Crna Gora bez jasnog rešenja za otplatu milijardu dolara duga Kini

Pišu: Reid Standish, Asja Hafner, Gjeraqina Tuhina i Slavica Brajović

Crna Gora kaže da joj je potrebna pomoć Evropske unije da otplati ogroman kineski zajam od milijardu dolara za kontroverzni projekat auto-puta koji je zemlju doveo u tešku finansijsku situaciju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Međutim, portparolka EU Ana Pisonero rekla je za RSE da Unija "ne otplaćuje kredite trećih strana", mada je dodala da je Brisel zabrinut zbog "socijalno-ekonomskih i finansijskih efekata koje neke kineske investicije mogu imati", kao i opasnosti od ekonomske neravnoteže i "zavisnosti od duga".

Ona je ipak rekla je da je EU voljna da ponudi podršku kroz svoj Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan od 10 milijardi dolara. "Ekonomski i investicioni plan pomoći će da se iskoriste sredstva drugih javnih i privatnih investitora, uključujući i Evropsku investicionu banku po veoma povoljnim uslovima", rekao je Pisonero.

Dugo odlagan i još nedovršeni auto-put nalazi se u srcu šireg geopolitičkog nadmetanja na pragu EU, s dramatičnim povećanjem kineskog uticaja na Balkanu poslednjih godina.

Briselsko odbijanje poziva za pomoć dolazi u trenutku kada se nad Crnom Gorom nadvija rok za otplatu auto-puta koji gradi Kineska korporacija za puteve i mostove (China Road and Bridge Corporation – CRBC), ali i dok se suočava s mnoštvom političkih i finansijskih izazova, uključujući problem ekonomije zavisne od turizma koja se značajno smanjila zbog pandemije i oslabila njenu sposobnost da otplaćuje dugove.

Kina drži približno jednu četvrtinu ukupnog duga Crne Gore, koji je prošle godine dostigao 103 odsto BDP-a. Ako Podgorica ne izmiri zajam, ugovor o projektu auto-puta daje Kini mogućnost da kao kolateralu dobije zemljište i imovinu u toj zemlji.

Prema trenutnom ugovoru s Kineskom izvozno-uvoznom bankom (Eksim), prva rata za isplatu kredita dospeva u julu.

Ulozi su sada visoki i za Brisel i za Podgoricu.

Crna Gora sada mora da traži druge opcije za svoju finansijsku budućnost, dok EU mora da traži način kako da ojača svoj položaj na Zapadnom Balkanu, gde Kina usred pandemije nastavlja da jača svoje veze strateškim donacijama vakcina i pružanjem pomoći u vreme krize.

"Nije iznenađenje kada se vidi gde je projekat završio, pošto je od početka bio problematičan", rekao je za RSE istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović.

Politika duga

Pošto pomoć EU nije na stolu, nova crnogorska vlada koja je s tesnom većinom izglasana u decembru mora da pronađe novo rešenje. Zajam je uzela prethodna vlada koju je vodila stranka predsednika Mila Đukanovića, koji je i dalje značajna snaga u politici zemlje.

Crna Gora, koja je ponovo postala nezavisna zemlja kada se otcepila od Srbije 2006. godine, ušla je u NATO 2017. godine i radi na tome da dobije zeleno svetlo za ulazak u EU. Kao i mnoge zemlje na Balkanu, i ona ima jake veze s Rusijom i sve više se okreće Kini – u okviru pekinške Inicijative pojas i put – za infrastrukturu i investicije.

Aktuelna vlada premijera Zdravka Krivokapića pokušala je da se distancira od projekta auto-puta, izražavajući zabrinutost da li će moći da ispuni svoje dužničke obaveze i povezujući zajam sa svojim prethodnicima koji su ugovor potpisali 2014. godine.

Zamenik premijera Dritan Abazović prvi put je javno izrazio zabrinutost u martu, kada je crnogorskim poslanicima rekao da EU treba da pomogne u refinansiranju zajma kako bi sprečila da zemlja bude zavisna od Kine.

Crnogorski ministar finansija Milojko Spajić takođe se pridružio tim javnim naporima, rekavši za Fajnenšl tajms (The Financial Times) 11. aprila da bi pomoć EU zemlji s kineskim zajmom bila "laka pobeda" za Uniju.

Krivudavi put

Prihvatanje zajma od Kineske izvozno-uvozne banke i izgradnja auto-puta bili su kontroverzni od samog početka. Projekt je osmišljen da poveže luku Bar na jadranskoj obali Crne Gore sa susednom Srbijom. Sam auto-put podeljen je na tri deonice, s tim što je kineski zajam pokrivao samo prvih 41 kilometar.

Taj deo koji prolazi kroz planine severno od glavnog grada, bio je najzahtevniji, jer se procenjuje da 60 odsto čine mostovi i tuneli. Prva deonica auto-puta još nije završena, suočena s problemima u planiranju i kašnjenjima zbog pandemije. Vlada je nedavno saopštila da namerava da prvi deo bude završena ove godine.

Kada je aktuelna vlast bila u opoziciji kritikovala je vladu zbog prihvatanja zajma, izražavajući zabrinutost zbog troškova, manjka transparentnosti u tenderskom procesu, potencijalne korupcije i dugoročnog ekonomskog rizika za zemlja sa 620.000 stanovnika.

Sumnje u vezi s auto-putem prvi put su se pojavile pošto su dve studije izvodljivosti, iz 2006. i 2012. godine, pokazale da nije ekonomski održiv. Crna Gora je neuspešno pokušala da obezbedi finansiranje iz evropskih izvora pre nego što se okrenula Kini.

"Neki projekti se s razlogom ne izvode", rekao je za RSE Džonatan Hilman (Jonathan Hillman), direktor projekta Ponovno povezivanje Azije u Centru za strateške i međunarodne studije. "Samo zato što su finansije dostupne, ne znači da ih treba prihvatiti."

MANS, organizacija za borbu protiv korupcije koju finansira EU, takođe je 2014. vršila pritisak na vladu da poslanicima da podatke koji podržavaju njenu viziju i kako će projekat donositi prihod, pre glasanja za odobravanje auto-puta koji finansira Kina. Vlada je, međutim, to odbila i mnogi detalji oko ugovora o zajmu ostali su sakriveni.

Čak i pre trenutnih problema izazvanih približavanjem roka otplate, kineski zajam je naneo ekonomski bol zemlji, prisiljavajući vladu da poveća poreze i delimično zamrzne plate u javnom sektoru kako bi dovela u red finansije.

Budući da se vlada nije zaštitila od valutnog rizika i da nije uspela da u prvobitne planove uključi pristupnu petlju, troškovi projekta nastavili su da rastu, ukazujući na nadvijanje dužničkog problema. Sam auto-put se pokazao izuzetno skupim, s procenjenom prosečnom cenom od 23,8 miliona dolara po kilometru.

Tink-tenk iz Vašingtona Centar za globalni razvoj (Center for Global Development) 2018. je naveo Crnu Goru kao jednu od osam zemalja u riziku od dužničke krize nakon dobijanja kredita od Kine.

"Rizici oko ovog auto-puta bili su jasni od početka", rekao je Hilman. "To pokazuje šta se može dogoditi kada nema prave odgovornosti i efikasnog nadzora za te velike infrastrukturne projekte."

Kina na Balkanu

Pored ekonomskih problema za Crnu Goru, aktuelna saga takođe stavlja EU u težak položaj u pogledu Kine u regionu.

Kina nastavlja da se uveliko nadvija nad Balkanom, produbljujući svoje prisustvo preko infrastrukturnih i energetskih projekata. Peking je takođe počeo da gradi čvršće političke veze u regionu, sa sveobuhvatnim partnerstvom sa Srbijom koje mu je omogućilo širenje i u susednim zemljama.

Crna Gora je potencijalno privlačna Kini iz više razloga. Pekingu omogućava prisustvo na jadranskoj obali u Evropu, dok bi bliske političke veze i pojačani uticaj u zemlji mogli da budu korisni ako Crna Gora uđe u EU.

Za Brisel će način na koji odluči da postupi u ovoj situaciji uticati na njegov kredibilitet na Balkanu, koji je već oštećen tokom pandemije zbog problematičnih epizoda s dostavljanjem medicinske opreme i vakcina.

Ipak, EU je glavni investitor i glavno tržište regiona i istražuje druge načine da pomogne Podgorici.

Francuski državni sekretar za evropske poslove Klemen Bon (Clement Beaune) 12. aprila je na Tviteru (Twitter) objavio da Pariz sarađuje s Evropskom komisijom u pronalaženju rešenja za dug Crne Gore i "smanjenje zavisnosti od Kine na Balkanu".

"Ovo je retka prilika da EU zakorači u svoje dvorište i odgurne Kinu", rekao je Vuksanović.

"Ali to takođe ne bi bila prva strateška prilika koju je Unija propustila na Balkanu", dodao je on. "To bi bio loš signal za region i zeleno svetlo za Peking."