Da li je Srbija pravna država: Dulićeva pomoć Đokovićima

Dok se novi saziv srpske skupštine bavi rebalansom zjapećeg budžetskog minusa, niko, a najmanje pravosuđe, u zemlji Srbiji ne kažnjava i ne sprečava političare da novac građana godinama nelegalno i bahato rasipaju na šta god im se prohte, zbog čega toliki manjak u javnoj kasi i ne može nikada da se pokrije.

Medijska saga o tome kako je bivši ministar Oliver Dulić olakšao budžet za pola miliona evra, kako bi navodno pomogao porodici Đoković da pre par godina organizuje teniski turnir „Serbia open“, nije ništa drugo nego priča o jednom od modela te godinama trajuće legalizovane krađe novca poreskih obveznika.

U toku je istraga koja se tiče Olivera Dulića, bivšeg ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja i jednog od preduzeća koja se nalaze na listi sumnjivih privatizacija, rekao je premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Bez iznošenja drugih detalja, Dačić je samo dodao da je proces u toku i da se traže informacije iz Slovenije zbog firme u toj zemlji.

Ova vest jeste vezana za ministra Dulića, ali ne za njegovo učešće u doniranju novca građana Srbije porodici Đoković, u vezi sa čim se srpsko pravosuđe do dana današnjeg nije pokrenulo.

Dulić je, podsetimo, u nedavnoj emisiji rekao da je nalog za doniranje novca poreskih obveznika dobio od tadašnjeg državnog vrha, ali je odbio da otkrije od koga:

„Hajde da kažem, recimo, da je državni vrh sedeo sa porodicom Đoković i da su oni rekli da je bez pomoći...“

Na pitanje ko je državni vrh bio, Dulić je samo nastavio rečenicu:

„...da je bez pomoći, hajde da kažem, države u tom trenutku nemoguće održati takav turnir i da je tada državni vrh procenio da bi bilo dobro da vlada pomogne...“

Od funkcionera iz Demokratske stranke, doskora stožerne partije vladajuće koalicije, bivši ministar Božidar Đelić jedan je od njih, nismo dobili informaciju koja bi vodila ka tom „misterioznom“ državnom vrhu o kojem Dulić priča.

Pitali smo i Borislava Stefanovića, člana Predsedništva Demokratske stranke, zna li on ko je Duliću ovakav nalog dao:

„Zaista ne znam o tome ništa, osim da je Vlada donosila odluke na svojim sednicama. Ministar je uvek imao određene ingerencije u okviru svog ministarstva, u okviru kojih je mogao da reaguje. Da li je bilo sugestija ili dogovora na nivou koalicije ili vlade – to ne znam, zaista", kaže Stefanović.

RSE: Da li je taj nalogodavac možda bio Boris Tadić? Đokovići su nastupali u mnogim njegovim kampanjama.

Stefanović: Ne znam, zaista. To su spekulacije. Mislim da su Novak Đoković i familija Đoković zaista pokazali visok stepen onoga što je važno za ovu državu i brige za ovu državu, tako da ih ne treba stavljati u stranačke okvire. A ko je i na koji način nekome sugerisao ili da li je napravljen neki dogovor – to morate druge ljude da pitate“, rekao je Stefanović.

Račun Aleksandre Drecun

Možda i nije ključno pitanje zašto Dulić neće da kaže ko mu je iz vrha vlasti naložio da plati oko pola miliona evra reklamu za akciju „Očistimo Srbiju“ na turniru „Serbia open“.

Važnije od toga je, svakako, to što pravosuđe ništa povodom svega toga nije preduzelo, kaže za Radio Slobodna Evropa Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava i Koalicije za nadzor javnih finansija, organizacije koja je još pre godinu i po dana istražila Dulićevu zloupotrebu javnog novca vezanu za pomenuti turnir i dokumentovala tragove tog novca:

„Mi smo očekivali da će javno tužilaštvo preduzeti određene mere, međutim – to se nije dogodilo. Time je pokazano da srpsko pravosuđe u tom trenutku nije imalo nikakvu volju niti smelst da se obračuna sa nosiocima korupcije i kriminala u vrhu državne vlasti. A priča doskorašnjeg ministra Olivera Dulića liči na neuspeo pokušaj prebacivanja odgovornosti na nekog trećeg, koga on neće ili ne želi da imenuje. Mi smo bili uvereni da je ministar ministar, a ne deo kurirske službe koja sprovodi naloge nekih drugih instanci. Ipak, nakon svega, očigledno je da ni Oliver Dulić više ne poriče da je počinjena velika i ozbiljna zloupotreba javnih finansija. Stvari su sada dovedene do krajnjih granica i izgledaju ovako: ili je Srbija pravna država ili je Oliver Dulić na slobodi. Jedno sa drugim ne ide zajedno“, rezolutan je Dobrašinović.

Da postoje ozbiljne indicije da je reč o korupciji i zloupotrebi javnog novca, naglašava ovaj naš sagovornik, govori i to što je oko pola miliona evra za Dulićevu reklamu na turniru uplaćeno ne na račun firme porodice Đoković „Familly sport“ nego na račun kompanije „News wall“ Aleksandre Drecun, koja je prethodno bila sekretarica u Tadićevom Predsedništvu:

„Za nas su činjenice jasne. Postoje papiri koji dokazuju da je novac uplaćen firmi „News wall“, koja je osnovana prethodne godine, koja u toj prethodnoj godini nije imala ni jedan dinar prometa na svom računu i koja je u godini u kojoj je prvi put uplaćeno za reklamu na turniru 80% svog prometa inkasirala samo na osnovu tog jednog ugovora“, otkriva Dobašinović.

Srđan Đoković, otac Novaka, izavio je da je na račun njihove porodične firme „Familly sport“ uplaćeno samo oko 100 000 evra. U čijim džepovima je onda završio ostatak od oko 375000 evra javnog novca?

Dobrašinović još jednom naglašava da nisu Đokovići dobili pare od Vlade Srbije nego firma „News wall“ pomenute Aleksandre Drecun:

„Firma News wall je bila ekskluzivni zakupac prostora na turniru, a vlasnik turnira je porodica Đoković, odnosno, njihova firma Familly sport. Za nas postoje samo činjenice, odnosno, samo papiri koji pokazuju trag novca. Treba, prema tome, pratiti te dokumente koji jasno ukazuju na trag novca. A ako postoji neka drugačija pozadina, ako je neko zaista sedeo u vladi Srbije i dogovarao sa porodicom Đoković da se sredstvima poreskih obveznika finansira deo turnira – to je stvar koju treba rasplesti. Ako Dulić zna ko je to uradio, neka to i kaže; ako ne zna, ostaje neumoljiva činjenica da je on to potpisao i da je njegovo ministarstvo po njegovom nalogu prenelo novac firmi News wall. Opet naglašavam – firmi News wall, a ne firmi Đokovića“, kaže Dobrašinović.