Izvor: Eurasia Group (Priredila: Jasmina Lazić)
Godina u koju smo upravo zakoračili počela je u atmosferi velikih političkih podela.
Pred Sjedinjenim Američkim Državama su predsednički izbori, a Evropu drma politička kriza koja ozbiljno ljulja temelje na kojima počiva Unija. Ugled i uticaj Rusije, predvođene sve ratobornijim Vladimirom Putinom, polako opadaju. Kina, sa druge strane, postaje sve moćnija, ali sa spoljnom politikom koja odražava pre svega ekonomske (mada i dalje strateške) nacionalne interese.
Rezultati su jasni. U ovom geopolitičkom vakuumu najgore prolazi Bliski Istok. Širom ovog regiona je šest propalih država (Avganistan, Irak, Libija, Mali, Sirija i Jemen), a broj izbeglih odande je dostigao rekord.
"Islamska država Irak i Levant" (IDIL) je postala najmoćnija teroristička organizacija u istoriji. Naftna industrija je pod snažnim pritiskom. I sve će to biti još gore u 2016.
Evropa će trpeti još veće bolove zbog rasta cena, bezbednosne ugroženosti i političkih lutanja. Sjedinjene Američke Države će se, u sumrak vladavine administracije Baraka Obame, najviše držati svojih poslova, pošto će zapadna hemisfera ostati po strani kada je reč o preuzimanju odgovornosti za geopolitičku nestabilnost.
Aziji, uprkos tome što ima neke od najmoćnijih „vođa nacije“ na svetu, pružanje ruke za rešavanje ovih problema nije prioritet.
Sve ovo znači još podeljeniji svet u 2016, sa više unutrašnjih i međunarodnih konflikata nego u bilo kom periodu nakon Drugog svetskog rata.
Ali ipak uvlačenje glavnih sila u međusobnu vojnu bitku odnosno treći svetski rat je praktično nezamislivo.
Četiri vodeće svetske ekonomije – Sjedinjene Američke Države, Kina, Japan i Nemačka su više nego voljne da prihvate odgovornost za rešavanje krize. Od njih je zapravo samo Nemačka direktno pogođena navedenim previranjima, ali i dalje ima više nego dovoljno razloga da se uhvati u koštac sa rešavanjem svetskih problema.
I tako će se u 2016. konflikti intenzivirati. Prošle godine investitori su prepoznali rastuću neizvesnost u vazduhu ali su ipak ostali fokusirani na ekonomski razvoj.
Američka privreda će i dalje biti više usresređena na ekonomski oporavak, a Evropa na izlazak iz recesije. To će, po svemu sudeći biti dug put i zavisiće od geopolitičkih interesa koji potresaju svetski poredak.
