Dostupni linkovi

Ukinuti pretplatu za RTS ili promeniti način naplate?


Jedan od studija RTS-a, ilustracija
Jedan od studija RTS-a, ilustracija
Najslabija naplata televizijske pretplate u Srbiji od 2002. godine, kada je uvedena, još jednom je aktuelizovala pitanje njene svrsishodnosti.

Sa svega 30 odsto naplate i 50 miliona evra koji se godišnje sliju u kasu RTS-a naplata televizijske pretplate, nikad nije bila manja.

Posle nekoliko pretnji RTS-a da će utužiti neplatiše, već neko vreme u javnosti se razmenjuju stavovi treba li vratiti finasiranje RTS pod okrilje republičkog budžeta ili promeniti način naplate.

Oko 4 evra, koliko iznosi pretplata, plaća se kroz račun za struju. Iako nezadovoljni kvalitetom programa, Beograđani su ipak među najredovnijim platišama:

molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:47 0:00
Direktan link


Uprkos tome što su problemi sa plaćanjem pretplate aktuelni u poslednje dve-tri godine, to pitanje je tek sada izašlo u prvi plan.

U medijima se više puta oglašavao direktor RTS-a Aleksandar Tijanić. Obelodanio je da naplata nikada nije bila manja, protumačivši to time da deo građana svoje zakonske obaveze tumače kao gest dobre volje.

Ta tema bila je na dnevnom redu nedavne sednice Parlamenta na kojoj su predstavnici dve vladajuće partije usaglasili stavove o njenom ukidanju.

Kao jedan od načina za rešavanje ovog problema pominje se ukidanje pretplate na šta su već reagovala novinarska udruženja u Srbiji, zbog strahovanja da će se javni servis vratiti pod kontrolu države.

Kao jedan od primera dobre prakse predsednik izvršnog odbora UNS-a Petar Jeremić ističe uvođenje takse na televizijski prijemnik, što se već primenjuje u nekoliko država:

"U našem najbližem okruženju i u Evropsi postoji praksa koja funkcioniše. Recimo u susednoj Hrtavskoj postoji taksa na televizijski prijemnik koja je praktično kao poreska obaveza i građani su dužni da to plaćaju. U Turskoj to funkcioniše na drugi način: naplaćuje se isto preko računa i jedan odsto tog računa se plaća. Time ne bismo došli u situaciju da imamo nenaplativa potraživanja, jer čim platite neki iznos za koji ste zaduženi Eletroprivreda bi ga automatski prosledila RTS-u."

Rade Veljanovski
Rade Veljanovski
Iako svestan nezadovoljstva građana kvalitetom programa RTS-a, jedan od autora 'Medijske strategije' i profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski ipak ocenjuje da bi eventualno vraćanje finansiranja pod okrilje države bilo opasno.

"Ako se ponovo pređe na budžetski način finasiranja to omogućava uticaj politike i države na javni servis pri čemu on to više ne bi bio. Podsećam da Evropa predviđa nekoliko izvora finasiranja za javni servis. To su pretplata i taksa, ali i komercijani izvori finasiranja koje RTS već ima. Dabome da i država može da pomogne pogotovo u eri digitalizacije da bi javni servis bio samodrživ", ocenjuje Veljanovski.

Uz pitanje uticaja vladajućih garnitura, među osnovnim zamerkama na račun RTS-a, jeste kvalitet programa. Prevashodno se radi o besomučnom repriziranju serijskog programa, ali i snimanju novog sumnjivog kvaliteta.

Uz to, uprkos tome što bi pretplata trebalo da omogući nezavisnost RTS-a od raznih uticaja, novinarka Nadežda Milenković upozorava da to do sada često nije bio slučaj:

"Naravno da je bilo pristrasno, da se ne zavaravamo. Pre svega govorimo o informativnim programima, ali i poseta predsednika bivšeg snimanju serije 'Selo gori, a baba se češlja' i ta legendarna rečenica da je to prava Srbija i da je to kao što je Koštunica govorio: 'Ko ne razume Guču ne razume Srbiju'. Sad je ovo ispalo ko ne razume 'baba se češlja' ne razume Srbiju i ne voli Srbiju. Tako da je to ono što je pokazalo da je vlast imala uticaj na RTS."

Inače, da bi uopšte došlo do ukidanja pretplate ili promene načina njene naplate potrebno je izmeniti postojeći zakon.

Dosadašnja praksa u zemljama koje su imale problema sa naplaćivanjem uglavnom je prelazak na finasiranje iz budžeta. To se kosi sa preporukama OEBS-a, koji je prethodnoj vladi sugerisao da umesto pretplate uvede taksu.
  • Slika 16x9

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.

XS
SM
MD
LG