Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Broj azilanata raste, još se ne razmatra vraćanje viza


Ilustrativna fotografija: Branko Vučković
Broj lažnih azilanata iz zemalja zapadnog Balkana opet je porastao, zbog čega je iz Evropske komisije nedavno i Srbiji stigao još jedan zahtev da reši taj problem. Evropska unija, kako saznaje RSE, ipak još ne razmišlja da Srbiji vrati vizni režim.

U jesen se povećava broj emigranata iz Srbije jer zahtevima za azil deo najsiromašnijih građana pokušava u boljim uslovima da prezimi u zemljama zapadne Evrope. Objašnjenja država članica Evropske unije da se iz ekonomskih razloga ne može dobiti azil nisu puno pomogla, pa je priliv takozvanih lažnih azilanata u septembru drastično porastao.

Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, izjavio je za RSE da problem ipak nije još dosegao nivo na kom bi trebalo preduzeti drastične mere.
Vensan Dežer

„Ne, još ne razmmišljamo da zbog toga Srbiju vratimo na crnu šengensku listu. Ipak, postoji i takva mogućnost, jer je jasno da brojke nisu dobre, da ima puno ljudi koji traže azil, i situaciju ćemo pratiti vrlo pažljivo. Neki propisi su promenjeni, i ideja je da postoji određena granica, i ako ona bude pređena onda zemlje članice mogu da razmatraju i to da se vrati vizni režim. To naravno niko ne bi želeo, ali ako broj azilanata bude rastao postoji i taj rizik“, ocenjuje Dežer.

Najviše takozvanih lažnih azilanata iz Srbije odlazi u Nemačku, Belgiju, Švedsku i Luksemburg. Prema podacima državnih i nevladinih organizacija, devedeset odsto njih su pripadnici romske zajednice i Albanci, uglavnom sa juga Srbije ali i sa Kosova. Broj srpskih državljana koji su u septembru tražili azil u Nemačkoj bio je 137, dok ih je ukupno u junu i julu bilo 91.

Maja Bobić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da je za dugoročno rešenje ovog problema najvažnije poboljšanje ekonomske situacije u Srbiji, ali i da se pre toga moraju primeniti kratkoročne mere koje je država obećala odavno.

“Očigledno je da je kritična tačka sprovođenje tih mera. Neke od njih podrazumevaju redovnu i intenzivnu komunikaciju sa građanima Srbije koji su prepoznati kao mogući tražioci azila u Evropi. Na tome se mora mnogo ozbiljnije i sistematičnije raditi. Treba poboljšati i komunikaciju sa Evropskom komisijom i institucijama EU kako bi uvek bili obaveštene šta se konkretno radi” , ocenjuje Maja Bobić.

Potrebna jača kontrola granice

Evropska unija nedavno je usvojila zaštitnu odredbu za vanredne prilike kojom se predviđa privremeno ukidanje bezviznog režima za zemlje iz kojih dolazi veliki broj azilanata. Zabrinuta zbog novog talasa, Evropska komisija ovih dana je od vlada Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije, zatražila da odgovore šta "neodložno čine da se to spreči”.

Danilo Rakić, iz Grupe 484 koja se bavi azilantskim problemima, rekao je za RSE da je situacija ozbiljna, i da bi država trebalo da sprovede informativnu kampanju u kojoj će potencijalnim azilantima objasniti pravila.
Granica sa EU - ilustracija

„Pravo da se izađe iz zemlje sigurno ne znači i pravo da se u neku drugu zemlju uđe i tamo trajno ostane. Najavljena je dvojna kontrola granica i ukidanje povlastica tražiocima azila. I u vezi sa ovim pitanjem bitno je da postoji saradnja u duhu solidarnosti između zapadnih zemalja i Srbije. Kako pitanje azila ne bi bilo zloupotrebljavano na ovaj način“, kaže Rakić.

Dovoljan motiv za odlaske ranije je bila činjenica se tokom procedure u kojoj se odlučuje o zahtevu za azil, koja u pojedinim državama Evropske unije traje i do tri meseca, u nekim zemljama dobija novčana pomoć i do 50 evra dnevno, što tražioci azila računaju kao čistu mesečnu zaradu od 1.500 evra. Sada su ta pravila u nekim državama promenjena.

Vensan Dežer nadležnima u Srbiji preporučuje da nastave započete mere, i da o uslovima bezviznog putovanja u države Evropske unije dobro informišu građane.

“Ali svakako, srpske vlasti treba da budu aktivne u pojačanoj kontroli granice. Dok i zemlje članice Evropske unije tu treba da urade svoj deo posla i da dogovore uslove pod kojima se lažni azilanti vraćaju u matične zemlje. I da onda naravno vidimo šta se može učiniti da se to više ne ponavlja.”

Samo u 2010. više od 17.500 građana Srbije zatražilo je azil u zemljama Evropske unije, čime se ova država svrstala na visoko treće mesto neslavne liste – iza Avganistana i Rusije. U oktobru će u Makedoniji biti održan sastanak ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa zemalja regiona, na kom će biti razmotrena statistika za ovu godinu i dogovorene buduće mere.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG