Nekoliko stotina platana, koji su decenijama bili nezamenjivi ukras najveće beogradske ulice, Bulevara kralja Aleksandra, postali su predmet javnog sporenja građana, gradske uprave i struke. Jedni tvrde da decenijska stabla zbog lošeg održavanja moraju da se poseku, dok su građani spremni i svojim telima da brane drvored od seče.
Može li se priča o seči oko 400 stabala starih platana koji su decenijama bili nezamenjivi ukras najveće beogradske ulice, pretvoriti u društveni bunt nesvojstven srpskim prilikama u kojima većinom politika i radnička nezadovoljstvo izvode ljude na ulice. Koliko je važna polemika, ali i stav o tome, svedoči i činjenica da je Skupštinski odbor za zaštitu životne sredine razmatrao ovu temu.
Razlozi za seču, navode u gradskoj upravi i Zelenilu, su želja da se bolesna stabla zamene zbog bezbednost građana, a sve u sklopu renoviranja Bulevara kralja Aleksandra. Međutim grupa građana ne žele da preko noći ostanu bez nekoliko stotina platana, pa su pri prvom pokušaju primorali radnike da uklone mašine:
Seča platana je izvesna, bez obzira na nezadovoljstvo građana, jer je zdravstveno stanje drvoreda na Bulevaru veoma loše, zbog propusta u sečenju učinjenih pre nešto više od jedne decenije, objašnjava za naš program Čedomir Marković, profesor Šumarskog fakulteta i autor studije:
"Stvar je vrlo prosta. Napravljena je velika seča, napravljeni su veliki preseci koji nisu zaštićeni i oni su u proteklom periodu jednostavno istruleli i njihov centralni deo je istruleo i sve što je tada orezano, orezano je negde oko 500-550 stabala ima truleži na sebi. E sad da li će se to menjati jednom ili pojedinačno na gradu je da to reši. Oni su to odlučili da urade od jedanput i to je to."
Građani su već formirali grupu „Sačuvajmo beogradske platane“ i evidentirali nekoliko hiljada članova. Seči platana oštro se protivi i grupa od nekoliko stotina javnih ličnosti i akademika, među kojima Svetlana Velmar Janković, Dejan Despić, Ljubomir Simović, Dobrica Ćosić, Živan Saramandić. Jovan Ćirilov kaže da ne odustaje od akcije i svedoči da je prvi i nada se poslednji platan posečen upravo ispred njegovog stana:
"Ja ne odustajem od toga da vodim akciju proti sečenja platana, ako ništa drugo onda zbog toga da se ububuće ili u nekom drugom slučaju poštuje demokratska procedura. To je jedno.Čuo sam da postoji jedan izveštaj o tome šta je tu od tih grana se desilo, niko nije poginuo za pedeset godina, nešto je palo na neke automobile."
Građani i javne ličnosti još se nadaju u mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, jer je platan je pod trećim stepenom zaštite. Da li su i platani samo još jedna žrtva haosa u koji se pretvorilo srpsko društvo?
Može li se priča o seči oko 400 stabala starih platana koji su decenijama bili nezamenjivi ukras najveće beogradske ulice, pretvoriti u društveni bunt nesvojstven srpskim prilikama u kojima većinom politika i radnička nezadovoljstvo izvode ljude na ulice. Koliko je važna polemika, ali i stav o tome, svedoči i činjenica da je Skupštinski odbor za zaštitu životne sredine razmatrao ovu temu.
Razlozi za seču, navode u gradskoj upravi i Zelenilu, su želja da se bolesna stabla zamene zbog bezbednost građana, a sve u sklopu renoviranja Bulevara kralja Aleksandra. Međutim grupa građana ne žele da preko noći ostanu bez nekoliko stotina platana, pa su pri prvom pokušaju primorali radnike da uklone mašine:
Seča platana je izvesna, bez obzira na nezadovoljstvo građana, jer je zdravstveno stanje drvoreda na Bulevaru veoma loše, zbog propusta u sečenju učinjenih pre nešto više od jedne decenije, objašnjava za naš program Čedomir Marković, profesor Šumarskog fakulteta i autor studije:
"Stvar je vrlo prosta. Napravljena je velika seča, napravljeni su veliki preseci koji nisu zaštićeni i oni su u proteklom periodu jednostavno istruleli i njihov centralni deo je istruleo i sve što je tada orezano, orezano je negde oko 500-550 stabala ima truleži na sebi. E sad da li će se to menjati jednom ili pojedinačno na gradu je da to reši. Oni su to odlučili da urade od jedanput i to je to."
Građani su već formirali grupu „Sačuvajmo beogradske platane“ i evidentirali nekoliko hiljada članova. Seči platana oštro se protivi i grupa od nekoliko stotina javnih ličnosti i akademika, među kojima Svetlana Velmar Janković, Dejan Despić, Ljubomir Simović, Dobrica Ćosić, Živan Saramandić. Jovan Ćirilov kaže da ne odustaje od akcije i svedoči da je prvi i nada se poslednji platan posečen upravo ispred njegovog stana:
"Ja ne odustajem od toga da vodim akciju proti sečenja platana, ako ništa drugo onda zbog toga da se ububuće ili u nekom drugom slučaju poštuje demokratska procedura. To je jedno.Čuo sam da postoji jedan izveštaj o tome šta je tu od tih grana se desilo, niko nije poginuo za pedeset godina, nešto je palo na neke automobile."
Građani i javne ličnosti još se nadaju u mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, jer je platan je pod trećim stepenom zaštite. Da li su i platani samo još jedna žrtva haosa u koji se pretvorilo srpsko društvo?
