Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kosovo, EU i nerealnost Beograda


Catherine Ashton tokom posete Prištini
Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Catherine Ashton, posle sastanka sa srpskim najvišim zvaničnicima, izjavila je da razume da je Kosovo bolan problem za Srbiju, ali da različiti pogledi na njegov status ne smeju da ometaju saradnju Beograda i Prištine u rešavanju praktičnih pitanja i realizovanju regionalne saradnje.

Pitanje statusa Kosova Evropska unija je ostavila svojim članicama, ali Brisel je jasan u poruci da budućnost Kosova mora biti evropska, naglasila je Ashtonova u četvrtak tokom posete Beogradu.

Koliko je srpska politika prema Kosovu daleko od stavova evropske “ministarke” za spoljne poslove i hoće li Beograd ako tako nastavi, pucati sam sebi u nogu?

Diplomatsko upozorenje Catherine Ashton nije prva, a po svemu sudeći, ni poslednja poruka evropskih zvaničnika o tome da Srbija mora ostvariti zadovoljavajuću regionalnu saradnju sa susedima, pa i sa Kosovom, uprkos svom stavu o njegovom statusu, kaže za Radio Slobodna Evropa Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose.

Dušan Janjić
“Razumem ovu izjavu kao milionito podsećanje Beograda da mora da izvršava međunarodne obaveze, a dodao bih, da mora da radi i nešto što je u interesu Srbije i Srba na Kosovu. Dakle, potpuno se slažem s tom izjavom, koja je samo dokaz koliko su naši političari neozbiljni kad govore o Evropskoj uniji, praveći od toga marketing i kampanju, a ne rešavajući probleme koji nas čekaju na tom putu”, kaže Janjić.

Iako se u formulacijama koje dolaze sa briselske i drugih relevantih zapadnih adresa izbegavaju izričite tvrdnje da će Srbija morati da prizna Kosovo pre nego što uđe u evropski klub, izgleda da je već sada nesumnjivo da će Beograd morati da pokaže mnogo viši stepen fleksibilnosti kada je odnos prema Kosovu u pitanju.

Pojam “fleksibilnost” u kontekstu Kosova pomenuo je nedavno i sam predsednik Srbije Boris Tadić, ali do sada nismo videli praktični transkript te retorike. Naprotiv. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić među tri prioriteta diplomatske borbe za Kosovo uvrstio je zaustavljanje priznavanja kosovske nezavisnosti i učlanjivanja Kosova u međunarodne organizacije. U protekle dve godine, pohvalio se, srpska diplomatija pokazala se kao veoma uspešna u ostvarivanju tih prioriteta, budući da dve trećine zemalja ne priznaju Kosovo, uprkos pritiscima nekih od najznačajnijih zemalja i da Kosovo nije postalo član nijedne međunarodne organizacije, osim Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, gde sistem glasanja favorizuje američki uticaj.


Građani realniji od vlasti


Uprkos tome što se ne može osporiti da je srpska diplomatija na kraći rok pobrala neke taktičke poene, postavlja se pitanje neće li se njihova strateška cena ispostaviti kao bumerang Srbiji – upravo na putu njenih evrointegracija.

Svetlana Logar
Poslednji rezultati ispitivanja javnog mnenja koje je sprovela agencija Stratedžik marketing ukazuju na to da su građani Srbije mnogo realniji u pogledu Kosova nego njihova vlada. Svetlana Logar iz ove agencije:

“Četrdeset posto građana kaže DA – da u ovom trenutku već vide Kosovo kao nezavisnu državu. Još imate priličan broj – oko 16 procenata – koji kažu NE ZNAMO. Ostali – oko 45% - kažu da još uvek nije nezavisna država”.

Građani Srbije, prema rezulatima ovog istraživanja, u odnosu na svoju vlast, pokazuju i znatno bolje umeće razlikovanja svojih želja od stvarnosti.

“Pitamo ljude šta bi oni želeli da se dogodi sa Kosovom, a zatim ih pitamo šta je realno, šta će biti sa Kosovom.Vrlo jasno možete da vidite razliku koju građani prave između svojih želja – većina bi volela da Kosovo na neki način ostane u okviru Srbije – i ocene o tome šta će se sa Kosovom desiti. Mnogo više od 50%, a u nekim periodima ispitivanja čak i 60 osto ispitanika izjavili su da je realnost da će Kosovo postati nezavisna država”, kaže Logar.

RSE: Proizilazi, kad je Kosovo u pitanju, da su građani Srbije realniji nego njihova vlada?

Logar: Ja tu rečenicu veoma često izgovorim. Dakle, u mnogim aspektima državne politike građani su veoma često bar nekol i ko koraka ispred naših političara.

Ono u čemu Beograd pravi kardinalnu grešku i što bi mu se moglo osvetiti jeste to što neprestano insistira na povezivanju tehničkih razgovora o praktičnim pitanjima sa problemom statusa Kosova, upozorava Dušan Janjić.

“Dakle, Beograd je zapravo vodio nagoru moguću politiku – od Miloševića, preko Đinđića i Koštunice, do Tadića. Umesto da u interesu Srbije koja trenutno loše stoji na nivou statusnih razgovora, odvoje od njih tehničke razgovore. Dakle, jedan je nivo tehničke saradnje sa Kosovom, a sasvim drugi statusno pitanje. U domenu rešavanja praktičnih pitanja građana ne može se i ne sme rešavati statusno pitanje Kosova”, kaže Janjić.

Pročitajte i ovo:
Ešton: Brisel čeka naredni Bramercov izveštaj
Ešton: Vlasti se moraju usmjeriti ka evropskom cilju

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG