gde se i dalje nalazi.

Atambajev je tako jedini bivši kirgistanski predsednik kojem će se suditi u Kirgistanu.

Kako se Atambajev razlikuje od svojih prethodnika

Postoje, međutim, neke druge razlike između Atambajeva i dva prethodna predsednika Kirgistana.

Protiv Akajeva i Bakijeva su vođene istrage pošto su pobegli iz Kirgistana zbog krivičnih dela koji su počinili dok su bili na vlasti.

Atambajev je osuđen po optužbi da je pomogao kriminalnom bosu Azizu Batukajevu da skrati boravak u zatvoru, a ta istraga je pokrenuta dok je Atambajev još bio na funkciji.

Batukajev je 2006. godine proglašen krivim za nekoliko krivičnih dela, uključujući ubistva kirgistanskog poslanika i dvojice njegovih saradnika, kao i jednog zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova, ali je 2013. naređeno njegovo oslobađanje na osnovu medicinske dokumentacije po kojoj je imao leukemiju.

Bivši predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev živi u egzilu u Belorusiji.
Bivši predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev živi u egzilu u Belorusiji.

Međutim, ubrzo pošto je Batukajev pobegao iz Kirgistana u Rusiju, pokazalo se da se da je oslobođen na osnovu lažne medicinske dokumentacije.

Mada se ime Atambajeva pojavilo tokom opsežne istrage, kada je napustio funkciju krajem 2017. nije bio naznaka da će biti optužen za krivična dela, iako je bilo jasno da su istražitelji hteli da ga ispitaju kao svedoka.

Pravni problemi Atambajeva su praktično počeli kada je delovalo da pokušava da zadrži vlast.

Atambajev je odstupio s mesta predsednika u novembru 2017, što je bio prvi mirni prenos vlasti s jednog na drugog izbranog predsednika u Centralnoj Aziji.

Nezgodna sukcesija

Mnogi su smatrali da je Atambajev oduvek nameravao da nastavi da vlada preko svog naslednika Soronbaja Ženbekova kojeg je on odabrao. Međutim, pošto je Atambajev počeo da javno deli savete Ženbekovu, brzo je postalo očigledno da novi šef države nema nameru da bude paravan zaAtambajeva.

Atambajev je kritikovao Ženbekova, dovodio u pitanje njegovu politiku i imenovane zvaničnike – koji su često postavljani umesto ljudi koje je Atambajev postavio na položaje – optužujući Ženbekova da nameće porodičnu vladavinu Kirgistanu poput Akajeva i Bakijeva. On je rekao da ga je Ženbekov obmanuo kada ga je izabrao i promovisao za svog naslednika.

Javni ispadi gneva doneli su povećanu negativnu pažnju Atambajevu koji je već imao neprijatelje u Kirgistanu, budući da je zatvorio neke od svojih najglasnijih političkih protivnika tokom poslednjih godina na vlasti.

Atambajev je odbio da se odazove na pozive Ministarstva unutrašnjih poslova, gde su ga zvaničnici želeli da ga ispitaju o oslobađanju Batukajeva. On je rekao da neće priznati odluku parlamenta iz juna 2019. da mu se oduzme Ustavom zagarantovani imunitet od krivičnog gonjenja. Potom je u julu 2019, samo dve nedelje pre napada na njegovu rezidenciju, Atambajev odleteo u Rusiju da se sastane s predsednikom Vladimirom Putinom, što je bio očigledan pokušaj zastrašivanja protivnika u Kirgistanu.

Putin je izgleda bio previše pronicljiv da bi bio uvučen u unutrašnju kirgistansku političku svađu i odlučio da posle sastanka s Atambajevom sam govori na konferenciji za novinare u Moskvi; pozvao je na stabilnost u Kirgistanu i podršku predsedniku Ženbekovu.

Napad na rezidenciju Atambajeva na periferiji Biškeka dogodio se 7. avgusta, pošto su Ženbekov i drugi u kirgistanskoj vladi izgleda izgubili strpljenje s Atambajevim.

Na prvi pogled, zatvor za Atambajeva je loš znak za trenutne i buduće kirgistanske predsednike.

Samo je Roza Otunbajeva, koja je bila neizabrana privremena predsednica, prošla bez optužnice posle odlaska s položaja.

Postoje i oni koji dovode u pitanje da li je Atambajev imao pošteno suđenje ili da li će imati pošteno suđenje kada mu se bude sudilo po optužbama povezanim s napadom.

I od suštinskog je značaja da kirgistanske vlasti osiguraju pravdu.

Međutim, slučaj Atambajeva takođe bi mogao biti izuzetak, podstaknut manjkom samouzdržanosti i insistiranjem na pokušajima da vodi zemlju posle isteka mandata.

Tako da bi prava lekcija ovde bi mogla biti o preteranom oslanjanju na izabrane naslednike i odbijanju da se napusti vlast kada istekne jedan šestogodišnji mandat koji je dozvoljen ustavom.

XS
SM
MD
LG