Ministarstvo finansija najavilo je da će Vladi Srbije uputiti predlog zakona o denacionalizaciji do kraja godine, ali našem radiju je danas iz Ministarstva rečeno da taj posao neće biti završen do obećanog roka.
Restitucija konfiskovane imovine jedan je od bitnih zahteva Evropske unije, na šta je u junu srpske vlasti podsetio i evropski komesar za proširenje Oli Ren, ali i etički imperativ da se isprave nepravde.
U međuvremenu, deo konfiskovane imovine je prodat, a novim zakonom o planiranju oni koji su oduzeto zemljište koristili dobijaju pravo da postanu i njegovi vlasnici. A, kao da im je malo nepravde naneseno, naslednici opljačkanih vlasnika ponovo bivaju maltretirani, jer još jednom moraju da se prijavljuju i podnose dokaze o vlasništvu konfiskovane imovine.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić u julu je obećao da će podneti ostavku ako zakon o restituciji do kraja ove godine ne bude prosleđen Vladi – ali od ostavke, izgleda, nema ništa. Nema baš Rasima Ljajića za izvoz u ovoj vlasti.
I dok građani kojima je za vreme komunizma konfiskovana imovina već devet godina čekaju da im demokratske vlasti oduzeto vrate, Srpska pravoslavna crkva taj problem više nema. Zakon iz 2006. godine utro je put povratku ogromne imovine koja joj je svojevremeno oduzeta.
Tako je beogradska opština Palilula Srpskoj pravoslavnoj crkvi vratila atraktivni poslovni prostoru u centru grada od 1 180 kvadratnih metara u kojem posluju firme "Jat ervejz", bife "Lasta" i "Simpo". Godišnji prihod od zakupa tog prostora iznosi 12 miliona dinara, a ubuduće će ga primati crkva svetog Marka koja se nalazi u blizini.
Bespravno oduzetu imovinu treba vratiti svima, i verskim zajednicama, razume se, ali postavlja se pitanje zašto je crkva favorizovana u odosu na građane. i još jedno: da li je u odnosu na druge verske zajednice privilegovana Srpska pravoslavna crkva? Publicista Mirko Đorđević bez dvoumljenja kaže:
“Na to pitanje može se zaista odmah potvrdno odgovoriti. Jeste u povlašćenom položaju.”
DISKRIMINACIJA
Đorđević podseća na nedavnu izjavu potpredsednika srpske vlade Božidara Đelića:
“Trenutno postoji politička volja da se vrati imovina crkvama i verskim zajednicama, ali zakon još nije donet – on misli na zakon o denacionalizaciji – i naglašava da su zahtevi od strane crkve su sada takvi da premašuju realne finansijske mogućnosti države. To je potpuno tačno. Hoću time da kažem da se u toj sferi sada postupa od prilike do prilike, vraća se imovina nekima, pa se događaju vrlo neugodne stvari. Tako se, recimo, vraćaju hiljade hektara zemlje, šuma, voda, crkvi, a u Sijarijnskoj banji imamo slučaj da Crkva prodaje tu zemlju Rusima i drugim stranim kompanijama. Pitanje koje se sada postavlja je upravo to: dok se ne donese zakon o denacionalizaciji, ne bi se smelo ovako postupati i to bi trebalo ozbiljno da se rešava na nivou odnosa između države i crkve”, ocenjuje Đorđević.
Mirko Đorđević: Tako se, recimo, vraćaju hiljade hektara zemlje, šuma, voda, crkvi, a u Sijarijnskoj banji imamo slučaj da Crkva prodaje tu zemlju Rusima i drugim stranim kompanijama. Pitanje koje se sada postavlja je upravo to: dok se ne donese zakon o denacionalizaciji, ne bi se smelo ovako postupati i to bi trebalo ozbiljno da se rešava na nivou odnosa između države i crkve. Foto: Vesna AnđićKonfiskovana imovina nije vraćena svim verskim zajednicama, već pre svega Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Jevrejskoj zajednici, iako je podnela 512 zahteva za povraćaj religijskih objekata koji su pripadali jevrejskoj veroispovesnoj opštini, nije vraćeno ništa.
Ovoj zajednici je 1941. godine oduzeta sva imovina, a predsednik kolaboracionističke Vlade Milan Nedić je 1942. godine doneo odluku da se sva ta imovina stavlja na raspolaganje srpskom narodu..
Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, za RSE govori o tome kakvu diskriminaciju u povraćaju konfiskovane imovine su demokratske vlasti učinile prema Jevrejskoj zajednici.
“Ni po zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, niti u ranijem zakonu o denacionalizaciji nije bilo predviđeno da se Jevrejskoj zajednici vrati imovina koja je opljačkana 1941. nego je kao godina od kada bi se vraćala imovina uzeta 1945. Mi 1945. godine maltene nismo imali više ništa.
Ja sam rekao da bi, zarad neke politike koja se sada vodi u želji da se rehabilituje gospodin Milan Nedić, bilo krajnje neprijatno da se prizna da je ta imovina nama uzeta 1941. S druge strane, mi smo na taj način potpuno eliminisani iz povraćaja imovine jer ako to važi od 1945. onda nama ostaje vrlo malo imovine. Namerno se to radi jer državi je u interesu da ne vrati ništa, odnosno, da vrati ono što baš mora. Ja sam imao razgovor sa predsednikom Tadićem i on mi je rekao da bi, ako bi se sve vraćalo, trebalo 200 milijardi evra. To ne samo Srbija nego nijedna država u Evropi ne može da podnese. Mi smo, razume se, spremni za određene dogovore, međutim, ti dogovori ne mogu biti u korist samo jedne strane”, kaže Nećak.
Aleksandar Jugović, poslanik u republičkom parlamentu i direktor Srpskog pokreta obnove, stranke koja se dosledno zalagala za pravičnu restituciju, osvrće se na primedbe o diskriminiaciji građana u odnosu na crkvu kad je u pitanju restitucija.
“Tu nije potreban nikakav poseban komentar. Diskriminacija u Srbiji ne sme biti zastupljena. Mislim da tu postoji bojazan da bi građani Srbije, ukoliko bi ih zakon o restituciji na drugačiji način tretirao u odnosu a crkve i verske zajednice, mogli da pokrenu parnicu pred sudom u Strazburu i da bi se država tako mogla naći u velikom problemu. Mi ćemo sačekati da vidimo kako će izgledati predlog zakona o restituciji i na koji način će biti obeštećeni svi oni kojima je zemlja oduzeta od 1945. naovamo.”
Restitucija konfiskovane imovine jedan je od bitnih zahteva Evropske unije, na šta je u junu srpske vlasti podsetio i evropski komesar za proširenje Oli Ren, ali i etički imperativ da se isprave nepravde.
U međuvremenu, deo konfiskovane imovine je prodat, a novim zakonom o planiranju oni koji su oduzeto zemljište koristili dobijaju pravo da postanu i njegovi vlasnici. A, kao da im je malo nepravde naneseno, naslednici opljačkanih vlasnika ponovo bivaju maltretirani, jer još jednom moraju da se prijavljuju i podnose dokaze o vlasništvu konfiskovane imovine.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić u julu je obećao da će podneti ostavku ako zakon o restituciji do kraja ove godine ne bude prosleđen Vladi – ali od ostavke, izgleda, nema ništa. Nema baš Rasima Ljajića za izvoz u ovoj vlasti.
I dok građani kojima je za vreme komunizma konfiskovana imovina već devet godina čekaju da im demokratske vlasti oduzeto vrate, Srpska pravoslavna crkva taj problem više nema. Zakon iz 2006. godine utro je put povratku ogromne imovine koja joj je svojevremeno oduzeta.
Tako je beogradska opština Palilula Srpskoj pravoslavnoj crkvi vratila atraktivni poslovni prostoru u centru grada od 1 180 kvadratnih metara u kojem posluju firme "Jat ervejz", bife "Lasta" i "Simpo". Godišnji prihod od zakupa tog prostora iznosi 12 miliona dinara, a ubuduće će ga primati crkva svetog Marka koja se nalazi u blizini.
Bespravno oduzetu imovinu treba vratiti svima, i verskim zajednicama, razume se, ali postavlja se pitanje zašto je crkva favorizovana u odosu na građane. i još jedno: da li je u odnosu na druge verske zajednice privilegovana Srpska pravoslavna crkva? Publicista Mirko Đorđević bez dvoumljenja kaže:
“Na to pitanje može se zaista odmah potvrdno odgovoriti. Jeste u povlašćenom položaju.”
DISKRIMINACIJA
Đorđević podseća na nedavnu izjavu potpredsednika srpske vlade Božidara Đelića:
“Trenutno postoji politička volja da se vrati imovina crkvama i verskim zajednicama, ali zakon još nije donet – on misli na zakon o denacionalizaciji – i naglašava da su zahtevi od strane crkve su sada takvi da premašuju realne finansijske mogućnosti države. To je potpuno tačno. Hoću time da kažem da se u toj sferi sada postupa od prilike do prilike, vraća se imovina nekima, pa se događaju vrlo neugodne stvari. Tako se, recimo, vraćaju hiljade hektara zemlje, šuma, voda, crkvi, a u Sijarijnskoj banji imamo slučaj da Crkva prodaje tu zemlju Rusima i drugim stranim kompanijama. Pitanje koje se sada postavlja je upravo to: dok se ne donese zakon o denacionalizaciji, ne bi se smelo ovako postupati i to bi trebalo ozbiljno da se rešava na nivou odnosa između države i crkve”, ocenjuje Đorđević.
Ovoj zajednici je 1941. godine oduzeta sva imovina, a predsednik kolaboracionističke Vlade Milan Nedić je 1942. godine doneo odluku da se sva ta imovina stavlja na raspolaganje srpskom narodu..
Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, za RSE govori o tome kakvu diskriminaciju u povraćaju konfiskovane imovine su demokratske vlasti učinile prema Jevrejskoj zajednici.
“Ni po zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, niti u ranijem zakonu o denacionalizaciji nije bilo predviđeno da se Jevrejskoj zajednici vrati imovina koja je opljačkana 1941. nego je kao godina od kada bi se vraćala imovina uzeta 1945. Mi 1945. godine maltene nismo imali više ništa.
Ja sam rekao da bi, zarad neke politike koja se sada vodi u želji da se rehabilituje gospodin Milan Nedić, bilo krajnje neprijatno da se prizna da je ta imovina nama uzeta 1941. S druge strane, mi smo na taj način potpuno eliminisani iz povraćaja imovine jer ako to važi od 1945. onda nama ostaje vrlo malo imovine. Namerno se to radi jer državi je u interesu da ne vrati ništa, odnosno, da vrati ono što baš mora. Ja sam imao razgovor sa predsednikom Tadićem i on mi je rekao da bi, ako bi se sve vraćalo, trebalo 200 milijardi evra. To ne samo Srbija nego nijedna država u Evropi ne može da podnese. Mi smo, razume se, spremni za određene dogovore, međutim, ti dogovori ne mogu biti u korist samo jedne strane”, kaže Nećak.
Aleksandar Jugović, poslanik u republičkom parlamentu i direktor Srpskog pokreta obnove, stranke koja se dosledno zalagala za pravičnu restituciju, osvrće se na primedbe o diskriminiaciji građana u odnosu na crkvu kad je u pitanju restitucija.
“Tu nije potreban nikakav poseban komentar. Diskriminacija u Srbiji ne sme biti zastupljena. Mislim da tu postoji bojazan da bi građani Srbije, ukoliko bi ih zakon o restituciji na drugačiji način tretirao u odnosu a crkve i verske zajednice, mogli da pokrenu parnicu pred sudom u Strazburu i da bi se država tako mogla naći u velikom problemu. Mi ćemo sačekati da vidimo kako će izgledati predlog zakona o restituciji i na koji način će biti obeštećeni svi oni kojima je zemlja oduzeta od 1945. naovamo.”
