Dostupni linkovi

Vanredna vijest

CG: Dva evra dovoljna za tri obroka


Potrošačka korpa u Crnoj Gori za januar

Za dnevnu ishranu jedne osobe u Crnoj Gori je, prema državnom Zavodu za statistiku, dovoljno dva evra kojima se mogu obezbediti tri obroka.

"Ja bih njima preporučila da oni svoju decu hrane sa dva eura dnevno, a ne da to nama govore. Sa dva eura dnevno se ne može ni kokoška nahraniti", kaže Podgoričanka Maja Vujović, revoltirana zbog državne statistike po kojoj je za tri obroka za jednu osobu u jednom danu dovoljno dva evra.

Nije Maja jedina. Njena sugrađanka Mira Bošković, poput mnoštva drugih građana Crne Gore, konstatuje da to nije moguće, jer je za samo jedan ručak potrebno bar pet eura.

Ovakva negodovanja su reakcija na vrednost januarske potrošačke korpe od 628 eura koja je za skoro 300 evra manja od decembarske.

Posebno je, kao prst u oko, doživljen podatak državnog Zavoda za statistiku – Monstata, da je za ishranu četvoročlane porodice dovoljno 256 evra. Kada se to podeli sa 30 dana, ispada da je za pripremu tri obroka za jednu osobu dovoljno dva eura.

Detaljnije objašnjenje Monstata nije bilo moguće dobiti, jer je direktorka Monstata, Gordana Radojević u inostranstvu, a u kancelariji njenog pomoćnika Vuka Čađenovića niko nije odgovarao na brojne pozive RSE.

Nije bilo moguće stupiti u kontakt ni sa ministrom rada i socijalnog staranja, Kemalom Purišićem.

Ipak, iz Monstat-a je ranije, zajedno sa vrednošću potrošačke korpe, objavljeno i da je „sve u skladu sa minimalnim preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Priručnika za ishranu Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država 2010. godine o minimalnoj vrednosti unosa hrane od 2.211 kalorija dnevno po osobi.

Generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata, Duško Zarubica za RSE kaže da je informacija o dva eura za tri obroka dnevno, koju je objavio Monstat kao važna državna institucija, neozbiljna i neodgovorna.

"Sa takvim podacima ne mogu ni da polemišem", rekao je Zarubica.

Obrazlažući svoju statistiku u koju spadaju i dva evra za tri dnevna obroka, iz Monstat-a je saopšteno da se “minimalna potrošačka korpa odnosi na potrošnju domaćinstva koja uključuje hranu i neprehrambene proizvode i usluge, kojom se omogućava održavanje života i radne sposobnosti članova domaćinstva”, saopšteno je iz Monstata.

"Mislim da je to krajnje nepošteno prema građanima Crne Gore koji žive od svog rada", kaže Vaso iz Podgorice koji Monstat-ova dva statistička evra za tri obroka dnevno smatra svojevrsnim prikrivanjem.

„Da se tako može živeti je „naučna fantastika““, rezignirano tvrdi Vaso uz crno-humornu primedbu o konopcu koji se može kupiti za dva evra.

Podsećajući da podaci o siromaštvu u Crnoj Gori nisu objavljivani 2013., direktorka NVO Banka hrane, Marina Medojević je za RSE rekla da Monstatova statistika, po kojoj je za tri obroka dnevno za jednu osobu dovoljno dva evra služi ulepšavanju stvarnosti koja je za većinu građana Crne Gore veoma teška.

"Monstat, sa ovakvim podacima, učestvuje u minimiziranju i prikrivanju stvarnih razmera siromaštva u Crnoj Gori", kaže Medojević uz podsećanje da je minimalna zarada od 193 eura ponižavajuća i najmanja u regionu kao i socijalna pomoć od 66 do 127 eura, dečiji dodatak koji sa nedavnim uvećanjem iznosi 23 eura...

"Prema našim procenama, najmanje 100.000 stanovnika Crne Gore nema čak ni jedan euro dnevno po članu porodice za hranu", kaže Marina Medojević iz Banke Hrane dodajući da iz iskustva i razgovora sa brojnim porodicama zna da su u mnogim kućama danima jedina hrana: priganice, prženice , krompir čorba bez mesa, džem, pašteta, najjeftinije salame.

"Dešava se i da nemaju ništa drugo osim suvog hleba i vode", kaže Medojević.

Skicu za sumorni socijalni pejzaž Crne Gore, Medojević kompletira računicom koja govori da polovina stanovništva u Crnoj Gori ima prihode koji ne prelaze 250 eura.

„Ako se zna da 54% zaposlenih ili oko 98.000 ljudi prima zaradu manju od 250 eura, da je 50.000 nezaposlenih i da preko 60% ili 68.000 penzionera ima penziju manju od 250 eura, da imamo oko 160.000 punoletnih radno sposobnih stanovnika koji nisu zaposleni, ne studiraju, niti se vode u evidenciji biroa rada, dolazimo do jednostavne ali frapatne računice da u Crnoj gori živi oko 376.000 stanovnika koji imaju mesečne prihode od 0 do 250 eura“, rekla je Medojević.

U senci Monstatovog podatka da je za tri dnevna obroka za jednu osobu dovoljno dva evra, ostale su druge kontroverze. Jedna od njih je činjenica da je Monstat promenio metodologiju izračunavanja potrošačke korpe zbog čega je, nakon decembarske od 806, januarska potrošačka korpa spala na 628 eura.

Između ostalog, u odnosu na prethodnu metodologiju, iz potrošačke korpe je izbačeno više stavki, a među njima je takozvana imputirana renta, koja predstavlja procenjenu stanarinu za domaćinstva koja žive u vlastitim stanovima.

Iako se zna da je u Crnoj Gori veliki broj lica i porodica bez rešenog stambenog pitanja, prema Monstatu, 90 posto građana Crne Gore živi u sopstvenim stanovima.

Lider Saveza sindikata, Duško Zarubica kaže da je njegova organizacija od početka bila protiv promene metodologije.

"Velika većina domaćinstava u Crnoj Gori nema rešeno stambeno pitanje i mora da plaća privatan smeštaj ili žive sa starijim generacijama u okviru istog domaćinstva što se ne može smatrati primerenim za 21. vek. Oni koji su rešili stambeno pitanje moraju dugoročno da plaćaju visoke iznose mesečnih rata za stambene kredite, pa i to predstavlja značajnu stavku na listi životnih troškova", rekao je Zarubica.

Prosečna plata na Srbiji i Kosovu još manja

Metodologija računanja potrošačke korpe nije se menjao u Srbiji. Poslednji podaci su iz decembra prošle godine, a objavljeni su na sajtu Ministarstva trgovine. Podaci govore da je potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu iznosila 69.897,04 dinara, odnosno 592 evra.

Republički zavod, međutim, menjao je metodologiju računanja prosečne plate, ali podaci po toj novoj metodologiji još nisu poznati. Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku stoji da će oni biti objavljeni 26 og marta. Poslednji su podaci iz decembra 2017. i oni pokazuju da je prosečna plata, bez poreza i doprinosa iznosila 54.344 dinara ili 460 evra. Zvanični podaci o prosečnim zaradama u privatnom sektoru nema.

Kada je reč o Kosovu, na osnovu zvaničnih podataka, potrošačka korpa po osobi iznosi 115 evra, što za četvoročlanu porodicu daje rezultat od 460 evra. Kako pokazuju podaci Agencije za statistiku, prosečna plata u javnom sektoru je oko 525 eura, a u privatnom oko 370. Minimalna plata kreće se od 130 do 170 eura.

BIH na prvom mestu u regionu po ceni potrošačke korpe

Cena potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu u BiH porasla je na 1073 evra. Imajući u vidu prosečne plate u Federaciji i Republici Srpskoj bosanskohercegovačlke porodice svakodnevno se suočavaju sa pukim preživljavanjem.

Prema podacima entitetskih zavoda za statistiku prosečna plata u decembru 2017. godine u FBiH je iznosila 447 evra, dok je u januaru 2018. godine u RS bila 422 evra. Ove brojke su jasan pokazatelj da ni dve prosečne plate nisu dovoljne za jednu potrošačku korpu.

Podsetimo, BiH je nedavno usvojila Zakon o akcizama. Ovaj zakon za sada je donio poskupljenje goriva, a osetan je porast i nekih životnih namirnica, dok visina plata ostaje ista.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG