Dostupni linkovi

Uz ideju o podeli Kosova: Koliko je Ćosić uticajan danas


Dobrica Ćosić, foto: Vesna Anđić
Akademik Dobrica Ćosić, srpski pisac koji se smatra ideologom nacionalističke Srbije i one politike koja je bila presudna za raspad Jugoslavije i krvavi rat, u intervjuu listu „Politika“ koji se objavljuje u nastavcima, ponavlja svoje stavove o Kosovu, crnogorskoj naciji, uzrocima rata...

Povodom toga što se neki njegovi stavovi, na primer o podeli Kosova kao konačnom rešenju, poklapaju sa najnovijim izjavama vodećih političara u Srbiji, istražujemo: koliko je Ćosić uticajan danas, koliko određuje poteze vlasti u Beogradu?

Između ostalog, Ćosić iznosi da je“ crnogorstvo ideološko kopile Kominterne“, tvrdi da su za raspad Jugoslavije krive strane sile, da je rat u BiH bio „internacionalni i verski rat...kojim su politički rukovodile Sjedinjene Američke Države u saradnji s Evropskom unijom”, da je Milorad Dodik izuzetan političar.

Ćosić tvrdi da je „novi generički faktor bosanske krize neoosmanska Turska koja u ime „istorijskih prava” izjednačuje Bosnu sa svojom Anadolijom i Sarajevo sa svojim Istanbulom”. Ćosić dalje tvrdi da je ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić 2002. godine napravio zaokret u politici i da je usvojio njegove stavove.

Glavnog urednika Politike Dragana Bujoševića pitali smo da li je Ćosić danas aktuelan zato što sa vrha države lansiraju njegovu ideju o podeli Kosova.

„Vidim da je to na sajtu Politike najčitanija stvar. Intervju sa njim je napravljen samo zato što izlazi njegova knjiga. Dakle, intervju je način da ubedite Ćosića da nešto progovori posle toliko vremena. Jednostavno, nema nikakve veze sa ovom trenutnom situacijom i idejom vlasti o podeli Kosova“, rekla Bujoševića.

Obnavlja se podzemna borba

Ima li razloga za zabrinutost zbog stavova još uvek politički uticajnog akademika ili je to anahrona priča jednog neuticajnog starca koji se iz marketinških razloga našla u nastavcima na prvim stranicama provladinog dnevnika?

Žarko Korać, političar koji je bio u Đinđićevoj Vladi i sociolog Vladimir Vuletić daju oprečne odgovore.
Zoran Đinđić, foto: Vesna Anđić

„Ovo što on radi je značajnije nego bilo koji program bilo koje političke stranke u Srbiji. Budite potpuno sigurni da će većina političara to jako pažljivo da pročita i da će svi oni koji računaju na glasove u izborima i na javno mnjenje itekako početi da recikliraju te njegove stavove koje je izneo u intervjuu-trilogiji“, ocenjuje Korać.

"Njegov uticaj, pa i inače uticaj intelektualaca na politiku u Srbiji, srećom, nije veliki zbog toga što njegove ideje koje prezentuje su dosta neoriginalne i dosta zastarele. To je jedna konzervativna nacionalistička ideologija koja svet deli na MI i ONI“, smatra Vuletić.

Podzemna borba oko toga ko i kako baštini političko nasleđe ubijenog premijera Zorana Đinđića, obnavlja se ovim intevrjuom, odnosno provokativnom Ćosićevom eksplicitnom tvrdnjom da je Đinđić, inače nakon smrti ikona proevropske Srbije, napravio politički zaokret 2002. godine, usvajajući njegove nacionalističke stavove.

Šta na to kaže Đinđićev bliski saradnik Žarko Korać?

„To je, naravno, narcizam jednog starog čoveka u stilu: Đinđić je grešio dok nije seo sa mnom, a onda kad sam mu ja objasnio političku situaciju, onda je on napravio politički zaokret. Naravno, stvar je potpuno obratna. Dozvolite mi da kažem: onoliko koliko je Đinđić razgovarao o Kosovu sa Ćosićem, barem toliko sam i ja imao prilike sa njim da razgovaram. Znam šta je meni Đinđić govorio. On je samo želeo da taj problem reši. Nema govora o tome da je on imao definisane ideje kako to da reši. On je smatrao, i bio je potpuno u pravu, da će problem Kosova da uništi budućnost Srbije. On je zato razgovarao sa Ćosićem, hteo je podršku za svoje stavove i tog dela Srbije", kazao je on.

Sociologa Vladimira Vuletića smo pitali da li je Tadićeva Demokratska stranka, dakle današnja vlast u Srbiji, bliža proevropskom Đinđiću, nego anahronom Ćosiću.

„Apsolutno, to je bez svake sumnje. Ono na čemu je Đinđić insistirao jeste realno shvatanje pozicije Srbije u svetu i pokušaj da se Srbija prilagodi tim okolnostima, a ne da im se suprotstavlja kroz „MI ili ONI“ kroz to da je ovo jedna civilizacija koja gasne itd...U tom smislu mislim da je današnja vlast u Srbiji mnogo bliža onome što je Đinđićevo shvatanje nacije, nacionalnog pitanja i nacionalne politike koja je suštinski različita od Ćosićevog. Đinđić se upravo zalagao za prevazilaženje takvog načina razmišljanja. Ono što je javno govorio ilustrovaću citatom iz jedan od njegovih poslednjih istupa, mesec dana pre atentata: „Pisci, pesnici, popovi, da li su oni najbolji predstavnici jednog modernog identiteta? Ne baš. Zašto? Zato što oni teže preterivanjima, teže isključivosti, teže poeziji, mitovima...To je njihov posao“, navodi on.

Pogledajte komentare (6)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG