Oko 500 kompanija u Srbiji koje svoje proizvode izvoze u Evropsku uniju (EU) od ove godine plaća takse na zagađenje.
Takse na emisije gasova sa efektom staklene bašte u više oblasti uveo je Brisel kako bi podstako čistiju industrijsku proizvodnju dobara koji ulaze u EU.
Ovo će, prema rečima Ane Reičević iz Privredne komore Srbije, uticati na rad Železare u Smederevu, u blizini Beograda, kojom upravlja kineska kompanija HBIS Group i koju niz godina prate optužbe za zagađenje životne sredine.
Prema podacima Komore, najveći deo izvoza čelika i gvožđa iz Srbije ide u zemlje EU.
Reičević za Radio Slobodna Evropa (RSE) dodaje da će takse uticati i na državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) koja takođe deo proizvedene struje izvozi u EU, a proizvodnja struje u Srbiji se najvećim delom bazira na eksploataciji uglja.
Iz kompanije HBIS i Elektroprivrede nisu odgovorili na upit RSE o tome kako će uvođenje ove takse uticati na njihovo poslovanje.
Srbija je jedna od potpisnica Pariskog sporazuma, međunarodnog ugovora o klimatskim promenama, koji je usvojen 2015.
Srbiji je, prema oceni Fiskalnog saveta, za ostvarenje cilja iz tog sporazuma preostalo da u narednih pet godina smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 10 odsto.
To je, prema navodima iz izveštaja ove institucije, teško dostižno jer je Srbija do sada ostvarila napredak samo na planu donošenja propisa u ovoj oblasti, ali manje u njihovoj primeni.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine nisu odgovorili RSE na pitanja o tome šta je do sada urađeno na planu smanjenja emisija ugljen-dioksida.
Ko su najveći zagađivači?
Ministarstvo zaštite životne sredine za RSE je navelo da ne poseduje podatak o tome kojih pet postrojenja u Srbiji je 2024. emitovalo najviše gasova sa efektom staklene bašte jer će prve podatke o tome imati tek ove godine.
Državna Agencija za zaštitu životne sredine vodi registar najvećih zagađivača u Srbiji, a na tom spisku je desetine postrojenja, među kojima su toplane, rudnici i više kompanija iz metalskog sektora.
Železara, u vlasništvu HBIS, nalazi se u ovom registru, ali i u registru najvećih zagađivača vazduha zbog povećanih emisija više od 20 zagađujućih materija u periodu od 2020-2022. godine.
Meštani sela Radinac svedočili su u septembru 2020. za RSE da se život godinama unazad odvija pod naslagama prašine iz postrojenja železare.
Na listi zagađivača su i termoelektrane i kopovi Elektroprivrede Srbije (EPS) koji su takođe, prema izveštaju, emitovali desetine zagađenih materija u vazduh.
Na to upozorava i EU. U poslednjem izveštaju EU za Srbiju navodi se da je energetska infrastruktura u velikoj meri zastarela, a ugalj i dalje glavni izvor energije.
"Srbija treba da utvrdi datum za postepeno ukidanje uglja kao delotvorno sredstvo za postupanje u skladu sa svojim obavezama u okviru Zelene agende o postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine", piše u izveštaju.
Zbog čega je EU uvela takse?
Ana Reičević iz Privredne komore Srbije navodi da je ovaj mehanizam naplate uveden još 2023. godine za uvoznike roba iz šest sektora (gvožđe, čelik, aluminijum, električna energija, veštačko đubrivo, cement i vodonik), a 2026. se kreće sa naplatom takse.
"Karbonska taksa je nešto što će morati da plate uvoznici (u zemlje EU), ali oni će sigurno deo tih troškova preneti na same proizvođače", kaže ona.
Reičević objašnjava da uvoznici zapravo plaćaju taksu na količinu zagađenja (ispuštenog ugljen-dioksida tokom proizvodnje) po toni proizvoda koji je izvezen u EU. Te podatke dobijaju od proizvođača.
"Jedna tona CO2 (ugljen-dioksida) ima svoju cenu i trenutno košta 88 evra. Ta cena se menja jer je berzanska, očekuje se da će rasti", kaže ona dodajući da ova taksa utiče na cenu i konkurentnost proizvoda iz Srbije.
Reičević objašnjava da je propise u ovoj oblasti EU donela još pre 20 godina obavezujući proizvođače u EU u sektorima koje emituju najviše zagađenja da izveštavaju o emisijama i plaćaju za zagađenje koje emituju.
Onda je, prema njenim rečima, došlo do fenomena "curenja ugljenika", odnosno do prebacivanja proizvodnje iz EU u zemlje koje nemaju striktne politike koje se tiču zagađenja.
"Na taj način EU hoće da izjednači uslove za svoja postrojenja u određenim sektorima, koji su označeni kao sektori koji najviše doprinose emisijama gasova sa efektom staklene bašte, i proizvođačima roba koji nisu na teritoriji EU, ali hoće da svoje proizvode plasiraju u EU", kaže ona.
Iz Evropske komisije su na upit RSE o CBAM taksama naveli da taj mehanizam nije osmišljen da puni budžet Evropske unije.
"Budući prihodi od CBAM-a predstavljali bi samo sporedni efekat politike jer se očekuje da će uvođenje CBAM-a dovesti do smanjenja emisija CO2", navodi se u odgovoru.
Iz EU takođe ističu da očekuju da će ova mera podstaći zemlje da uvedu svoje takse na zagađenje.
Kako je Srbija reagovala?
Srbija je napravila korak u tom smeru.
Na uvođenje CBAM taksi Ministarstvo finansija Srbije reagovalo je donošenjem dva zakona u decembru 2025. - Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.
Ana Reičević iz Privredne komore Srbije za RSE kaže da je Srbija donela spomenute zakone kako bi se deo troškova za CBAM taksu platio u Srbiji i ostao u budžetu.
"Deo (ovih) sredstava se može dodeliti nazad kompanijama za projekte dekarbonizacije, u opremu i postrojenja koje će smanjiti emisije", kaže ona.
Ipak, donošenje ovih propisa u Srbiji bilo je praćeno kritikama pojedinih stručnjaka u oblasti ekologije.
Mirko Popović iz beogradske nevladine Platforme za društveni razvoj i inovacije kaže za RSE da je ostalo nedefinisano kako će se koristiti sredstva koja će preduzeća na ime zagađenja uplaćivati u budžet.
"Nema garancija da će taj novac da se investira u smanjenje emisija", kaže on.
Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili RSE na upit o ovim kritikama.
Da li će EU takse smanjiti i zagađenje u Srbiji?
Iz Fiskalnog saveta Srbije u izveštaju od oktobra 2025. procenjuju da uvođenje CBAM takse neće urušiti poslovanje preduzeća (u metalskoj industriji i proizvodnji đubriva i cementa), ali da će delimično smanjiti njihovu konkurentnost.
Skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, piše u izveštaju.
U izveštaju se ističe i da će Srbija biti "u nepovoljnijem položaju od konkurenata iz EU, između ostalog, zbog dugogodišnjeg zapostavljanja energetskih i klimatskih politika", kao i da su nivoi zagađenja u Srbiji "znatno viši" nego u EU.
"U EU su realizovani konkretni programi i mere, koje su znatno smanjile emisija gasova s efektom staklene bašte, naročito u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) koji je imao relativno visoke zatečene emisije. U Srbiji se, međutim, sve uglavnom svelo na usvajanje nekoliko strategija i regulativa 'na papiru'", piše u izveštaju.
Navodi se i da primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem. Ističu da proizvodnja električne energije u Srbiji sektor koji beleži najveću razliku u emisiji CO2 u odnosu na EU.
"Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavat sata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU", navodi se.
Sa druge strane, ocenjuje se da su emisije zagađenja u sektoru gvožđa i čelika veće za oko 20 odsto u odnosu na države EU.
Fiskalni savet ocenjuje da Srbija teško može da dostigne ciljeve Pariskog sporazuma da do 2030. smanji emisije za oko 30 odsto jer bi "prosečan godišnji tempo smanjenja emisija morao bi da bude oko šest puta brži nego u periodu 2010-2023".
Ova institucija ukazuje da je Srbija do sada najviše smanjila emisije tokom devedesetih godina zbog "sloma srpske privrede usled političkih faktora i ratova, a ne reformi".