Ekonomska saradnja, čvršća saradnja Srbije i Grčke, regionalna saradnja i regionalna stabilnost – glavne su teme razgovora premijera Srbije i Grčke Aleksandra Vučića i Aleksisa Ciprasa, tokom sastanka u Beogradu.
Govoreći o bilateralnim pitanjima, pomenuto je i ono koje Grčka ima sa Makedonijom oko njenog imena. Cipras je rekao da je Grčka, poslednjih godina, pokazala veliko strpljenje, ali da je preduslov za rešavanje -postojanje volje obe strane u sporu.
„Ako je samo jedna voljna za to, a druga nije – teško je naći rešenje za spor“, rekao je Cipras.
„Sve strane moraju da razumeju – saradnja, bez obzira na razlike među nama, ne može da se ostvari ukoliko neko insitira na neprijateljskim ili suprotnim stavovima. To je pokazatelj intenzivne nacionalističke tendencije koja je u suštini suprotna našim stavovima i vremenu u kome živimo“, dodao je.
Govoreći na tu temu, premijer Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da „nije od onih političara koji bi da rešavaju tuđe probleme“.
"Posebno ako nas niko ne zove. Imamo dobre odnose sa Grčkom, mala smo mi zemlja da bismo na sebe preuzeli ulogu koja rešava. Ako postoji mogućnost da pomognemo, tu smo, ali ne da se guramo", rekao je Vučić.
Podsetimo da je Srbija Makedoniju priznala pod tim imenom, dok Grčka traži da se oslovljava kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Ipak, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, nedavno je rekao da će Beograd u bilateralnim odnosima sa Skopljem upotrebljavati ustavno ime (Makedonija), ali da će mulilataralno koristiti skraćenicu BJRM koje se upotrebljava u EU i UN. Na priznanicama za putarinu, Srbija takođe koristi skraćenicu BJRM. Nakon što je Makedonija negovovala, Dačić je rekao da „ako već protestuju zbog priznanica za putarinu, a šta bi trebalo mi da radimo zbog njihovog priznavanja Kosova i glasanja u Unesko“.
Upravo odnos prema kosvoskoj nezvisnosti, bio je među temama tokom razgovora Vučića i Ciprasa, s obzirom na to da je Grčjka jedna od nekoliko država – članica EU, koje nisu priznale nezavisnost.
"Istakao sam da se mir i stabilnost stvaraju zajednički prihvatljivim rešenjem za sve strane, Grčka će ostati stabilna u svom stavu koji se vezuje za poštovanje principa u rešavanju ovog pitanja", rekao je Cipras govoreći da njegova zemlja neće promeniti stav po pitanju nezavisnoti Kosova.
Premijer Srbije se zahvalio na stavu koji je izneo grčki premijer Cipras, te naveo da se nada da se on neće promeniti u budućnosti.
Vučić je najavio i da će na proleće u Solunu biti održana zajednička sednica vlada Srbije i Grčke – koju su rekli da će zvati visoki savet. Rečeno je i da je određena nova "mapa puta" uz koju će „dve zemlje još čvršće i snažnije krenuti u zajedničku budućnost“.
Srbija i Grčka radiće i na izgradnji bolje železničke infrastrukture, a projekat izgradnje pruge do luke Pirej mogao bi da počne odmah, rekla su dva premijuera nakon sastanka.
Vučić je rekao da je Srbija već počela da gradi deo pruge prema Nišu.
Na sastanku se govorilo i o izbegličkoj krizi, a grčki premijer je rekao da je postignut dogovor o pojačanju dijaloga na tu temu.
Cipras kaže da se Evropa nalazi na važnoj raskrsnici, podsetivši da će u narednom periodu u ključnim zemljama biti održani izbori.
"Želim da verujem da će 2017. godina pružiti izlaze i pojačati naše razumevanje i saradnju i da će to ići u korist svim zemljama u Evropi", istakao je Cipras.
On je rekao i da ga brine rast nacionalističkih snaga zbog činjenice da utiču na političke snage koje danas vladaju Evropom i na način na koji pristupaju ključnim problemima.
On je naveo da u narednom periodu prioritet treba da bude kolektivni interes Evrope, te da veruje da će u 2017. godini ojačati razumevanje i saradnja u celoj Evropi.
Cipras se nakon susreta sa Vučićem, sastao i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i šefom diplomatije Ivicom Dačićem.
Tokom poslepodneva biće održan i Biznis forum, u organizaciji Privredne komore Srbije, na kojem će učestvovati oko 60 firmi iz Grčke – pre svega iz oblasti građevine, prehrambene industrije, energetike, obnovljivih izvora energije, farmacije, turizma, bankarstva...
Ovo je inače Ciprasova prva poseta Srbiji otkako je izabran za premijera. U Beogradu je bio decembra 2014. godine, kao lider Sirize, tada najveće grčke opozicione stranke.
Šta je dovelo grčkog levičarskog premijera u posetu premijeru Srbije, čija je partija desno od centra?
Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije, za RSE kaže da uprkos njihovim ideološkim razlikama, Grčka i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose, a da, uz to, ima još nekih stvari koje spajaju Ciprasa i Vučića, od kojih je jedna i afirmativna pozicije obojice prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Jedna od prvih Ciprasovih poseta bila je upravo poseta Rusiji, a i Vučić je išao kod ruskog predsednika pre formiranja nove vlade.
Upitan da li je grčki premijer Aleksis Cipras zapravo faktički odustao od svoje levičarske agende prihvativši uslove međunarodnih kreditora, kojima su grčki birači na referendumu početkom jula 2015. na referendumu rekli „ne“, nakon čega je ostavku dao i iz Sirize izašao ministar finansija Janis Varufakis, Bećirović kaže:
„U tom finansijskom aspektu, u rešavanju krize, sasvim sigurno on danas nije ono za šta se zalagao i što je bilo i još uvek jeste zapisano u programu Sirize. Moramo shvatiti da je politika Ciprasa na neki način evoluirala. Odlazak Varufakisa može predstavljati simboličan znak da je Cipras na pola puta odustao od najavljenih reformi, takoreći neke mini-revolucije u najavi, tako da to približavanje Vučiću i nekim drugim liderima govori da je Siriza odstupila od svog izvornog programa.
To se, naravno, pokazalo najpre time što je prihvatila sve dogovore sa tom famoznom 'trojkom'. To je, razume se, donelo i razočaranju birača jer su prihvatili manje-više sve zahteve trojke, odnosno, međunarodnih finansijskih institucija kada su u pitanju dugovi Grčke prema njima i prema komercijalnim bankama.“
Cipras je pobedio na izborima januara 2015. godine s obećanjem da će ukinuti oštre mere štednje, a u septembru iste godine ponovo je izabran za premijera posle vanrednih izbora. Uspeo je konačno da dogovori treći paket pomoći, posle višemesečnih pregovora s kreditorima iz zemalja evrozone i Međunarodnim monetarnim fondom, ali je pre nekoliko dana obećao da njegova vlada neće uvesti "ni evro" dodatnih mera štednje.
Uprkos tom obećanju, poslednje januarske ankete agencije MBR pokazuju da popularnost Sirize i Ciprasa među biračima drastično pada, dok se na drugoj strani beleži porast popularnosti Nove demokratije i lidera konzervativaca Kirijakosa Micotakisa. Prema tim merenjima, trenutno bi za Novu demokratiju glasalo 26,1 odsto Grka, za Sirizu 14,7, a za radikalno-desničarsku Zlatnu zoru 7,5 odsto birača.
U sredu, drugog dana posete Srbiji, grčki premijer položiće vence na bistu Rigi od Fere, grčkog revolucionara i pesnika, a dnevni list „Danas“ nezvanično saznaje da će se susresti i sa srpskim patrijarhom Irinejom.
Facebook Forum