Pobeda Žaira Bolsonara (Jair Bolsonaro) na izborima za predsednika Brazila za svetske medije pokazuje da su se i u četvrtoj najvećoj demokratiji na svetu glasači odlučili za "antipolitiku" nakon razočarenja u korumpirani politički establišment, birajući populističkog krajnjeg desničara koji je sklon rasističkim i homofobičnim stavovima i zagovara nasilna rešenja.
Ko je Bolsonaro i šta bi mogao učiniti?
BBC pišući o Bolsonaru navodi da je reč o šezdesettrogodišnjem penzionisanom vojnom oficiru i članu Socijalno liberalne stranke (PSL), protivvladine grupe koja kombinuje socijalni konzervativizam i politiku slobodnog tržišta.
"Bolsonaro je duboko politizovana ličnost kome su stavovi o nizu pitanja - uključujući pobačaj, rasu, migraciju i homoseksualnost – doneli nadimak "Tropski Tramp". Ranije je smatrao da je opravdano ubiti protivnike bivšeg vojnog sistema u državi i rekao da je on „za diktaturu“. No, nakon što je došao do rezultata, rekao je pristalicama da će biti "branitelj demokratije" i da će podržati ustav.“
BBC podseća da je obećao smanjenje državne intervencije u ekonomiji i ukazao kako bi Brazil mogao izaći iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2015. godine.
"Bolsonarovo obećanje da će da "očisti" Brazil od korupcije pokazalo se posebno popularnim u zemlji koja se suočila sa činjenicom da su desetine političara najvećih stranaka u zatvoru", objašnjava BBC i ističe da će on stupiti na dužnost u januaru 2019. godine.
Politika nade za politiku besa i očaja
Krajne desničarska kampanja Bolsonara za brazilskog predsednika šokirala je strane posmatrače, koji su pitali kako bi kandidat sa takvim ekstremnim stanovištem mogao da pokrene široku narodnu podršku, piše britanski Gardijan (The Guardian) i dodaje:
"Izgleda da su glasači u Brazilu pratili trend koji je evidentan u konfliktnim demokratijama širom sveta, zamenjujći politiku nade za "antipolitiku" - politiku besa, odbacivanja i očaja..."
Prema predizbornim anketama, 25 posto onih koji su podržavali Bolsonara su to učinili ne zato što su se divili njemu ili njegovoj politici, već iz odlučnosti da kažnjavaju Radničku partiju zbog višegodišnje korupcije i zloupotreba.
Britanski dnevnik objašnjava da Bolsonaro nije početnik, jer je već sedam mandata kongresmen.
"Želeći da veruju njegovim tvrdnjama da je na njihovoj strani, mnogi otuđeni birači su takođe ignorisali, ili oprostili, Bolsonarove mizoginističke, homofobične stavove i njegovu naklonost nasilnim rešenjima.“
Na kraju list dodaje da su izbori u Brazilu replicirali poznatim nacionalističko-populističkim temama sa kojima se glasači iz SAD-a i Evrope do Brexit-a u Britaniji mogu lako identifikovati.
Bolsonaro je krizu pretvorio u priliku
I pre napada nožem prošlog meseca, Bolsonaro je već počeo da izgleda kao nepopravljiv fenomen u brazilskoj politici, vodeći kampanju sa besnim ispadima protiv korupcije i nasilja koji se u velikoj meri podudaraju sa nacionalnim raspoloženjem, piše Njujork Tajms (New York Times).
"Veština za pretvaranje neuspeha u priliku bila je konstanta Bolsonara, krajnje desnog populiste koji je osvojio izbore u nedelju.
Daleko od njegovog diskvalifikovanja, njegove zapaljive opaske tokom godina i tokom kampanje učinile su Bolsonara privlačnim za milione Brazilaca. Mnogi u njemu vide vrstu neugodnog potencijala za razbijanje status kvoa koji je podstakao pobedu predsednika Amerike Donalda Trampa (Donald Trump) 2016. godine.“
List dodaje da je Bolsonaro često koristio proste reči tokom nenapisanih govora da bi razbio političke smernice o predsedničkoj kandidaturi.
"Znak pištolja postao je sveprisutan svugde gde je išao - aluzija na drakonski predlog kandidata za obuzdavanje nasilnog kriminala tako što se olakšava policiji da puca na sumnjive kriminalce. Uskoro, pristalice su ga počeli nazivati "Mito” ili legenda."
NYT navodi i da su nakon što je njegov rejting u anketama porastao, iskusni brazilski politički operateri divili kako strategija kampanje koja je izgledala kao sasvim slučajna pobeđuje sve ostale.
Bolsonaro osvaja brazilsko predsedništvo
Vašington Post (Washington Post) piše da je Bolsonarova pobeda stavila Brazil na listu zemalja koja je sve duža - od Sjedinjenih Država do Mađarske do Filipina - gde su strašni desničarski nacionalisti postigli pobede na izborima.
"Bolsonaro je vodio kampanju na društvenim mrežama sličnu Trampu koja je obećala da će napasti korupciju političkih elita i uvesti gvozdenu pesnicu u borbi protiv kriminala. Demonizovao je protivnike i polarizovao naciju svojim klevetanjem i ponižavanjem žena, homoseksualaca i manjina,“ navodi WP i objašnjava da su se izbori desili u periodu kada je propala vera u brazilsku političku klasu, ekonomija se koprca, a ubijanja među bandama su se naglo povećala, ostavljajući da se narod oseća kao da je opkoljen i bez kormila.
List ocenjuje i da pobeda Bolsonaroa označava dijametralnu promenu za Brazil, naciju kojom je skoro deceniju i po vladala levičarska Radnička partija.
"Ponekad je Bolsonaro ponizno imitirao Trampa, od koga je dobio pohvale. On je obećao da će Brazil učiniti "velikim" i izabrati rat protiv medija koji prenose 'lažne vesti'.“
Boslonarovi rivali se kladili da će Brazilci biti ujedinjeni
Baš kao što su mnogi protivnici smatrali Trampa kandidatom koj ne može biti izabran 2016. godine, oponenti brazilskog predsednika Bolsonaroa uvek su verovali da je ultra desničarski kandidat krajnji sigurnosni mehanizam, piše Asošijejted pres (The Associated Press) u svojoj analizi.
"Kao što je Tramp bio uhvaćen na video snimku kako je uhvatio žene za genitalije, Bolsonaro je ušao u trku sa dugom istorijom komentara koji su bili uvredljivi prema mnogima. Dva puta je rekao ženskoj koleginici u Kongresu da je bila previše ružna da bi bila silovana, rekao je da mu je prihvatljvije da mu sin bude mrtav nego gej, i često je omalovažavao crnce.“
AP navodi da su Radnička partija i drugi koji su se kladili protiv Bolsonaroa potcenili moć njegove jednostavne kampanje i sposobnosti razmene poruka, posebno na društvenim mrežama.
"Možda nigde Bolsonaro nije bolje poentirao nego u njegovim živim uključenjima svakog dana na Facebooku. Noseći majicu i sedeći za praznim stolom, gledao je u kameru i samo pričao. Za mnoge Brazilce koji su iscrpljeni od priča o političarima koji pljačkaju budžet i žive raskošne živote, slika o strogom ocu, koji se sprema da dovede red u kuću, bila je osvežavajuća.“
AP zaključuje i da dok je Trampova pobeda bila iznenađenje, pobeda Bolsonaroa je prošlog meseca izgledala kao nešto neizbežno.
Pobeda ekstremnog desničara
Bolsonarova pobeda je kruna jedne od najpodeljenih i najnasilnijih političkih kampanja u istoriji Brazila, usled dugotrajne recesije, porasta stope kriminala i korupcijskih skandala širokih razmera, ocena je CNN.
"Dok su se Bolsonarove pristalice radovale zbog pobede u nedelju, protivnici su izrazili zabrinutost da bi njegova pobeda mogla ugroziti ljudska prava i ekološko očuvanje u četvrtoj najvećoj demokratiji na svetu. Bolsonaro, koji je upoređen s američkim predsednikom i predsednikom Filipina Rodrigoom Duterteom, izazvao je kontroverzu tako što je izneo mizoginističke, rasističke i homofobne primedbe.“
CNN podseća da je Radnička je stranka vodila Brazil više od 13 godina pod predsedavanjem Luiša Injacija Lula da Silve, od 2003. do 2011., i njegovog naslednika Dilme Rousef, od 2011. do 2016. godine.
Mnogi političari, uključujući i Lulu, uhvaćeni su u opsežnoj četvorogodišnjoj istrazi poznatoj pod nazivom "Autopraonica". Uhapšen je u aprilu i osuđen je na 12 godina zatvora zbog korupcije i pranja novca.
Prvi potezi novog predsednika?
Iako je u svom govoru u nedelju veče obećao odbranu ustava i demokratije, Bolsonaro je u prošlosti hvalio osramoćenog bivšeg peruanskog predsednika Alberta Fujimoria koji je okrenuo vojnike protiv kongresa i pravosuđa i uspostavio dinastiju, navodi Fajnenšl tajms (Financial Times).
"Neki analitičari se boje da njegova retorika iz kampanje protiv medija i pretnje da će iskoristiti državu da napadne svoje neprijatelje, stavlja Vrhovni sud u njegovu korist... U pokretu sličnom onome koji je preminuli Hugo Čavez napravio u Venecueli pre više od deset godina, on želi da udvostruči broj sudija Vrhovnog suda. Bolsonaru treba tri petine od obe kongresne kuće da tako nešto uradi, pa čak i tada, taj potez mogao bi da izazove ustavnu krizu ukoliko najviši brazilski sud oseti da je na udaru.“
List prenosi i ocene analitičara da će njegovi prvi potezi biti usmereni na ono što je bio temelj njegove kampanje, poput ublažavanja kontrole oružja, zakona koje su njegovi saveznici već pripremali u Kongresu.