“Da li je Tito bio Tito”, pitanje je kojim se ovih dana zabavljaju građani zemalja bivše Jugoslavije. Nagađanja o poreklu Josipa Broza, doživotnog predsednika SFRJ, oživeo je dokument američke tajne službe koji je nedavno dospeo do ovdašnje javnosti koja se i danas rado i sa puno strasti bavi Titovim likom i delom.
Kako je govorio Tito istraživala je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) sedamdesetih godina prošlog veka a zaključak analiza je, prema deklasifikovanom dokumentu CIA-e koji su objavili ovdašnji mediji, da po načinu govora Josip Broz vrlo verovatno nije mogao biti jugoslovenskog porekla, već možda Poljak ili Rus.
“Ako bi mu to odgovaralo, i ako bi to u tom trenutku voleo, Tito bi sigurno podgrevao takvu mitomaniju o sebi. A ukoliko bi slučajno procenio da mu to ne ide u prilog, sigurno bi se pojavio i u svom stilu rekao ‘Majku mu božju, pa to su spekulacije imperijalističkog zapada’,” kaže za RSE komičar Dragoljub Ljubičić Mićko o tome kako bi Tito u svoje vreme reagovao na ovakve priče.
Iako je od Titove smrti prošlo više od trideset godina, u današnjoj ekonomskoj krizi i surovom siromaštvu među najomiljenijim temama i dalje je pitanje "Ko je bio Josip Broz?", na koje su za RSE odgovorili neki od Beogradjana na Bajlonijevoj pijaci:
Joška Broz, Titov unuk, kaže za RSE da u nostalgiji i žalu za nekim boljim vremenima treba tražiti razloge zbog kojih se često pokreću nove rasprave i kontroverze o identitetu njegovog dede za kog se pričalo da je za života promenio 70 pseudonima i 15 datuma rodjenja.
Joška Broz
“To su sad sve priče za malu decu. Iz iste kuhinje koja već godinama servira razne neistinite priče o Titu, od toga da je imao 20 žena do ne znam sve čega… Pa ja sam 16 godina živeo kod njega i nikada mi nije palo na pamet da je on možda stranac. Jer to jednostavno nije bio. Imamo i porodične slike, išao je i u Kumrovec gde je rođen, a šuplje su priče da ga tamo niko ne poznaje. A taj ruski akcenat kojim je govorio potpuno je normalan jer je jedno vreme živeo tamo. Dok je kao mali pre osnovne škole bio u Sloveniji pa je, kako je sam pričao, kada se vratio u Kumrovec imao problem sa jezikom.”
Detalji kojima autori za CIA-u naširoko opisuju fonetsku analizu Titovog načina govora su da je Josip Broz govorio srpskohrvatski ali sa stranim akcentom, da je posebno čudno izgovarao samoglasnik “I” i suglasnik “L”, ali se dodaje i da istraživanje nije dovoljno za konačni zaključak o poreklu.
(VIDEO: Titov govor u Splitu 1962)
Glumac Dragoljub Ljubičić, koji je u nekoliko uloga toliko uverljivo imitirao Josipa Broza da su ga gradjani presretali na ulici kako bi popričali o decenijama njegove vladavine, seća se koliko je bilo teško ući u ulogu maršala.
“Slažem se da je njegov govor bio krajnje neobičan. Imao je neku mekoću u izgovoru, naročito suglasnika lj, tako da je definitivno bio vrlo karakterističan. Ali naravno da to ne mora mnogo da znači jer je on mnogo vremena proveo ko zna gde sve ne. Ali definitivno je možda to bio i deo njegovog aristokratskog načina nošenja samog sebe, da ne pričamo o sviranju klavira, belom odelu i pudlicama”, kaže Ljubičić.
Profesor Ivo Pranjković, sa Odseka za kroatistiku Filozofskog fakulteta u Zagrebu, kaže za RSE da se dobro seća Titovih govora ali da je na osnovu njih teško reći nešto o identitetu.
“Doista je teško jer to je bilo jako netipično. Kod gotovo svih drugih političara se moglo osjetiti odakle dolaze ali kod njega je to bilo jedva osjetno. Nikad nisam čuo da bi on i jednu rečenicu izgovorio po nekom kajkavskom kalupu. Svakako nije govorio kao pravi Zagorac. Ali nešto se od toga u melodiji njegovog govora moglo tu i tamo osjetiti”, navodi Pranjković.
Josip Broz, koji je i sam tokom tridesetpetogodišnje vladavine u SFRJ često podgrevao misterije o sebi, rođen je u Kumrovcu u Hrvatskoj, živeo je i u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj i Češkoj, a umro je u Ljubljani 1980. godine.
Publicista Ivan Ivanji zaključuje za RSE da je Josip Broz Tito, iako se u glavnom o njemu sve zna, sa sobom ipak odneo jednu veliku tajnu.
“Večita misterija biće kako je uspeo da postane Tito. Kako je Joška Broz, seljačko dete iz Kumrovca na Sutli, bravarski šegrt, umeo da postane neko pred kojim su se sklanjali svi veliki svetski državnici i lideri. Kao da je bio najvažniji na celom svetu, a nije imao baš mnogo ni divizija ni para.”
